Dugovečnost se ipak nasleđuje: Šta životni vek roditelja otkriva o tome koliko ćemo živeti – Život

Nije tajna da su ljudi oduvek želeli dugovečnost. Kroz istoriju, velika pažnja je posvećena potrazi za moćnim eliksirom – napitkom sposobnim da pruži ekstremnu dugovečnost ili čak besmrtnost. Međutim, ako je besmrtnost van domašaja, zadovoljni smo dugim životom. Čini se da postoje određene osobe koje, šta god da se desi, jednostavno žive duže, piše Miss7.

Iako jedna pesma tvrdi da „mora da je strašna muka doživeti stotu godinu“, mnogi ljudi žele upravo to. Pa ipak, statistika pokazuje da je ovo prekretnica koju samo 0,01 odsto svetske populacije može očekivati da dostigne. Stogodišnjaci – ljudi koji žive do 100 godina – često su bili predmet naučnih istraživanja, postepeno otkrivajući tajne koje stoje iza njihovog izuzetnog životnog veka.

U svakom slučaju, još uvek postoji mnogo toga što ne razumemo u potpunosti. Jedna od nepoznanica je šta se dešava sa decom stogodišnjaka – da li naredna generacija nasleđuje ovu „supermoć”? U novoj studiji objavljenoj u časopisu JAMA Network Open, naučnici su pokušali da odgovore na ovo pitanje: da li dugovečne osobe prenose dugovečnost na svoju decu i, ako je to slučaj, da li se to može objasniti zdravim navikama ili je u pitanju nešto drugo?

U svom istraživanju, genetičarka Sofija Milman sa Medicinskog fakulteta „Albert Ajnštajn” u Bronksu i njene kolege analizirali su podatke iz tri odvojene dugoročne studije koje su obuhvatile više od 2.300 potomaka stogodišnjaka, kao i više od 1.700 učesnika čiji roditelji nisu bili izuzetno dugovečni, a koji su činili kontrolnu grupu.

„Koliko nam je poznato, ovo je do sada najobuhvatnija studija koja ispituje vezu između dugovečnosti roditelja i zdravlja njihove dece”, navode istraživači u svom radu. Njihova analiza je pokazala da su se, u sve tri grupe, potomci stogodišnjaka suočavali sa manjim rizikom od smrti u poređenju sa kontrolnom grupom, kao i sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i hipertenzije.

Obe grupe su takođe pokazale smanjen rizik od moždanog udara. Smanjenje rizika bilo je značajno: deca stogodišnjaka imala su 32 odsto manji rizik od hipertenzije u bilo kom uzrastu, 33 odsto manji rizik od kardiovaskularnih bolesti i 42 odsto manji rizik od smrti.

Štaviše, kada bi potomci stogodišnjaka oboleli ili razvili neki zdravstveni problem, to se obično dešavalo u kasnijoj životnoj dobi nego kod njihovih vršnjaka iz kontrolne grupe; pojava hipertenzije kasnila je oko pet godina, a smrtni ishodi su bili odloženi za otprilike tri godine u poređenju sa kontrolnom grupom.

„Sveukupna doslednost ovih nalaza u tako različitim studijama posebno je značajna i potvrđuje pretpostavku da se izuzetna dugovečnost nasleđuje u porodicama”, kaže istraživač i glavni autor studije Erik Rid sa Medicinskog fakulteta „Albert Ajnštajn”.

Zanimljivo je da rezultati nisu pokazali značajno smanjenje rizika od raka kod dece stogodišnjaka. Istraživači sugerišu da je moguće da potomci stogodišnjaka poseduju veću otpornost na rak – što se manifestuje kroz nižu smrtnost od te bolesti – čak i ako nije zabeleženo smanjenje učestalosti obolevanja. Takođe je moguće da je bolje zdravlje potomaka stogodišnjaka delimično povezano sa češćim skriningom na rak, čime se mogu otkriti oblici raka niskog rizika koji ne utiču na stope smrtnosti.

Studija naglašava da, čak i kada se uzmu u obzir faktori životne sredine i životne navike – poput ishrane, nivoa obrazovanja, socioekonomskog statusa i pušenja – analiza dosledno pokazuje da su potomci stogodišnjaka bolje zaštićeni od bolesti. Istraživači su pokušali da objasne ovu pojavu pretpostavkom da spoljašnji faktori imaju manji uticaj na zdravlje osoba genetski povezanih sa stogodišnjacima, mada treba napomenuti da to važi samo do određene granice.

„To ne znači da način života nije važan – zdrave navike ostaju bitne za svakoga”, kaže Rid. „Ipak, čini se da neki ljudi iz porodica sa izuzetnom dugovečnošću uživaju biološke prednosti koje im pomažu da ostanu zdravi, uprkos faktorima životne sredine i ponašanja koji utiču na sve nas.”