Potpuno izbacivanje šećera možda ipak nije tako dobro za zdravlje, pokazuje nova studija – Život

Odmah treba napomenuti da je studija sprovedena na glodarima, uz veoma mali uzorak od šest miševa po grupi. Iako se digestivni sistem miševa značajno razlikuje od ljudskog, ovi nalazi ipak ukazuju na potencijalne rizike povezane sa radikalnim načinima ishrane, prenosi Index.hr.

Ovaj neočekivani zaključak dolazi u vreme kada je popularan takozvani koncept „čiste ishrane” (clean eating). Ta veza nije slučajna, budući da su decenije istraživanja povezale prekomeran unos šećera sa globalnim porastom gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Shodno tome, zdravstvene preporuke nalažu drastično smanjenje unosa dodatog šećera, koji ljudi često nesvesno unose putem prerađene hrane.

To je dovelo do uverenja da je potpuno izbacivanje šećera iz ishrane idealan cilj. Međutim, pokušaj „pročišćavanja” organizma potpunim izbacivanjem određene grupe nutrijenata zapravo može da naškodi upravo onom sistemu koji se želi oporaviti.

Prema pisanju lista The Independent, ova studija nudi drugačiji pristup zdravlju koji prevazilazi uobičajeni fokus na kalorije i telesnu težinu. U eksperimentu, miševi na strogoj ishrani bez šećera nisu dobijali na težini i delovali su zdravo prema standardnim merilima.

Međutim, na metaboličkom nivou dolazilo je do negativnih promena. Hormonski signali ukazivali su na probleme u digestivnom sistemu, a organizam je izgubio sposobnost da efikasno uklanja glukozu iz krvi. To pokazuje da je moguće biti vitak, a ipak imati narušen metabolizam ukoliko je ekosistem creva u neravnoteži.

Da bi se razumeli uzroci, neophodno je sagledati mikrobe u digestivnom sistemu. Određene vrste korisnih bakterija zahtevaju proste šećere za opstanak. Kada se ovi mikrobi hrane ugljenim hidratima, oni proizvode ključna hemijska jedinjenja koja pomažu u očuvanju zdravlja crevne sluzokože i podržavaju apsorpciju hranljivih materija.

Ova jedinjenja takođe podstiču lučenje hormona koji regulišu apetit i poboljšavaju odgovor organizma na insulin. Kada ishrana bez šećera zaustavi proizvodnju tih „goriva”, ćelije koje oblažu creva gube svoj primarni izvor energije, a crevna barijera slabi. Takva stroga ishrana takođe je dovela do smanjenja broja korisnih mikroba koji su ključni za imuni sistem.

Šta je „propustljiva creva” (sindrom propustljivih creva)?

Kada korisne bakterije nestanu usled nedostatka prostih ugljenih hidrata, njihovo mesto brzo zauzimaju štetne bakterije prilagođene takvim uslovima. Ova promena u mikrobiomu dovodi do stanja poznatog kao „propustljiva creva”. Toksini koje proizvode štetne bakterije tada mogu proći kroz oštećen zid creva u krvotok, izazivajući snažan odgovor imunološkog sistema.

Važno je napomenuti da je ishrana u ovom eksperimentu sadržala izuzetno malo masti, što je u suprotnosti sa tipičnom zapadnjačkom ishranom, koja obiluje i mastima i šećerom. Za osobe čija se ishrana zasniva na velikom unosu masti i kalorija, smanjenje unosa šećera i dalje predstavlja ispravnu odluku.

Ipak, istraživanja pokazuju da potpuno i radikalno izbacivanje šećera iz ishrane nosi određene rizike. Da bi organizam bio otporan, neophodna mu je raznovrsna i dobro ishranjena crevna flora. Umesto ekstremnog izbacivanja namirnica, preporučuje se pristup koji unutrašnjem ekosistemu obezbeđuje širok spektar hranljivih materija potrebnih za normalno funkcionisanje.

Preporuke za zdravlje creva

Raznovrsnost je ključna za zdravu crevnu floru. Crevnim bakterijama su potrebne različite vrste „goriva”; stoga se, umesto potpunog izbacivanja ugljenih hidrata, preporučuje unos raznovrsnog voća, povrća i žitarica od celog zrna. Prirodni šećeri i vlakna koji se nalaze u ovim namirnicama pomažu u održavanju stabilnosti mikrobioma.

Iako studije ukazuju na to da je saharoza (stoni šećer) korisna za crevne bakterije, to ne znači da je treba unositi putem prerađenih namirnica. Cilj je unositi saharozu u njenom prirodnom obliku – na primer, konzumiranjem preporučenih pet porcija voća i povrća dnevno.

Ukoliko je stroga ishrana sa malo šećera već narušila tu ravnotežu, moguće je obnoviti populaciju korisnih bakterija. Korisno je u ishranu uvrstiti fermentisane namirnice, kao što su kefir, kiseli kupus ili jogurti koji sadrže aktivne kulture.