Hoće li kukuruz ostati na ukrajinskim poljima? – Svet

Ruski napadi na civilne brodove u velikoj meri su paralisali luke na širem području Odese. Preko tih morskih luka do sada se odvijalo čak 90 odsto poljoprivrednog izvoza Ukrajine.

Kako bi ipak održala izvoz, ukrajinska vlada radi na alternativnim transportnim pravcima železnicom, drumovima i vodenim putevima. Osim toga, vode se razgovori o uspostavljanju novog izvoznog koridora preko Republike Moldavije.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da ti alternativni pravci ne mogu da zamene luke. Prema njihovoj proceni, aktuelna blokada Crnog mora za ukrajinsku privredu predstavlja čak i veću pretnju nego blokada iz 2022. godine.

Puna skladišta, prazne kase

Napeta bezbednosna situacija na Crnom moru već se jasno odražava na ukrajinsko domaće tržište. Prema rečima Denisa Marčuka, zamenika predsednika udruženja „Sveukrajinsko agrarno veće“, poljoprivrednici u toj zemlji do sada su požnjeli više od 28 miliona tona žitarica i mahunarki.

Međutim, veliki deo roda trenutno ne može da se proda. Posledica je sve veći nedostatak kapitala, koji je hitno potreban za završetak aktuelnih žetvenih radova, kao i za setvu ozimih kultura. Ona u južnim delovima Ukrajine počinje krajem avgusta.

„Trenutno svoje proizvode gotovo da i ne možemo da prodamo. Umesto toga, zalihe se skladište, ako uopšte ima dovoljno skladišnih kapaciteta. Istovremeno se postavlja pitanje šta ćemo učiniti jer nam je potreban novac, posebno za jesenju setvu“, rekao je Marčuk za DW.

Uništeni silosi na ratnom području

Prema njegovim rečima, situacija će se u narednim nedeljama i mesecima dodatno pogoršati. Tada će se prinosi kasnije požnjevenih žitarica i uljarica „pridružiti“ već uskladištenim količinama ranije ubranih kultura.

Samo ovogodišnji rod kukuruza mogao bi da dostigne oko 33 miliona tona. Istovremeno, na jesen preti manjak skladišnih kapaciteta za do deset miliona tona. Posebno su pogođeni regioni u blizini fronta, gde je većina silosa za žitarice uništena u ratu.

„Često se može čuti da poljoprivrednici žele da ostave kukuruz na njivama i požnju ga tek na proleće. On mora da se osuši, a za to je potrebno mnogo električne energije, koja je veoma skupa. Za to nema novca. Ne postoje ni dovoljne mogućnosti za prodaju, niti razumne cene, pa je bolje ostaviti ga sada na njivi jer je to jeftinije“, objašnjava Marčuk.

Maksim Hopka, analitičar udruženja „Ukrajinski agrobiznis klub“, procenjuje da je Ukrajina u julu izvezla oko 3,7 miliona tona poljoprivrednih proizvoda, od čega oko 2,7 miliona tona žitarica. U odnosu na prethodni mesec, to predstavlja pad od oko četvrtine. Za avgust Hopka očekuje da bi izvoz žitarica mogao da padne za još oko polovinu.

Poljoprivrednici se bore za opstanak

Istovremeno su i domaće cene pod sve većim pritiskom. Prema Hopkinim rečima, cena pšenice za ishranu pala je za 30 do 35 odsto. Cena ječma takođe je pala za oko 30 odsto. To za poljoprivrednike znači sve teže ekonomske uslove proizvodnje.

Budući da žitarice ne mogu da se izvoze u punom obimu, cene su toliko pale da brojni proizvođači više ne mogu da pokriju ni troškove proizvodnje.

Neka gazdinstva već posluju sa gubicima. Prema podacima ukrajinskog Ministarstva agrarne politike i prehrane, godišnji gubici poljoprivrednika zbog neprodatih poljoprivrednih proizvoda mogli bi da dostignu oko 20,5 milijardi američkih dolara.

Koje alternative postoje?

Ukrajinska vlada uverava da čini sve kako bi pronašla nove načine za izvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda železnicom, preko dunavskih luka ili kopnenim putem kroz susedne zemlje.

Međutim, zbog suše Dunav je trenutno samo ograničeno upotrebljiv za ukrajinski izvoz. Problemi postoje i u železničkom i drumskom saobraćaju. Evropske železničke pruge su tokom žetvene sezone već maksimalno opterećene, dok je prevoz velikih količina žitarica drumskim putem skup.

Za ukrajinskog ministra agrarne politike Tarasa Visockog najvažnije je da se, uz pomoć vojnih kapaciteta Ukrajine i njenih partnera, ponovo uspostave bezbedni plovni putevi prema lukama na širem području Odese. Srednjoročno gledano, ne postoji adekvatna alternativa, smatra on. Železničke veze i takozvane suve luke mogu da posluže samo kao privremena podrška dok luke na Crnom moru ponovo ne budu slobodne, izjavio je u razgovoru za DW.

Nivjevski smatra da bi aktuelna kriza mogla da podstakne preispitivanje ukrajinske izvozne politike. Ukrajina je već na samom početku sveobuhvatnog rata trebalo da razvije dugoročnu strategiju za obezbeđivanje izvoza na svetska tržišta.

Ne radi se samo o pronalaženju privremene zamene za morske luke. Potrebna je logistika koja bi obezbedila da blokada jednog transportnog pravca više ne može da parališe celokupnu izvoznu privredu, naglašava profesor.

Kakva je pomoć potrebna?

Analitičar Maksim Hopka procenjuje da će Ukrajina zbog blokiranih transportnih puteva u avgustu i oktobru izvesti oko devet miliona tona manje poljoprivrednih proizvoda na strana tržišta. Odloženi ili izgubljeni devizni prihodi za taj period mogli bi, prema njegovim rečima, da iznose oko 1,9 milijardi dolara.

Ukrajinska vlada već je, na zahtev poljoprivrednika, produžila i proširila državni program kreditiranja. Osim toga, Kijev je, prema navodima Ministarstva agrarne politike i prehrane, od Evropske komisije zatražio bespovratnu pomoć u iznosu od 220 miliona evra.

Ta sredstva prvenstveno bi trebalo da budu namenjena malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima i da pomognu u finansiranju kamata na kredite. Ministarstvo planira da ih plasira kroz državni program „Povoljni krediti 5-7-9 odsto“, kako bi se očuvala likvidnost poljoprivrednih gazdinstava.