Putin ne krije da mu je cilj da Pašinjanu oteža život: Problemi Jermenije da se oslobodi ruskog uticaja – Svet

Premijer Nikol Pašinjan je više puta pozivao Rusiju da pokaže fleksibilnost i da eventualno prenese koncesiju na treću zemlju prihvatljivu za obe strane.

Ponovo je 24.avgusta pozvao Rusiju da proda svoja koncesiona prava trećoj strani koja bi bila prihvatljiva i Jermeniji i Rusiji.

Rusija nije odgovorila i malo je verovatno da će prihvatiti tu ideju. Ona vodi sve intenzivniju kampanju čiji je cilj da Pašinjanu oteža život, iako je on u junu ponovo izabran.

Putin to ne krije; štaviše, čini se da uživa u (značajnom) uticaju koji može da izvrši, piše u analizi za CEPA.org Emil Avdaliani, istraživač u istraživačkom centru Turan i profesor međunarodnih odnosa na Evropskom univerzitetu u Tbilisiju, Gruzija.

To je bilo jasno na sastanku ruskog i jermenskog lidera 1. septembra u Biškeku, na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS). Razlog je nastojanje Jermenije da uspostavi bliže veze sa Evropskom unijom.

Putin to vidi kao pretnju, baš kao što je svojevremeno video i Ukrajinu. Antikorupcijski standardi EU, slobodna trgovina i njen liberalno-demokratski duh predstavljaju suštu suprotnost ruskom pristupu.

On je zaključio da je najbolji način da izvrši pritisak na Jermeniju taj da zahteva raspisivanje referenduma o tome da li zemlja treba da pristupi EU ili da ostane u Evroazijskoj ekonomskoj uniji pod vođstvom Rusije.

Pošto će pristupanje EU trajati mnogo godina, dok druga opcija već postoji i obuhvata značajan deo jermenske trgovine, takvo glasanje bi izazvalo ozbiljnu konfuziju i moguće unutrašnje nesuglasice.

Pašinjan pokušava da kupi vreme, tvrdeći da Jermenija još nije došla do tačke u kojoj mora da donese konačnu odluku.

On je sugerisao da će jasna odluka biti doneta tek kada bude stvorena stvarna alternativa. Jermenski parlament podržava članstvo u EU, a podržava ga i vlada, ali se proces još nalazi u ranoj fazi.

Sporovi oko referenduma daleko su od jedine tačke neslaganja. Novi program jermenske vlade za period 2026–2031. godine ilustruje ovaj raskol. U njemu se Rusija više izričito ne opisuje kao saveznik Jermenije, već samo kao partner sa kojim će Jerevan nastojati da proširi odnose.

To predstavlja veliki zaokret – od odnosa zasnovanog na savezništvu ka više transakcionom i pragmatičnom odnosu, u kojem se Rusija sve više posmatra kao jedan od mnogih partnera u širokoj mreži strateških partnerstava Jermenije.

Jermenski premijer otišao je korak dalje na konferenciji za novinare 27. avgusta, dovodeći u pitanje vrednost Rusije kao strateškog partnera.

Posebno je ukazao na to što Rusija nije pružila bezbednosnu pomoć koju je Jerevan očekivao tokom sukoba sa Azerbejdžanom 2022. godine, kao i na širu percepciju u Jermeniji da Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) nije ispunila svoje obaveze.

Zvanično, Rusija i Jermenija i dalje su saveznice. One su vezane bilateralnim savezničkim ugovorom iz 1990-ih, a obe su i dalje članice ODKB-a.

Ruski lider je tokom sastanka u Biškeku naglasio da Moskva i dalje podržava „prijateljske, obostrano korisne odnose sa Jermenijom zasnovane na principima strateškog partnerstva i savezničkih odnosa“.

Ipak, suština problema ostaje ista. Jermenija želi veću slobodu u vođenju spoljne politike i možda je spremna da pretrpi ozbiljan raskid odnosa sa Rusijom kako bi to postigla.

Sve više izgleda da jermenska politika nije samo diplomatski manevar kojim želi da privuče pažnju Moskve, već da zaista nastoji da diverzifikuje svoju bezbednosnu i spoljnu politiku. To liči na veliki zaokret iz sfere kojom dominira Rusija ka Zapadu, uz istovremeno razvijanje značajnih veza sa Indijom, Iranom, Turskom i drugima.

Teško je reći da li je to bilo zamišljeno od samog početka, ali Jerevan, suprotstavljajući se ODKB-u, a sada i Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU), sprovodi nešto što prevazilazi puku višesmernu spoljnu politiku.

Jermenija je čak pokrenula osetljivo pitanje ruskih trupa stacioniranih u Gjumriju.

Pašinjan je nakon sastanka sa Putinom rekao: „Prisustvo ruske vojne baze u Jermeniji ne smatramo od životne važnosti. O bazi nije bilo razgovora; mi nikada nismo pokretali to pitanje. Ako Rusija odluči da povuče bazu, nećemo se tome protiviti. Ako odluči da ostane, spremni smo da razgovaramo o tome“.

Rusija i dalje ima značajne poluge kojima može da utiče na ponašanje Jermenije, ali ti instrumenti su sve više ekonomski, a ne vojni (što je bio slučaj sa Ukrajinom, Moldavijom ili Gruzijom). Nepostojanje zajedničke kopnene granice dodatno komplikuje situaciju za Moskvu.

Njena podrška jermenskoj opoziciji uglavnom je bila neefikasna. Samvel Karapetjan, jermensko-ruski milijarder koji se trenutno nalazi u pritvoru, osnovao je stranku „Jaka Jermenija“, koja je poražena na parlamentarnim izborima 6. juna.

Dakle, Jermenija se razlikuje od drugih zemalja koje su bile izložene pritisku Rusije. To ne znači da je zemlja imuna na projekciju moći Moskve.

Mnogo toga će zavisiti od toga koliko brzo i uspešno bude napredovala normalizacija odnosa koju Jerevan nastoji da uspostavi sa Azerbejdžanom i Turskom.

Ako to omogući snažniji ekonomski razvoj, posledice ekonomskih tenzija sa Rusijom mogle bi biti znatno ublažene, čak i ako pojedini delovi privrede koji zavise od trgovine sa Rusijom budu pogođeni.

EU pomaže. Odobrila je mere za podršku jermenskoj ekonomiji ukidanjem carina na gotovo 80 odsto jermenskog izvoza u EU. To bi moglo preusmeriti 99 odsto jermenskih poljoprivrednih proizvoda, kao i sličan procenat pića i alkoholnih proizvoda, sa ruskog na evropska tržišta.

Pravac u kojem se Jermenija kreće za sada je jasan.