Sagovornici Danasa o pozivu Kanadi da postane prva pridružena članica EU: Da li ovaj potez menja pravni put Srbije ka punopravnom članstvu? – Svet

Obraćajući se kanadskom premijeru Marku Karniju u Evropskom parlamentu u Strazburu gde je juče održala govor o stanju Unije, Lajen je rekla: „Želim da sa tobom sarađujem na tome da otvorimo vrata da Kanada poste prva pridružena članica EU“.

„U ovom novom svetu moramo hitno da preispitamo svoja savezništva i da stvaramo globalne koalicije kako bi ojačali svoju otpornost i demokratiju. A u tome, po veličini i snazi, samo Evropa može da preuzme inicijativu“, rekla je Fon der Lajen, ocenjujući da je prisustvo Karnija „simbol trajnog prijateljstva“ između dve obale Atlantika.

Karni je danas u svom govoru pred Evropskim parlamentom pozdravio predlog da Kanada postane prva pridružena članica Evropske unije, ali i otvoreno rekao šta Kanada želi: dublju integraciju Kanade i Evrope u oblastima trgovine, odbrane, kritičnih mineralnih sirovina, veštačke inteligencije, energetike, svemira, istraživanja i finansijskih usluga, kako bi obe strane bile manje ranjive na ekonomske i geopolitičke pritiske.

„Ne predlažem stvaranje trećeg bloka koji bi postao rival velikim silama, samo sa boljim manirima. Ne težimo moći kako bismo dominirali nad drugima. Naprotiv, težimo otpornosti. Kako niko, baš niko, ne bi mogao da kontroliše naša otvorena tržišta, ugrožava naš suverenitet, preti našem teritorijalnom integritetu ili podriva naše slobode, demokratije i vladavinu prava“.

Govor sledi nekoliko sati pošto je predsednik SAD Donald Tramp rekao da bi predloženi aranžman mogao predstavljati „neprijateljski čin“ i zapretio visokim carinama Evropi ukoliko proceni da su njene namere neprijateljske. Tramp je tu ideju takođe nazvao „smešnom“.

Sagovornici Danasa smatraju da se predlog može čitati i kao šira politička poruka sa obe strane Atlantika.

Ukazuju i na promenu u odnosima Kanade i administracije Donalda Trampa kao i na činjenicu da nema mnogo ljubavi u odnosima između SAD i EU.

Ovo je, smatraju, „pokazatelj da ni Kanada, ni Evropska unija više ne žele da njihova ekonomska, bezbednosna i tehnološka politika zavisi od samo jednog centra moći“.

Ako taj model zaživi, ukazuju, njegov značaj će zato biti mnogo širi od same Kanade.

Beširi:Kanada verovatno jedan od najlogičnijih partnera, za Srbiju ne menja pravni put ka članstvu

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, u izjavi za Danas ocenjuje da je predlog Ursule fon der Lajen politički značajan, ali je, kaže, važno razdvojiti političku formulaciju od pravnog statusa.

„U važećim osnivačkim ugovorima EU ne postoji kategorija pridružene članice Evropske unije. Fon der Lajen je 16. septembra zaista predložila da Kanada postane prva pridružena članica EU, ali će tek morati da se definiše šta bi takav novi status pravno i politički podrazumevao.

Sa stanovišta prava EU postoje dve različite stvari. Član 49 Ugovora o Evropskoj uniji predviđa da zahtev za punopravno članstvo može podneti evropska država koja poštuje vrednosti iz Člana 2 i posvećena je njihovom unapređenju. Kanada prema sadašnjem tekstu Ugovora zato ne može postati punopravna članica EU redovnim putem jer nije evropska država. Ukoliko bi joj se želeo dati status sa pravima koja pripadaju državama članicama, uključujući puno učešće u institucijama i donošenju odluka, bilo bi potrebno menjati osnivačke ugovore, što neće niko raditi“.

Beširi ukazuje da Član 217 Ugovora o funkcionisanju EU daje Uniji veoma široku mogućnost da sa trećom državom zaključi sporazum o pridruživanju koji podrazumeva uzajamna prava i obaveze, zajedničko delovanje i posebne procedure.

Takav sporazum zahteva jednoglasnost država članica u Savetu i saglasnost Evropskog parlamenta. Dakle, pravna osnova za veoma dubok oblik pridruživanja već postoji, čak i ako naziv pridružena članica danas nije formalna kategorija evropskog prava, navodi naš sagovornik.

„Kanada je verovatno jedan od najlogičnijih partnera za ispitivanje takvog modela. Ona je članica NATO i sa državama EU već deli bezbednosni prostor, a političke i društvene vrednosti Kanade u velikoj meri odgovaraju vrednostima na kojima je Unija zasnovana. Član 2 TEU govori o ljudskom dostojanstvu, slobodi, demokratiji, jednakosti, vladavini prava, ljudskim pravima, uključujući prava pripadnika manjina, kao i o pluralizmu, nediskriminaciji, toleranciji, pravdi, solidarnosti i ravnopravnosti žena i muškaraca. To su vrednosti koje su u velikoj meri ugrađene i u kanadski ustavni i politički poredak“.

Beširi ističe i snažne istorijske i društvene veze.

„Veliki deo kanadskog stanovništva ima evropsko poreklo, posebno britansko, francusko, irsko, nemačko, italijansko i druga evropska porekla dok su engleski i francuski zvanični jezici države. Kanada je istovremeno izrazito multikulturno društvo, pa nije reč o prostom preslikavanju Evrope preko Atlantika, već o zemlji koja sa Evropom deli značajan deo političkog, kulturnog i institucionalnog nasleđa“.

Ni ekonomski se, napominje, ne kreće od nule. CETA se, dodaje, primenjuje od 2017, a trgovina robom između EU i Kanade porasla je za 76 odsto u odnosu na period pre njegove primene i dostigla 81,5 milijardi evra 2025. godine dok je trgovina uslugama dostigla još 49 milijardi.

„EU je drugi najveći trgovinski partner Kanade, odmah posle SAD. Pored toga, Kanada je već prva neevropska država uključena u evropski odbrambeni instrument SAFE, što pokazuje da se određeni elementi ovakvog posebnog statusa već stvaraju u praksi“.

Ovu inicijativu je, ukazuje Beširi, teško posmatrati i potpuno odvojeno od promena u odnosima Kanade i SAD.

Mark Karni je, podseća, prošlog meseca otvoreno rekao da se Amerika promenila i da se Kanada neće vratiti na stari odnos sa SAD dok njegova vlada ubrzano govori o diversifikaciji ekonomskih i bezbednosnih partnerstava.

Istovremeno su Kanada i administracija Donalda Trampa tokom ove godine ušle u ozbiljne trgovinske sporove i uzajamne carinske mere, a nije tajna da nema ljubavi između Trampa i Evropske unije.

„Zato se ovaj predlog može čitati i kao šira politička poruka sa obe strane Atlantika. Ne nužno kao okretanje protiv SAD, što je i sama Fon der Lajen izričito negirala, već kao pokazatelj da ni Kanada, ni Evropska unija više ne žele da njihova ekonomska, bezbednosna i tehnološka politika zavisi od samo jednog centra moći.

Američka ekonomska i bezbednosna težina ostaje ogromna, ali odnosi koji su decenijama gotovo automatski bili organizovani oko Vašingtona postaju raznovrsniji. Upravo zato Kanada i EU sada eksplicitno govore o strateškoj autonomiji, povezivanju odbrambenih industrija, kritičnim mineralima, energetici, veštačkoj inteligenciji, finansijskim uslugama i ekonomskom bezbednosnom prostoru“.

Ako taj model zaživi, njegov značaj će zato biti mnogo širi od same Kanade, ocenjuje.

EU bi, zaključuje Beširi, praktično mogla da dobije novi krug integracije za demokratske države koje žele veoma visok stepen ekonomskog, bezbednosnog i političkog povezivanja, ali nisu ili ne mogu biti članice prema sadašnjem Članu 49 TEU.

„Za Srbiju“, dodaje, „i druge evropske države kandidate to, međutim, ne menja pravni put ka punopravnom članstvu“.

Lopandić: Tramp „uspeo“ da otuđi najbliže partnere

Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, u izjavi za Danas ocenjuje da je ovo očigledna reakcija na politiku Donalda Trampa koji je, kaže, „uspeo“ da otuđi najbliže partnere i da sa nekim poput Kanade uđe u direktan trgovinski konflikt.

„Ovo je, takođe, inicijativa Evropske komisije sa ciljem razvoja kruga bliskih saveznika u kome bi bila možda i Velika Britanija (evropski savet bezbednosti) i gde bi Kanada imala poseban status. Ovo je i najava dodatne proaktivne i autonomne globalne politike EU na međunarodnom planu“, zaključuje Lopandić.

Albahari: Nisam očekivao da će Kanada ići brže ka EU nego Srbija

Natan Albahari, internacionalni sekretar Pokreta slobodnih građana (PSG), kaže da kao neko ko je živeo polovinu svog života u Kanadi „veoma me raduje vest da je Kanada pozvana da postane prva pridružena članica Evropske unije“.

Iskreno, dodaje Albahari za Danas, „nisam očekivao da ću dočekati dan kada će Kanada ići brže ka EU nego Srbija“.

To je, ističe, „još jedan pokazatelj koliko je ova vlast upropastila proces evropskih integracija Srbije i koliko je godina izgubljeno na besmislenu i koruptivnu politiku. Srbiji je potrebna ozbiljna promena kursa“.

Buduću vladu Srbije čeka ozbiljan, ali ne i nemoguć posao: da vrati demokratska načela, oslobodi medije, sudstvo i institucije političkog uticaja i sprovede reforme koje će omogućiti Srbiji ne samo da završi pregovarački proces sa Evropskom unijom, već i da unapredi svakodnevni život svih građana Srbije, zaključuje Albahari.