Šta je izazvalo katastrofalnu bujicu u Nepalu i Tibetu koja je odnela više od 100 života dok se za hiljadama još traga? – Svet

U sredu ujutro po lokalnom vremenu, odron leda i kamenja izazvao je bujicu blata, vode i nanosa koja je probila obale reke Trišuli, poznate i kao Bhotekoši, koja protiče između Kine i Nepala. Voda je odnela kuće, puteve, mostove i elektrane.

Flash floods along the Nepal–China border have killed at least 165 people and left nearly 900 missing, including hundreds of foreign tourists. pic.twitter.com/uzNYgpnMa1

— Clash Report (@clashreport) August 27, 2026

Stručnjaci Međunarodnog centra za integrisani planinski razvoj sa sedištem u Katmanduu naveli su da je nivo vode u reci Trišuli porastao za čak devet metara za samo pola sata. Najteže je bila pogođena reka Lhende Kola, pritoka Bhotekošija, prenosi Gardijan.

„Reka Lhende Kola poplavila se dva puta u poslednjih 14 meseci. Ovog puta poplavu je izazvala lavina leda i kamenja sa glečera na nepalskoj strani, koja je blokirala reku, a potom oslobodila nagli talas vode koji je krenuo nizvodno“, rekao je Sasvata Sanjal, stručnjak za smanjenje rizika od katastrofa pri grupi za klimatska istraživanja.

Šta je izazvalo poplave u Nepalu?

Veruje se da je lavina sa glečera najverovatnije izazvala bujične poplave.

Lokalni mediji preneli su da je nepalski ministar spoljnih poslova Šišir Kanald rekao u sredu u parlamentu da su prema prvim izveštajima poplave možda bile izazvane zemljotresom u tom području, koji je pokrenuo odron.

Međutim, Američki geološki zavod (USGS) saopštio je da je, iako je događaj prvobitno prijavljen kao zemljotres magnitude 4,4, naknadna analiza pokazala da je „seizmički događaj zapravo bio urušavanje glečera i bujični tok nanosa, koji su potom izazvali katastrofalne posledice nizvodno“ i da „zemljotresa nije bilo“.

Dakle, prvobitna informacija o zemljotresu bila je pogrešna. Seizmički signal koji su zabeležile stanice nastao je usled velikog urušavanja glečera, odnosno odrona leda i kamenja, koji je pokrenuo ogromnu bujicu.

USGS je naveo da je urušavanje glečera registrovano kao seizmički događaj magnitude 5,2 po Rihterovoj skali, koji se dogodio u blizini granice između Nepala i Kine u 8.37 časova po lokalnom vremenu u sredu.

Prema rečima vanrednog profesora Daniela Šugara, geomorfologa sa Univerziteta u Kalgariju u Kanadi, početna analiza satelitskih snimaka pokazala je da se komad leda površine 0,2 kilometara kvadratnih „urušio oko 1,2 kilometra vertikalno“.

„Ono što mogu da vidim na satelitskim snimcima kompanije Planet Labs jeste da se donji deo glečera odlomio na nadmorskoj visini od oko 5.200 metara i srušio na dno doline, oko 1.200 metara niže“, napisao je na mreži Blue sky.

Satelitski snimci takođe su, kako je rekao, ukazivali na to da se velika količina snega otopila tokom 24 sata koja su prethodila katastrofi. „Neki od glečera u dolini juče su bili prekriveni snegom, dok su danas uglavnom ogoljeni i vidi se samo led. Drugim rečima (a još nisam video podatke sa meteoroloških stanica), verovatno je bilo toplo.“

Šugar je rekao da bi i građevinski radovi mogli biti jedan od faktora.

Profesor Endrju Mekintoš, glaciolog sa Univerziteta u Melburnu, rekao je da nije jasno da li je urušavanje bilo ograničeno samo na glečer ili se „urušila čitava padina planine, koja je uključivala i deo glečera“.

„Kada se glečer takvih razmera uruši, stvara se velika količina vode, a zatim dolazi do niza lančanih događaja… voda i sediment se mešaju, masa postaje sve veća i na kraju nastaje poplava“.

Međunarodna grupa istraživača glečera saopštila je da je urušavanje glečera „svakako imalo ulogu“, ali da je „malo verovatno da je ono bilo jedini uzrok“.

Koliko često se glečeri urušavaju i da li klimatska kriza tome doprinosi?

„Ovakva velika urušavanja glečera zaista su šokantna“, rekao je Mackintosh. „Kao glaciologu, teško je ne biti uznemiren zbog događaja koji deluju drugačije od onoga što smo ranije posmatrali.“

Međutim, rekao je da je „zabeleženo tako malo ovakvih događaja da još nismo u mogućnosti da iznesemo veoma jasne zaključke o konkretnoj vezi između urušavanja glečera i klimatskih promena“.

Naučnici, međutim, „imaju veoma visok stepen sigurnosti kada je reč o vezi između povlačenja glečera i klimatskih promena“.

„Takođe znamo da se planinski permafrost, odnosno trajno zamrznuto tlo, degradira usled zagrevanja klime“, dodao je Mekintoš. Permafrost je opisao kao svojevrsno „lepilo koje drži stene, a ponekad i susedne glečere … zajedno na veoma strmim padinama“.

Himalaji koji se prostiru kroz Nepal, Indiju, Kinu, Butan i Pakistan zagrevaju se dvostruko brže od globalnog proseka, zbog čega je ovaj region sve više izložen opasnosti od lavina, klizišta i poplava.

Ujedinjene nacije su 2023. godine saopštile da su planine Nepala za nešto više od 30 godina izgubile gotovo trećinu svog leda usled globalnog zagrevanja. Procena objavljena iste godine pokazala je da su glečeri Hindukuša i Himalaja između 2011. i 2020. godine nestajali 65 odsto brže nego tokom prethodne decenije.

Godine 2021. jedan himalajski glečer se odlomio i izazvao bujične poplave u indijskoj saveznoj državi Utarakhand, pri čemu je oko 200 ljudi poginulo ili se vodilo kao nestalo. Naknadna istraživanja ukazala su da se lavina od 27 miliona kubnih metara stena i glečerskog leda pretvorila u „izuzetno veliku i pokretnu bujicu nanosa“.

Iako se ne smatra da su bile uzrok događaja iz avgusta 2026. godine, planinska područja su takođe ugrožena takozvanim poplavama usled iznenadnog pražnjenja glečerskih jezera.

Glečerska jezera nastaju iza prirodnih brana usled topljenja glečera i mogu izazvati katastrofalne poplave ukoliko dođe do probijanja njihovih prirodnih brana.

Vanredni profesor Adrian McCallum, glaciolog i stručnjak za polarno inženjerstvo sa Univerziteta Sunshine Coast u Australiji, rekao je: „Sa zagrevanjem klime, glečeri se povlače, led postaje voda, a ta voda ostaje zarobljena.“

Takvim poplavama je širom sveta već pripisano više od 12.000 smrtnih slučajeva. Prema podacima Ujedinjenih nacija, Nepal ima više od 2.000 glečerskih jezera, od kojih se 21 smatra potencijalno opasnim.