“Sada sve naginje ka scenariju propadanja”: Ko je najpreciznije procenio rusku ratnu ekonomiju? – Svet

Razumljiva želja da se sazna šta će se dalje dogoditi povećava interesovanje za predviđanja stručnjaka.

Deluje uverljivo pretpostavka da će oni među njima koji su tokom ratnih godina najpreciznije predviđali zaokrete ruske ekonomije i ovog puta biti uspešni. Zato ćemo, napominje u analizi za The Moscow Times Sergej Šelin, ruski ekonomski analitičar, pogledati glavne prognoze iz protekle četiri i po godine i izabrati najbolje.

Posle 24. februara 2022. godine, bukvalno za tri-četiri nedelje, ekonomski stručnjaci podelili su se u dve „stranke“. U skladu sa smislom njihovih kratkoročnih i srednjoročnih prognoza, nazvaćemo ih „strankom sloma“ i „strankom stagnacije“.

Postoji i još jedna stranka, „stranka trijumfa“, koja bi, čini se, trebalo da dominira među analitičarima odanim Putinu, ali je ona suviše malobrojna da bismo se njome bavili.

Od onih koji su stalno prisutni u javnosti, možda se izdvaja samo Mihail Hazin, sa svojim stalnim predviđanjem da se „Rusija nalazi na pragu ogromnog ekonomskog rasta“ (obično govori o 10–15 odsto godišnje). Nećemo trošiti vreme na njega i pređimo na ono što je zanimljivije.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Zapad je u ekonomskom smislu prekinuo veze sa Rusijom: isključio ju je iz SWIFT-a, zaplenio rezerve do kojih je mogao da dođe, prilično brzo smanjio kupovinu gasa i nafte i, koliko je mogao, ograničio isporuke Rusiji brojnih poluproizvoda i proizvoda od kojih je njena privreda zavisila.

U obliku u kojem je bila uoči rata, ruska ekonomija trebalo je da doživi slom.

Međutim, u slučaju brzog prilagođavanja novim okolnostima – preusmeravanja izvoza i uvoza prema Kini, uspostavljanja novih kanala za uvoz neophodne robe, ubrizgavanja državnog novca kroz vojno-industrijski kompleks i preuređivanja unutrašnjih proizvodnih lanaca – umesto toga mogla je da se završi samo u stagnaciji.

Stručnjaci su morali da izaberu.

U martu 2022. godine „stranka sloma“ bila je očigledno jača. Upućeni ljudi nisu štedeli na nabrajanju ekonomskih užasa koji su, po njihovom mišljenju, trebalo da uslede.

„Već je očigledno da će ovo biti najveći pad ekonomije od početka devedesetih… Po nekim parametrima, Rusija se vratila na kraj 1980-ih ili početak 1990-ih… Očigledno neće biti dovoljno novca da se ublaži ekonomski šok i ruske vlasti će očigledno već sada radije plaćati vojsku, Rosgvardiju i propagandiste“, tvrdio je Sergej Gurijev.

„Rusija je ekonomski Beneluks. Ogromna zemlja sa velikim stanovništvom, velikom vojskom i nuklearnim raketama, ali sa slabom ekonomijom. Zakon ekonomije glasi: troškovi za zemlju proporcionalni su njenoj otvorenosti prema svetu. U tom smislu, troškovi izolacije biće katastrofalni za sve“, smatra Oleg Icoki.

„Postoje… sektori u kojima treba očekivati nacionalizaciju… To je sve što je povezano sa proizvodnjom i prodajom robe od ’životne važnosti’, pre svega hrane… Pre 10–15 godina, još pre svih sankcija, sa istim problemom suočila se Venecuela. Da bi se zaustavio rast cena hrane, potrebno je nacionalizovati proizvođače, trgovinske lance i, na kraju, prodavnice“, misli Konstantin Sonin.

Očekivanja u mračnim tonovima

Međunarodne institucije i agencije uglavnom su išle ukorak sa „strankom sloma“.

Pad ruskog BDP-a od 10 odsto u 2022. godini predvideli su OECD i EBRD. Isto toliko prognozirao je Goldman Saks. Berklejs je predviđao pad od 12,4 odsto, a Institut za međunaropdne finansije čak 15 odsto.

Najoprezniji je bio Bloomberg Economics sa prognozom od -devet odsto, gde je Rusijom u to vreme bio zadužen Aleksandar Isakov, koji je danas jedan od najistaknutijih stručnjaka lojalnih vlastima.

Veoma pesimistične prognoze, iako su izbegavale reč „slom“, davali su Igor Lipsic

„Da sam Siluanov, bio bih u histeriji – potrebno je krpiti rupe u budžetu, a prihodi se smanjuju. Šta mogu da uradim?

Samo da pokušam da povećam poreska izdvajanja, inače će se budžet jednostavno urušiti. To znači da će sada uzimati novac od onih slojeva stanovništva koji imaju makar neku rezervu… Sada se vodi rasprava o tome da li će inflacija premašiti 20 odsto. Smatram da će biti znatno veća, ne dvocifrena, već trocifrena.“

I Natalija Zubarevič: „Cela 2022. godina, ne treba ići kod vračare da bi se to shvatilo, biće veoma teška. Ali ekonomija će opstati. Pa slušajte, čak i kada smo prelazili sa planske na tržišnu ekonomiju, kada su cene oslobođene kontrole, to je bio strahovit pad, ali to ne možemo nazvati ’slomom’, kada ništa ne funkcioniše“.

A postojala je i još veća doza skepticizma: „Mislim da su oni koji govore o padu od osam odsto (BDP-a – S. Š.) optimisti. Prema mojim procenama, pašćemo za 15–18 odsto.“ (Jevgenij Kogan).

„Dvocifreni pad (BDP-a – S. Š.), naravno, uslediće.“ (Oleg Vjugin).

„Pomnožite krizu iz 1998. godine sa tri.“ (Oleg Deripaska).

Dve vodeće državne analitičke službe Ruske Federacije u martu 2022. godine predstavile su javnosti svoja očekivanja. I one su ih obojile mračnim tonovima, iako ne tako dubokim kao „stranka sloma“.

Centralna banka Rusije je, nakon što je anketirala 35 stručnjaka lojalnih vlastima i izračunala prosek njihovih prognoza, saopštila da se inflacija tokom prve godine rata očekuje na nivou od 20 odsto (u stvarnosti je kasnije iznosila svega 12 odsto), a pad BDP-a od 8% (u stvarnosti samo 1,4 odsto). Vladama bliski Centar za makroekonomsku analizu i kratkoročno prognoziranje (CMAKP) tog marta je procenio da će pad ekonomije iznositi 6,6 odsto. Za narednu, 2023. godinu, Centralna banka i CMAKP predviđali su samo usporavanje pada i postepen prelazak u stagnaciju.

Kao što vidimo, većina analitičara, bilo da su bili lojalisti ili protivnici Putinovog režima, očigledno, a ponekad i preterano, precenila je tadašnje teškoće ruske ekonomije. I to po svim tačkama: očekivali su i rast nezaposlenosti, pad prihoda i mnoga druga pogoršanja.

Sloma nije bilo

Dvojica stručnjaka prilično su se jasno izdvajala iz opšteg hora.

Prvi je bio Dmitrij Nekrasov. „Informacioni balon u kojem žive Ukrajinci i Rusi opoziciono nastrojeni prema vlastima (među koje i sam spadam, samo pokušavam da sačuvam objektivnost) potpuno se odvojio od stvarnosti u procenama problema ruske ekonomije… Pad BDP-a u 2022. nikako ne može biti veći od 10 odsto za celu godinu. Čak ću se veoma iznenaditi ako pad bude 8 odsto… Dugoročni efekti… izolacije delotvorni su i ruska ekonomija nema nikakve metode da se od njih zaštiti, ali njihov uticaj biće raspoređen na decenije.

Verovatna putanja BDP-a izgleda ovako: 2022. minus šest do osam odsto, 2023. +tri odsto, a zatim dugotrajna degradacija u rasponu od +jedan do -dva odsto godišnje tokom mnogo godina. Sve je to loše, sumorno i dugoročno znači pretvaranje Rusije u zemlju trećeg sveta. Međutim, to je daleko od slike globalne ekonomske katastrofe…“

Drugi je bio Andrej Klepač: „Izvoz ruskih energenata će se nastaviti, što znači da dotok deviza u zemlju neće prestati… Nakon završetka panike, rublja će jačati prema dolaru… Najbolnija tačka su prihodi stanovništva. Ako ne budu preduzete mere podrške, realni prihodi domaćinstava mogli bi da se smanje za četiri do šest odsto, uz prosečnu godišnju inflaciju od 15–17 odsto… Naša ekonomija poseduje značajnu otpornost… Pad ruske ekonomije biće mali…“

Moguće je da Dmitrij Nekrasov nije dovoljno akademski za profesionalnog ekonomistu, a da je Andrej Klepač isuviše lojalan vlastima i režimski poslušan da bi se saosećalo sa njegovim kasnijim neprijatnostima. Ali, zahvaljujući nepristrasnosti i poznavanju materije, upravo se njihov pristup onome što se događalo u ruskoj ekonomiji pokazao kao najperspektivniji.

Do kraja 2022. godine većina analitičara više nije sumnjala da u narednim godinama neće biti sloma. „Stranka stagnacije“ se širila. Karakteristična je, na primer, evolucija procena Vladislava Inozemceva.

Početne pretpostavke da ruska ekonomija ide ka tome da „umre do zime“ zamenjene su početkom 2023. očekivanjima sporog propadanja: „Ni 2023. ni 2024. godine u Rusiji neće doći do velikog ekonomskog kriza: postoje izvori za pokrivanje budžetskog deficita, nema preduslova za eksplozivan rast inflacije. Imajući u vidu da prihodi većine Rusa na ovaj ili onaj način zavise od budžeta, ne treba očekivati njihov radikalan pad: pre će padati kvalitet života nego njegov nivo – kako se društvo i ekonomija budu primitivizovali u svim svojim pojavnim oblicima…“

Pošto se i sam bavim ekonomskim komentarisanjem, reći ću nešto i o sopstvenoj evoluciji.

U martu 2022. godine najubedljivijom od svih prognoza smatrao sam pomenuti izveštaj CMAKP-a: „Od svih procena koje su ekonomisti užurbano pravili tih dana, najmanje mračna objavljena je u Centru za makroekonomsku analizu i kratkoročno prognoziranje (CMAKP) – ne naročito poznatoj, ali veoma bliskoj ruskim vlastima instituciji. Mislim da se upravo na ova predviđanja sada oslanja ekonomski blok vlade… Evo kakav su scenario dobili. Tako reći, najbolji od najgorih…“

Tada sam pretpostavljao da je ostvarenje tog scenarija moguće samo u slučaju obustave vojnih dejstava i ublažavanja barem nekih sankcija.

Međutim, u stvarnosti se ruska ekonomija brzo navikla na rat koji se nastavljao i učinila je to čak ranije nego što je CMAKP očekivao. Do jeseni 2022. morao sam iznova da sagledam prilagodljivost ruskog privrednog sistema i sposobnosti čelnika Putinovog ekonomskog bloka.

Bez nepogrešivih

Vratimo se na kasnija iznenađenja koja je tokom ovog rata priredila „putinomika“. Sledeće po redu bio je njen kratkotrajni procvat 2023–2024. godine. On je zapravo počeo još sredinom 2022. i završio se dve godine kasnije, ali nećemo ulaziti u detalje.

Važno je da je za samo dve godine BDP porastao čitavih devet odsto, a novčani prihodi, očišćeni od inflacije, čak 15 odsto.

Da li je to iko predvideo? Dvorski ulizice, koji su javnosti bez problema obećavali i to, i još mnogo toga, dogovorili smo se da ne uzimamo u obzir.

Dakle, početkom 2023. godine nijedan profesionalni stručnjak nije primećivao ovaj rast, iako je on već počeo. CMAKP je u četiri scenarija tada čak predviđao pad od dva do šest odsto tokom 2023. godine.

Manje bliska vlastima, Centralna banka bila je optimističnija i predviđala je kretanje BDP-a u rasponu od -jedan do +jedan odsto. Međusobno suprotstavljeni lojalni, ali uz izvesnu dozu nezavisnosti, Telegram kanali MMI i „Hladna računica“ predviđali su, redom, pad BDP-a od 2,2 odsto i stagnaciju.

Dmitrij Nekrasov smatrao je da tokom 2023. neće biti ni značajnog rasta ni pada.

Andrej Klepač očekivao je početak „oporavka“ tek u drugoj polovini godine. Međutim, njegovi podređeni iz Instituta VEB već su u martu 2023. objavili da je došlo do „obnavljanja ekonomskog rasta“ i verovatno su bili prvi među profesionalnim ekonomistima koji su to učinili.

U celini, ovaj čudni dvogodišnji procvat niko nije kako treba predvideo, a potom ni objasnio njegove razmere. Počeo je nepredviđeno, otišao mnogo dalje nego što se očekivalo i gotovo nepredviđeno se završio.

Mnogo toga je i dalje ostalo nejasno. Objašnjavati sve ove zaokrete samo promenama ključne kamatne stope Elvire Nabiuline deluje nekako previše jednostavno.

Vratimo se na aktuelno pitanje: koliko smo sada blizu krizi i po kom scenariju će se ona odvijati.

Sviđalo se to nama ili ne, među analitičarima jednostavno nema onih koji su tokom ovog rata bez greške predvideli svaki novi zaokret ruske ekonomije. Postoje samo oni koji su dokazali svoju savesnost i stručnost.

Nedavna razmatranja o propadanju Ruske Federacije koja je izneo jedan od takvih stručnjaka, Andrej Klepač, deluju utoliko uverljivije jer su njegove ranije „ruske“ prognoze bile povoljnije prema ruskoj ekonomiji od većine drugih. I konsenzus obe nekadašnje ekspertske „stranke“ sada takođe naginje ka scenariju propadanja.

Taj konsenzus, kao i svaki konsenzus, ne mora nužno biti u pravu. Takođe ne mora odražavati najnovije promene u Rusiji. Pritisak na analitičare koji su ostali tamo brzo raste. O mnogim stvarima oni sada ćute.

Zato se jednostavno nadam da ćemo, pošto sada znamo mnogo više o Ruskoj Federaciji nego početkom 2022. godine, imati manje grubih promašaja, mada verovatno ne i manje iznenađenja, zaključuje Šelin.