Koji troškovi najviše opterećuju domaćinstva u EU, a koji imaju najveće učešće u potrošnji srpskih domaćinstava? – Ekonomija

Svaka od ovih stavki zabeležila je značajan rast cena poslednjih godina.

U odnosu na januar 2025. godine – udeo potrošnje za rekreaciju, sport i kulturu u EU je povećan za 1,2 procetna poena, za restorane i ugostiteljstvo 0,3 procentna poena i za obrazovanje – 0,1 procentni poen.

S druge strane, udeo izdataka za transport se smanjio za 0,4 procentna poena, a za komunikacije za 0,3 procentna poena.

Prema poslednjim podacima Eurostata za septembar, udeo hrane i bezalkoholnih pića u potrošnji EU domaćinstava iznosi 16,3 odsto. Troškovi stanovanja, vode, struje, gasa i drugih energenata iznose 14,9 odsto ukupnih izdataka domaćinstava. Za transport prosečno domaćinstvo u EU izdvoji 14,7 odsto porodičnog budžeta.

U Srbiji, prema podacima RZS, iste tri stavke kao i EU, imaju najveće učešće u potrošnji domaćinstava, ali je njihov udeo u ukupnoj potrošnji znatno veći.

Hrana i piće, stanovanje i komunalije i transport učestvuju u potrošnji prosečnog srpskog domaćinstva sa čak 61,7 odsto. Za više od 15 procentnih poena ili za čak trećinu više nego u potrošnji EU domainstva.

Pri tome, hrana i bezalkoholna pića učestvuju sa čak 36,6 odsto u strukturi lične potrošnje, za čak 2,2 puta više nego u EU.

Stanovanje, voda, struja, gas i ostala goriva učestvuju sa 16,1 odsto, što je nešto više od proseka u EU. S druge strane, troškovi transporta u rashodima srpskog domaćinstva učestvuju sa devet odsto, što je znatno manje nego u EU.

S druge strane, u budžetima EU domaćinstava troškovi za restorane i hotele učestvuju tri puta više nego u Srbiji. U EU to je oko 10,4 odsto, dok u potrošnji srpskih domaćinstava učestvuju sa 3,3 odsto.

Velika je razlika i u učešću troškova za reklreaciju i kulturu. U EU oni učestvuju sa oko 8,5 odsto, a u Srbiji sa oko 5,3 odsto.