Nema zajedničke vizije Evrope: Prva debata sedmoro kandidata za predsednika Francuske bez jasnog pobednika – Svet

Kako piše Politico debata je završena bez jasnog pobednika.

Događaj, koji je organizovalo udruženje francuskih poslodavaca MEDEF, trajao je više od sat vremena duže nego što je bilo predviđeno.

Žan-Lik Melanšon, Marin Tondelije, Rafael Gliksman, Gabrijel Atal, Eduar Filip, Bruno Retajo i Marin Le Pen, trenutno vodeća u trci, odgovarali su na pitanja o temama koje se tiču francuske industrije.

Politico je izdvojio četiri ključna zaključka.

Nema zajedničke vizije Evrope

Razlike u stavovima prema politici EU isplivale su na površinu samo nekoliko sati nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u svom govoru na istom događaju branila predlog ogromnog budžetskog plana Unije vrednog dva biliona evra.

Filip, kandidat desnog centra, koji je bio premijer od 2017. do 2020. godine oštro je kritikovao odluku liderke EU da potpiše „bedan sporazum u Škotskoj“ sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, misleći na trgovinski sporazum iz Tarberija, dok je istovremeno pohvalio odlučnost kanadskog premijera Marka Karnija u odnosima sa Trampom. Takođe je podržao stvaranje unije tržišta kapitala na nivou EU.

„Moramo da ubedimo naše evropske partnere da govore jezikom moći prema Kini i Sjedinjenim Državama“, rekao je Filip.

Gliksman, poslanik Evropskog parlamenta iz redova levog centra, rekao je da Francuska nije uspela da iskoristi trenutnu geopolitičku situaciju kako bi preuzela vodeću ulogu u stvaranju strateški autonomnije Evrope, što je ideja koju Makron već dugo zagovara.

„Francuska može biti pokretačka snaga iza te autonomne evropske sile koja ume da brani svoje interese. Ali da bi to učinila, mora da prestane da se plaši da brani svoje interese“, rekao je Gliksman.

Melanšon, koji je dugo kritikovao EU kao sredstvo za nesputani kapitalizam po nemačkom modelu, uzvratio je da Unija neće moći da nametne svoju snagu globalnim silama poput SAD i Kine dok ostaje vezana za „ideologiju slobodne i neregulisane konkurencije i slobodne trgovine“.

Melanšon je rekao da bi, ukoliko bude izabran, Francuska „ne poslušala“ pravila EU u oblasti trgovine i ekonomske politike. Ponovo je pozvao i na izmene sporazuma na kojima počiva Unija.

Evroskeptična Le Pen, koja je ranije zagovarala izlazak Francuske iz EU, rekla je da bi kao predsednica smanjila doprinos Pariza budžetu EU za pet milijardi evra.

Le Pen oblikuje svoj ekonomski plan

Jedno od ključnih pitanja pred početak predizborne kampanje jeste u kojoj meri će Le Pen i njena krajnje desničarska stranka Nacionalno okupljanje prilagoditi svoju populističku ekonomsku platformu kako bi privukli širi krug desno orijentisanih birača.

Očekivalo se da će stranka zauzeti više poslovno orijentisan kurs nakon što je izgledalo da će Le Pen biti onemogućena da se kandiduje zbog presude za proneveru i da će vođstvo prepustiti svom 30-godišnjem štićeniku Žordanu Bardeli.

Međutim, sudska odluka iz jula neočekivano joj je otvorila put za kandidaturu, čime je doveden u pitanje ekonomski program stranke.

Neposredno pre početka debate, francuski dnevni list „Figaro“ objavio je da investitor Fransoa Dirvi, kojeg je Bardela angažovao kao ekonomskog savetnika, neće učestvovati u kampanji. To ukazuje na udaljavanje od poslovno orijentisanog kursa koji je zagovarao Bardela.

Tokom debate, Le Pen je ostala pri svojim dugogodišnjim politikama koje su često kritikovali kao nerealne ali je iznela i nekoliko predloga koji bi mogli da naiđu na odobravanje poslovne zajednice.

Obećala je uštede od 125 milijardi evra, za koje tvrdi da bi mogle biti ostvarene smanjenjem potrošnje povezane sa imigracijom, smanjenjem broja državnih agencija i smanjenjem francuskog doprinosa EU.

Kada je reč o penzijama, potvrdila je plan da se minimalna starosna granica za penzionisanje većine radnika vrati na 62 godine, čime bi bila poništena kontroverzna Makronova reforma iz 2023. godine – pitanje koje je izazvalo unutrašnje podele u Nacionalnom okupljanju.

„Bardelina dimna zavesa definitivno je podignuta“, rekao je Atal, bivši premijer i lider Makronove stranke Renesansa.

Le Pen je, međutim, rekla i da bi predložila ustavni amandman kojim bi vlade bile obavezane da budžetski deficit drže ispod određenog nivoa, po uzoru na nemačku „kočnicu duga“.

Svi se slažu da Francuska ima preveliki dug. Niko se ne slaže kako da se problem reši.

Niko od kandidata na bini nije tvrdio da je javni dug veći od 3,5 biliona evra održiv. Međutim, predložena rešenja kretala su se od Melanšonovog poziva da se otpiše kamata na dug koji drži Evropska centralna banka, do smanjenja socijalne potrošnje.

Centristi Filip i Atal, čije rivalstvo postaje sve žešće, pokušali su da se predstave kao političari odlučni da obuzdaju dug i smanje javnu potrošnju. Protivnici su ih, međutim, odmah kritikovali ukazujući na više od biliona evra dodatnog duga koji je nagomilan otkako je Makron 2017. godine postao predsednik.

Melanšon je, u međuvremenu, ponovo branio svoj predlog i naglasio da se on odnosi samo na obveznice koje drži ECB.

„Ne kažem da ćemo dovesti u pitanje dužničke hartije u vlasništvu privatnih poverilaca, barem ne u ovoj fazi“, rekao je, izazvavši smeh publike.

Nijedan kandidat nije ostvario veliku pobedu

Nepovezan format debate, u kojem je sedmoro predsedničkih kandidata delilo scenu i davalo opširne odgovore, nije pogodovao tome da se izdvoji jasan pobednik.

Retajo, lider Republikanca, predstavio se kao konzervativac naklonjen poslovanju i maloj državnoj upravi, po uzoru na Ronalda Regana, koji bi „stavio državu u službu privrede“.

Predlozi dvojice kandidata sa krajnje leve strane – Melanšona i Tondelije, liderke stranke Zeleni – naišli su na manje odobravanja nego predlozi njihovih rivala. To je, međutim, bilo očekivano s obzirom na to da su publiku uglavnom činili poslovni ljudi.

Osam meseci pre izbora, trka je i dalje potpuno otvorena, a njen ishod mogao bi duboko da utiče na budućnost Francuske i Evrope u celini.