“Ona nije lider slučajno”: Đorđa Meloni oborila Berluskonijev rekord, i Vučić joj čestitao na “istorijskom dostignuću” – Svet

Dok se sa svojim saveznicima okuplja na velikom političkom skupu u južnom lučkom gradu Bariju, Meloni će nadmašiti rekord Silvija Berluskonija po najdužem neprekidnom periodu na čelu vlade u istoriji Italijanske Republike: 1.412 dana, piše Politico.

Na tome joj je čestitao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je kazao, na „istorijskom dostignuću“ time što je njena vlada „postala najdugovečnija u modernoj istoriji Italije“.

„U današnjem svetu, prepunom nepredvidivosti i složenih globalnih izazova, ovaj izuzetan uspeh predstavlja mnogo više od političkog trijumfa. On je nesumnjiv dokaz trajnih vrednosti, stabilnosti, principijelne politike koju vodite“, napisao je Vučić na mreži Iks.

On je izrazio uverenje da će Srbija i Italije, povezane dubokim storijskim vezama i snažnim partnerstvom, „nastaviti da razvijaju saradnju u korist stabilnosti i napretka cele Evrope“, prenela je Beta.

Veliko pitanje – imajući u vidu da se opšti izbori održavaju naredne godine – jeste koliko će još potrajati dominacija Meloni i njene desnice italijanskom politikom. I dalje je daleko od Berluskonijevog ukupnog rekorda od 3.340 dana provedenih na vlasti tokom svih njegovih mandata, podseća Politico.

Berluskonijeva izuzetna politička dugovečnost počivala je na njegovoj sposobnosti da preživi izborne poraze, padove vlada, krivične procese i brojne prognoze o njegovom političkom kraju.

Njegovo bogatstvo, televizijsko carstvo i stranka izgrađena oko njegove ličnosti davali su mu resurse nezavisne od trenutne popularnosti.

Meloni nema takve tajkunske prednosti, ali ima svega 49 godina, vodi na anketama i planira izbornu reformu koja bi joj mogla olakšati da zadrži vlast.

Gotovo četiri godine nakon što je preuzela funkciju, ona se izdiže iznad koalicionih partnera, bez očiglednog rivala na desnici.

Italo Bokinjo, bivši konzervativni poslanik i istaknuti Meloniin pristalica, predvideo je da će njena era „trajati 30 godina“ čak i ako deo tog perioda provede u opoziciji.

Kako je ocenio, njena privlačnost leži u nefiltriranoj autentičnosti: na međunarodnim samitima i konferencijama za novinare žali se na svom dijalektu zbog visokih potpetica i potrebe da ode u toalet, prihvata nadimak „prodavačica ribe“, a poznata je i po kolutanju očima koje odaje šta zapravo misli.

„Ona je iskrena, providna kao staklo“, rekao je. Njena pojava sitne plavokose žene, smatra Bokinjo, takođe je učinila da liderka italijanske postfašističke desnice deluje manje preteće biračima koji su prema njoj bili oprezni.

Na drugoj strani političkog spektra, Laura Boldrini, poslanica levog centra iz Demokratske stranke i bivša predsednica donjeg doma parlamenta, insistirala je da Meloni još nije zaslužila poređenje sa Berluskonijem.

„Ne mislim da će dugo trajati jer je doživela neuspeh“, rekla je. „Mislim da su rezultati veoma skromni i veoma razočaravajući za one koji su je podržali i glasali za nju.“

Protivnici Melonijeve optužuju je da nije uspela da oživi stagnirajuću ekonomiju zemlje i podigne niske zarade, kao i da je uzalud potrošila novac na pokušaje smanjenja migracija. Kritičari tvrde da je svoje napore usmerila na mere čiji je cilj učvršćivanje njene vlasti, poput izborne reforme i neuspelog preuređenja pravosuđa, dok se istovremeno nije dovoljno bavila krizom troškova života.

Boldrini je ocenila da uspon bivšeg generala Roberta Vanačija kao nove snage krajnje desnice takođe pokazuje da razočarani desničarski birači već traže alternativu.

„Desničarska koalicija ima veliki problem koji se zove Vanači: fašista, rasista, mizogin, koji privlači veliko nezadovoljstvo ljudi razočaranih Meloniinom vladom. Oni kažu da neće zajedno na izbore, ali mislim da će ipak morati ili neće pobediti“, rekla je.

Kredibilnija od Silvija

Na međunarodnoj sceni Meloni je stekla znatno veći kredibilitet od svog prethodnika Berluskonija.

Dok je Berluskoni gradio savezništva širom političkog spektra, od ruskog predsednika Vladimira Putina do britanskog premijera Tonija Blera, njegovi gafovi, zabave „Bunga Bunga“ i seksualni skandali često su ga činili predmetom podsmeha u inostranstvu. Meloni se na evropskim samitima smatra pragmatičnom političarkom i izgradila je snažne odnose sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom.

Berluskoni je, nasuprot tome, imao turbulentan odnos sa tadašnjom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Meloni je takođe uspela da približi EU stavovima koje je zastupala po pitanjima migracija, trgovinskih sporazuma, industrije i zelene politike. Analitičari ocenjuju da su četiri godine političke stabilnosti pod njenim vođstvom same po sebi povećale težinu Italije na međunarodnoj sceni.

Međutim, taj uticaj se sada stavlja na probu, jer Nemačka, Irska i nekoliko drugih evropskih zemalja vrše pritisak na Italiju da preuzme tražioce azila koji su prvi put ušli u EU upravo preko nje, u skladu sa novim pravilima Unije o migracijama. Time se ponovo otvara stara linija sukoba između Italije i vlada severne Evrope.

Lorenco Preljasko, politički analitičar i istraživač javnog mnjenja, rekao je da birači i dalje Meloni pripisuju zasluge za upravljanje vladom i vođenje međunarodne politike.

„Na nju se gleda kao na osobu sposobnu da bude premijerka, na način na koji se možda ne gleda na druge lidere stranaka.“

Roberto D’Alimonte, politikolog koji je Meloni upoređivao sa Merkel, rekao je da je ona „postala centar gravitacije desnice“, dodajući da „u toj koaliciji nema alternativnog lidera“.

Međutim, tek treba da se vidi da li će ta dominacija opstati u sve neizvesnijem političkom okruženju.

Veliki deo glasova koje dobija njena stranka, Braća Italije, dolazi od nestabilnih birača desnog centra koji su ranije menjali stranke.

Meloni se suočava i sa sve većim ekonomskim problemima. Očekuje se da će privreda kasnije ove godine ući u recesiju, dok je Italija na putu da pretekne Grčku i postane najzaduženija zemlja Evrope.

Uz visoke cene energije i sve veći pritisak da poveća izdvajanja za odbranu, Meloni ima malo prostora za izdašne mere pomoći kojima bi učvrstila podršku birača u svom poslednjem predizbornom budžetu ove jeseni.

Njeni koalicioni partneri su u međuvremenu izgubili deo podrške u korist nove Vanačijeve političke snage, zbog čega bi ujedinjena levica mogla da postane konkurentna ukoliko uspe da se dogovori o programu i kandidatu pre izbora. Meloni bi na kraju mogla biti primorana da Vanačija, koji nije lak za saradnju, uvede u koaliciju.

Sledeća stanica: predsednička funkcija?

Preljasko smatra da Meloni još nije ostvarila sveobuhvatan uticaj kakav je imao Berluskoni, koji je 1994. godine stvorio modernu koaliciju desnog centra i pomogao da se italijanska politika preoblikuje oko njegovog izrazito personalizovanog vođstva.

Meloni je za sada nasledila i dominirala tom političkom strukturom, umesto da stvori sopstvenu.

„Ne bih je smatrao figurom koja određuje epohu poput Berluskonijeve“, rekao je Preljasko.

To bi se, međutim, još moglo promeniti. Meloni podržava izbornu reformu kojom bi jednokružne izborne jedinice bile zamenjene proporcionalnom zastupljenošću, uz dodeljivanje bonusa pobedničkoj koaliciji.

To bi joj potencijalno omogućilo ubedljiviju većinu ukoliko desni centar ponovo pobedi. Takav pristup veoma podseća na Berluskonijevu reformu iz 2005. godine, koja je takođe kombinovala proporcionalni sistem sa većinskim bonusom.

Drugi mandat sa ojačanom parlamentarnom većinom mogao bi da ojača njenu poziciju na izborima za predsednika Italije 2029. godine i omogući joj da ponovo pokrene svoje ranije zaustavljene planove za direktan izbor premijera.

Ni jedno ni drugo ne bi bilo jednostavno: ustavna reforma je politički rizična, dok se predsednik bira tajnim glasanjem. Ipak, uspeh bi Meloni pružio priliku da ostavi trajniji institucionalni trag tako što bi sama preoblikovala politički sistem.

Njene ambicije možda se neće završiti ni dugim mandatom na mestu premijera.

Nikola Prokačini, visoki funkcioner Braće Italije koji poznaje Meloni još iz vremena njihovog političkog angažmana u omladinskim organizacijama, rekao je da bi ona na kraju mogla da se popne i do ugledne funkcije predsednice Republike.

Objasnio je da Italijani, posle tri decenije njenog javnog delovanja, dobro poznaju i njene vrline i mane. „Ona nije lider slučajno“, rekao je. „Svi znaju šta mogu da očekuju od nje“.

Paradoksalno, Berluskonijeva smrt 2023. godine olakšala je Meloni posao, jer je uklonila potencijalno problematičnu ličnost sa proruskim simpatijama, koja je bila duboko nespremna da igra sporednu ulogu u odnosu na mnogo mlađu ženu iz svoje koalicije.

Prokačini očekuje da će Meloni ostati politička snaga decenijama, iako se nasmejao na ideju da bi ona želela da provede još 20 ili 30 godina na mestu premijerke.

„Taj posao, koji obavlja sa tolikim intenzitetom, iscrpljujući je“, rekao je.

Ali dok se Meloniini sledbenici u Bariju pripremaju da nazdrave njenom uspehu, Boldrini nije impresionirana samim rekordom.

„Dugovečnost sama po sebi nije vrednost“, upozorila je. „Morate da sprovodite politike koje poboljšavaju živote ljudi, da sprovodite reforme i pravite razliku. A to se nije dogodilo“.