Da li naočare protiv plave svetlosti zaista pomažu kod umornih očiju: Nauka ima jasan odgovor – Život

Naočare koje filtriraju plavu svetlost danas se lako mogu kupiti u optičarskim radnjama i onlajn prodavnicama, a modeli bez dioptrije dostupni su za svega nekoliko desetina evra. Prvenstveno su namenjene ljudima koji provode mnogo vremena ispred računara i mobilnih telefona; međutim, naučna istraživanja još uvek nisu potvrdila da one značajno smanjuju naprezanje očiju ili štite od štetnih uticaja ekrana, piše Miss7.

Umorne i suve oči, osećaj peckanja, povremeno zamućen vid ili glavobolje poznati su gotovo svakome ko radni dan provodi ispred računara. Upravo zbog ovih problema, naočare koje blokiraju plavu svetlost postale su popularne poslednjih godina – i to ne samo među onima koji već nose naočare sa dioptrijom.

Ove naočare mogu se kupiti u optikama, maloprodajnim objektima i putem interneta. Osnovni modeli bez dioptrije koštaju između 15 i 20 evra, veliki deo ponude kreće se u rasponu od 30 do 60 evra, dok premijum modeli mogu koštati i više od stotinu evra. Filter za plavu svetlost može se dodati i na sočiva sa dioptrijom, pri čemu cena zavisi od vrste sočiva, jačine dioptrije i drugih premaza.

Međutim, činjenica da su široko dostupne i da se dobro prodaju ne znači nužno da daju očekivane rezultate.

Zašto se oči umaraju nakon gledanja u ekran?

Digitalno naprezanje očiju, poznato i kao sindrom kompjuterskog vida, veoma je čest problem. Nakon višesatnog rada ispred ekrana mogu se javiti simptomi kao što su umor očiju, suvoća i peckanje, zamućen vid, glavobolje, kao i bol u vratu i ramenima.

Velika meta-analiza, objavljena ovog februara u časopisu Journal of Global Health, ukazala je na učestalost ovakvih problema. Fan Song i njegove kolege sa Fakulteta za optometriju Politehničkog univerziteta u Hongkongu analizirali su 63 studije i utvrdili da je, u proseku, oko polovina učesnika iskusila simptome naprezanja očiju. Među zaposlenima koji rade za računarom taj procenat je iznosio 77 odsto, pri čemu je dugotrajno gledanje u ekran prepoznato kao značajan faktor rizika.

Ipak, sve je više dokaza da plava svetlost koju emituju ekrani nije jedini krivac za ove tegobe; problem je složeniji i povezan je sa načinom na koji gledamo u ekrane.

U pregledu objavljenom 2024. godine, američki istraživač Endru Paker (Andrew Pucker) i njegove kolege ističu da ljudi ređe i nekompletnije trepću kada su fokusirani na rad za računarom. To dovodi do bržeg isušivanja površine oka, što može izazvati osećaj peckanja, osećaj prisustva stranog tela (poput peska) i povremeno zamućenje vida.

Istovremeno, dugotrajno gledanje u objekte na maloj udaljenosti opterećuje sposobnost oka da održi stalan fokus. Nelagodnost mogu dodatno pogoršati neodgovarajuća dioptrija, odsjaj na monitoru, loše osvetljenje ili nepravilan položaj ekrana. Shodno tome, oči se zaista mogu osećati umorno nakon celog dana provedenog za računarom, ali plavo svetlo nije nužno glavni krivac. Češće, problem proizilazi iz kombinacije dugotrajnog rada koji zahteva gledanje iz blizine, smanjenog treptanja, suvoće očiju i uslova u kojima se ekran koristi.

Šta istraživanja kažu o naočarima koje filtriraju plavo svetlo?

Najsveobuhvatniju procenu efikasnosti naočara sa filterom za plavo svetlo objavila je organizacija Cochrane – nezavisna međunarodna mreža istraživača koja sistematski prikuplja i procenjuje najbolje dostupne dokaze o efikasnosti medicinskih procedura i terapija.

Tim predvođen istraživačima sa Univerziteta u Melburnu analizirao je 17 randomizovanih studija iz šest zemalja, koje su obuhvatile ukupno 619 učesnika.

Među autorima su bili profesorka optometrije Lora Dauni, istraživač Sumir Sing i britanski profesor Džon Lorenson. Rezultati nisu potkrepili većinu tvrdnji koje se koriste za promociju ovakvih naočara.

Naočare koje filtriraju plavu svetlost verovatno ne smanjuju kratkoročni zamor očiju povezan sa korišćenjem računara ništa više od standardnih, providnih sočiva, a nije uočena ni klinički značajna razlika u oštrini vida. Ne postoji dovoljno kliničkih podataka koji bi potkrepili tvrdnje da one štite makulu – centralni deo mrežnjače odgovoran za oštar vid – jer takav efekat nije adekvatno istražen.

Dauni je izjavila da najbolji dostupni dokazi ne podržavaju rutinsko preporučivanje ovih sočiva opštoj populaciji radi smanjenja zamora očiju, poboljšanja vida ili zaštite mrežnjače.

Sing ističe da je izloženost plavoj svetlosti sa ekrana računara približno hiljadu puta manja od izloženosti dnevnoj svetlosti. Štaviše, standardna, gotovo providna sočiva koja filtriraju plavu svetlost blokiraju samo oko 10 do 25 procenata plavog spektra. Za efikasnije blokiranje potrebna su znatno tamnija sočiva – obično boje ćilibara – koja mogu da izmene percepciju boja.

Da li plava svetlost zaista šteti očima?

Plava svetlost je prirodni deo vidljivog spektra, a Sunce je njen primarni izvor. U laboratorijskim uslovima, veoma intenzivna svetlost određenih talasnih dužina može oštetiti mrežnjaču, ali se to ne može direktno porediti sa svakodnevnom upotrebom mobilnih telefona ili računara.

Međunarodna komisija za osvetljenje (CIE) takođe ističe ovu razliku. Organizacija navodi da se termin „opasnost od plave svetlosti” odnosi na potencijal za fotohemijsko oštećenje mrežnjače usled izlaganja izuzetno jakim izvorima, kao što je direktno gledanje u Sunce ili u luk pri zavarivanju. Do takvog nivoa izloženosti ne dolazi pri korišćenju standardnih LED izvora i ekrana.

Štaviše, CIE navodi da trenutno nema dovoljno naučnih dokaza koji bi povezali uobičajeno izlaganje plavoj svetlosti sa razvojem makularne degeneracije povezane sa starenjem.

Britanski koledž optometrista zastupa sličan stav; ovo stručno telo zaključuje da dostupni dokazi ne podržavaju rutinsku upotrebu naočara sa filterom za plavu svetlost radi smanjenja naprezanja očiju ili zaštite mrežnjače.

Da li naočare koje blokiraju plavu svetlost pomažu u poboljšanju sna?

Svetlost igra ključnu ulogu u regulisanju našeg unutrašnjeg biološkog sata, a plavi deo spektra ima posebno snažan uticaj na ćelije mrežnjače koje mozgu šalju signal da li je dan ili noć. Shodno tome, izlaganje jakoj svetlosti u večernjim satima može potisnuti proizvodnju melatonina, održati nas budnima i odložiti pojavu pospanosti.

Stoga, smanjenje izloženosti plavoj svetlosti u večernjim satima ima fiziološkog smisla. Međutim, to ne znači da će naočare koje filtriraju plavu svetlost same po sebi rešiti probleme sa spavanjem.

Fransisko Luna-Rangel i njegove kolege sa instituta Tecnológico de Monterrey u Meksiku objavili su 2025. godine meta-analizu u kojoj su procenjivali uticaj takvih naočara na san. Analiza je obuhvatila samo tri randomizovana ispitivanja sa ukupno 49 učesnika. Učesnici koji su nosili naočare sa filterom za plavu svetlost zaspali su u proseku oko pet minuta ranije i spavali oko devet minuta duže, ali te razlike nisu bile statistički značajne.

Shodno tome, autori zaključuju da trenutno nema dovoljno čvrstih dokaza koji bi potvrdili da takve naočare pouzdano poboljšavaju san. Takođe je važno napomenuti da nisu sve naočare iste. Providna sočiva filtriraju samo mali deo plave svetlosti, dok je sočiva boje ćilibara ili narandžasta sočiva blokiraju mnogo efikasnije. Upravo se ti jači filteri češće koriste kada je cilj uticati na večernju budnost i cirkadijalne ritmove.

Kako se može smanjiti naprezanje očiju izazvano gledanjem u ekran?

To ne znači da osobe kojima naočare sa filterom za plavo svetlo lično pomažu treba da prestanu da ih koriste. Dosadašnja istraživanja nisu pokazala ozbiljne rizike povezane sa njihovom upotrebom. Ipak, za ljude čije oči postaju suve, peku ili imaju zamućen vid nakon višesatnog rada za računarom, korisnije bi bilo da prilagode svoje radne navike nego da očekuju da će posebna sočiva rešiti problem.

Stručnjaci preporučuju pravljenje redovnih kratkih pauza, češće i potpuno treptanje, smanjenje odsjaja na monitoru, obezbeđivanje adekvatnog osvetljenja, kao i održavanje pravilne udaljenosti i položaja ekrana.  Takođe je važno proveriti dioptriju, posebno kod osoba koje imaju problema sa vidom na blizinu.

Veštačke suze mogu pomoći kod izražene suvoće očiju. Često se pominje i pravilo „20-20-20”: otprilike svakih 20 minuta treba skrenuti pogled sa ekrana na 20 sekundi i gledati u nešto udaljeno oko šest metara.

Što se tiče sna, logičnije je smanjiti ukupan nivo svetlosti, prigušiti osvetljenje i smanjiti osvetljenost ekrana u večernjim satima nego se oslanjati isključivo na naočare. Štaviše, mobilni telefoni i računari nas ne drže budnima samo zbog svetlosti; posao, poruke, društvene mreže, video-igre ili zanimljivi sadržaji takođe mogu odložiti odlazak na spavanje.

Naočare koje blokiraju plavo svetlo tako su postale jednostavno i lako dostupno rešenje za problem koji nesumnjivo postoji. Ipak, naučni konsenzus je za sada prilično jasan: digitalno naprezanje očiju je stvarno, ali ne postoje ubedljivi dokazi da je plavo svetlo glavni krivac za to, niti da posebne naočare mogu značajno da spreče tu pojavu.