Moskva nema pravo veta na odnose Beograda i Kijeva – Svet

Poseta predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog Srbiji 7. i 8. avgusta 2026. godine još jednom je pokazala nezavisnost i zrelost naših država. Pokazala je da njihovi lideri donose strateške odluke polazeći pre svega od sopstvenih nacionalnih interesa.

Rusija i njen snažan uticaj na Zapadnom Balkanu dugo su predstavljali ograničavajući faktor za ukrajinsko-srpske odnose. Ali poseta Volodimira Zelenskog i žuto-plava zastava na

Beogradskoj kuli jasno su pokazali jednu veoma važnu stvar: Moskva nema pravo veta na odnose Beograda i Kijeva. I to je važan praktičan rezultat.

Ništa manje nije važno ni to što je poseta naišla na razumevanje u srpskom društvu.

Pojedinačni glasovi neslaganja nisu prerasli u jedinstven hor i pokazali su da je srpsko društvo otvoreno za razvoj odnosa sa Ukrajinom.

Još jedan rezultat bio je podsećanje na nešto što se često previđa: Ukrajina i Srbija sličnije su nego što se obično misli. Ne povezuje nas samo složena istorija, obeležena vekovnom borbom protiv stranih osvajača. Ne samo kultura sa zajedničkim slovenskim korenima. I ne samo pravoslavna vera, kojoj pripada većina stanovništva obeju država.

Delimo težnju ka slobodi i nezavisnosti. Oba naroda imaju posebno izražen osećaj za suverenitet i teritorijalni integritet. Sve je to tačno, ali danas postoji nešto još važnije – obe države povezuje najvažnija težnja: mir i razvoj u ujedinjenoj Evropi, pošto i Ukrajina i Srbija isuviše dobro znaju šta znači rat.

Posle četiri i po godine sveobuhvatne ruske invazije svima je jasno da će glavni ishod rata biti opstanak Ukrajine kao nezavisne države. Danas su najviši prioritet i najveća težnja Ukrajine što skorije postizanje pravednog i održivog mira. Uveren sam da je razvoj odnosa sa Srbijom još jedna cigla na putu ka postizanju takvog mira.

Naš glavni zajednički strateški interes jeste Evropa. I nije reč samo o članstvu u Evropskoj uniji, iako su obe države kandidati za članstvo. Reč je pre svega o dubokoj svesti da smo evropski narodi. O tome da je i Ukrajini i Srbiji važno ne samo da razumeju kakva će Evropa biti posle rata, već i da uspešno utiču na njeno oblikovanje.

Obe države teže ravnopravnijoj i prosperitetnijoj Evropi, u kojoj velike sile ne određuju sudbinu manjih država kroz politiku sfera uticaja. Odnosi Ukrajine i Srbije usmereni su ka međusobnom jačanju kao evropskih demokratskih država, kao i ka zaštiti zajedničkih vrednosti, principa i interesa.

Pred našim očima nastaje nova ravnoteža snaga i pojavljuju se novi izazovi.

Postepeno se ocrtava buduća bezbednosna arhitektura regiona. Već je očigledno da će posle rata doći do relativnog pada težine i uticaja Ruske Federacije u svetu, a posebno u Jugoistočnoj Evropi. Slabljenje velike sile nije ništa manje rizičan proces od jačanja njenog prisustva i potencijala.

Uprkos svim predviđanjima, snažan uticaj Sjedinjenih Američkih Država ostaje, pre svega u oblasti bezbednosti. Prioriteti supersile postepeno se menjaju, ali stabilnost Jugoistočne Evrope za sada ostaje jedan od zadataka Vašingtona.

Fundamentalni značaj Evropske unije kao zajedničkog evropskog političkog, ekonomskog i pravnog prostora takođe ostaje. Samo jedinstven prostor, koji smanjuje značaj državnih granica za konkretnog čoveka, može u velikoj meri neutralisati bezbednosne izazove i obezbediti dugoročni mir u našem raznolikom regionu.

Kina nastavlja da razvija svoj strateški transportni koridor Pirej-Beč i da ulaže u infrastrukturne i industrijske projekte. Narodna Republika Kina postepeno povećava svoje prisustvo, koje sve snažnije utiče na region. Nakon ekonomskog uticaja obično dolazi i politički, a taj vremenski razmak verovatno neće biti naročito dug.

Još jedan važan faktor jeste dugoročni rast turske moći. Zato su i Ukrajini i Srbiji potrebni strateški, veoma dobri, predvidivi i uzajamno korisni odnosi sa Turskom.
U ovom složenom kaleidoskopu uticaja i mogućnosti, direktni odnosi između Kijeva i Beograda predstavljaju zahtev vremena.

Predsednička poseta nije zatvorila jednu etapu, već je otvorila novu stranicu koju tek treba ispisati. Sada je vreme da sa političkog otvaranja pređemo na konkretno sadržajno ispunjavanje odnosa. Potrebna nam je pouzdana i savremena ugovorno- pravna osnova, a to pre svega znači sporazum o slobodnoj trgovini i sporazumi u oblasti saobraćaja. Njihova priprema nije posao za jedan dan, ali je to put koji je sasvim moguće preći.

Održavanje prvog sastanka međuvladine komisije za bilateralnu saradnju od 2012. godine trebalo bi da ukloni prepreke i doprinese rastu trgovinske razmene, uzajamnih investicija i efikasne industrijske saradnje, uključujući i saradnju u oblasti visokih tehnologija.

Za Ukrajinu je izuzetno važno obećanje Srbije da će učestvovati u obnovi jednog ukrajinskog grada. To je konkretan i vidljiv primer plodne saradnje u zajedničkom interesu dvaju naroda.

Koristim ovu priliku da još jednom zahvalim srpskom narodu i državi na humanitarnoj pomoći Ukrajini, posebno u oblasti energetike i organizovanja odmora za decu.
Upravo zahvaljujući gradu Kragujevcu, 19 dece iz Zaporožja, grada u blizini fronta, provelo je lep odmor na Kopaoniku.

Možemo i moramo intenzivirati saradnju između ukrajinskih i srpskih univerziteta, školovanje stručnjaka iz Srbije u Ukrajini i iz Ukrajine u Srbiji. I nije reč samo o akademskom interesovanju, već i o razvoju ukrajinske i rusinske zajednice, koje već gotovo tri veka živi u Vojvodini.

Ruku na srce, naša društva veoma malo znaju jedni o drugima: o kulturi i savremenom životu, književnosti i filmu, klasicima i savremenim umetnicima. Mene je lično impresionirao Ivo Andrić, kojeg sam za sebe otkrio u Beogradu. Uveren sam da neću biti jedini ukrajinski čitalac na kojeg će ovaj veliki pisac ostaviti takav utisak.

Zastava na Beogradskoj kuli bila je simbol političke promene. Sada tu promenu treba pretvoriti u puteve, ugovore, univerzitetske razmene, zajednička preduzeća i veze među ljudima.
Prostor za razvoj naših odnosa je ogroman. Proboj u političkom dijalogu otvorio je prozore mogućnosti. Naš zadatak je da izgradimo pouzdane i pristupačne mostove.

Autor je izvanredni i opunomoćeni ambasador Ukrajine u Republici Srbiji