Fridrih Merc bi mogao da bude smenjen već ovog vikenda: Ovo je pet scenarija – Svet

Uoči ključnih pokrajinskih izbora u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji i Berlinu u nedelju, na kojima njegovom Hrišćansko-demokratskom savezu (CDU) desnog centra prete bolni porazi, visoki funkcioneri stranke iza zatvorenih vrata raspravljaju o tome da li je Nemačkoj potreban takozvani „Kanzlertausch“ – promena kancelara – kako bi se zaustavio sve brži pad podrške vladi.

Mercova popularnost na nacionalnom nivou ove nedelje pala je na svega 14 odsto, dok novo istraživanje javnog mnjenja pokazuje da je savez konzervativnih stranaka CDU/CSU pao na rekordno niskih 18 odsto.

Isto istraživanje pokazuje da krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) vodi sa 29 odsto. AfD je nedavno osvojila i prvo mesto na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhaltu, približivši se osvajanju apsolutne većine, dok je Mercov CDU izgubio više od polovine podrške svojih birača.

Evropski i međunarodni saveznici sa zaprepašćenjem posmatraju kako se Nemačka – nekada bastion stabilnosti tokom 16 godina vlasti Angele Merkel – suočava sa još jednom brzom promenom na čelu vlade. Mercov prethodnik Olaf Šolc doživeo je raspad vladajuće koalicije u novembru 2024.

Mercovo otkazivanje puta na Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija sledeće nedelje jasno je pokazalo razmere njegove unutrašnjopolitičke krize.

„Njegovo prisustvo je potrebno u Berlinu“, rekao je visoki nemački zvaničnik, dok se kancelar bori za politički opstanak.

Politico je analizirao pet scenarija o tome kako bi politička kriza na vrhu Nemačke mogla da se razvija – i procenio njihovu verovatnoću.

1. Merc podnosi ostavku zbog gubitka podrške stranke

Kancelar je za nedelju u 17 časova sazvao sastanak rukovodstva svoje stranke koji će se održati u isto vreme kada se u 18 časova očekuju prve projekcije rezultata pokrajinskih izbora.

Na tom sastanku Merc navodno želi da pita stranačke kolege da li ga i dalje podržavaju, kao i njegov plan reformi. Ako ne, želi da ih pozove da predlože ime potencijalnog naslednika.

Time što traži direktno suočavanje, Merc će pokušati da iskoristi slabost svojih kritičara: ne postoji jasan konsenzus o tome ko bi trebalo da ga nasledi.

Premijer Severne Rajne-Vestfalije Hendrik Vist (CDU) često se pominje kao mogući naslednik, ali ga u aprilu očekuju izbori u njegovoj mnogoljudnoj matičnoj pokrajini, pa trenutak za njegovu kandidaturu nije idealan.

Druga mogućnost bio bi Markus Zeder iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU), bavarske sestrinske stranke CDU-a, ali ni on nema mali broj kritičara. Među drugim, manje verovatnim kandidatima pominju se premijer Hesena Boris Rajn (CDU) i ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU).

Međutim, ukoliko nedeljni izbori budu potpuna katastrofa za Mercove konzervativce — pa stranka čak ne uspe da pređe izborni prag od pet odsto za ulazak u pokrajinski parlament Meklenburga-Zapadne Pomeranije, što bi bio prvi takav slučaj na bilo kojim pokrajinskim izborima — nezadovoljstvo unutar CDU/CSU moglo bi da eskalira i dovede do širokih zahteva za Mercovom ostavkom.

Suočavanje ne mora nužno da se dogodi u nedelju, već bi moglo uslediti tokom narednih dana ili nedelja. Ukoliko Merc prihvati takav ishod, mogao bi da obavesti nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera o nameri da podnese ostavku. Štajnmajer bi ga potom najverovatnije zamolio da ostane na funkciji u tehničkom mandatu sve dok parlament ne izabere novog kancelara.

Međutim, to nije jednostavno: svaki Mercov naslednik morao bi da dobije glasove koalicionog partnera CDU/CSU-a, Socijaldemokratske partije (SPD), koja bi zauzvrat verovatno tražila određene ustupke – što bi pokrenulo dugotrajne pregovore o ponovnom definisanju koalicionog sporazuma. To takođe znači da bi Merc mogao da ostane na vlasti još mesecima i predstavlja Nemačku na međunarodnoj sceni, na primer tokom pregovora o budžetu EU.

Situaciju dodatno komplikuje tesna većina koalicije u Bundestagu: uvek postoji rizik da pojedini poslanici promene stranu tokom tajnog glasanja, kao što se dogodilo i samom Mercu tokom prvog kruga izbora prošle godine.

2. Glasanje o nepoverenju primorava Merca da ode

Pritisak unutar stranke sam po sebi ne može da natera Merca da podnese ostavku. Iz istorijskih razloga, nemački ustav kancelaru izabranom u parlamentu garantuje veoma stabilan položaj.

Zbog toga, jedina mogućnost da bude prinudno smenjen bila bi putem glasanja o nepoverenju. Međutim, nemački ustav zahteva da takvo glasanje bude „konstruktivno“, što znači da istovremeno mora da bude izabran protivkandidat koji će dobiti većinu i zameniti Merca.

Zbog toga je ovakav scenario veoma malo verovatan. Osim negativne slike koju bi CDU/CSU ostavio u javnosti otvorenim pokušajem da svog kancelara obori u parlamentu, malo je verovatno da bi bilo koji kandidat mogao odmah da obezbedi potreban broj glasova, imajući u vidu tesnu većinu koalicije i pregovore koji bi najverovatnije prethodno morali da budu vođeni sa SPD-om.

3. Merc traži glasanje o poverenju

Merc bi mogao i sam da zatraži glasanje o poverenju, nastojeći da pokaže da i dalje ima dovoljnu podršku unutar koalicije – ili da na taj način otvori mogućnost za prevremene izbore. Takav scenario već se događao u prošlosti, a poslednji put sa Olafom Šolcom u decembru 2024. godine.

Ukoliko Merc izgubi glasanje, Štajnmajer bi mogao da odluči da raspusti Bundestag u roku od 21 dana – ali samo ako mu Merc to predloži. Međutim, imajući u vidu snažnu poziciju AfD-a u aktuelnim istraživanjima javnog mnjenja, ni CDU ni SPD u ovom trenutku nemaju interes da se održe novi izbori.

Takođe bi bilo moguće da u tih 21 dan bude izabran novi kancelar, ukoliko bi naslednik brzo uspeo da obezbedi većinu.

Sve u svemu, ni ovaj scenario nije naročito verovatan.

4. Podrška krajnje desnice protiv Merca

Teoretski, naslednik Merca mogao bi da obezbedi potrebnu većinu u parlamentu uz posrednu podršku AfD-a, odnosno formiranjem manjinske vlade, ili čak sklapanjem koalicije sa ovom krajnje desničarskom strankom.

CDU/CSU i AfD zajedno bi imali komotnu većinu u parlamentu, ali bi to značilo rušenje nemačkog „zaštitnog zida“ prema krajnjoj desnici – političkog principa kojim etablirane stranke isključuju saradnju sa AfD-om.

Međutim, ta ideja je neprihvatljiva za mnoge u vrhu stranke. I sam Merc je isključio mogućnost da ostane na vlasti uz podršku krajnje desnice.

5. Merc se grčevito drži vlasti

Za razliku od situacije nakon izbora u Saksoniji-Anhaltu, kada je kancelar delovao obeshrabreno i održao neubedljiv govor u Bundestagu, sada izgleda da želi da se bori za opstanak na čelu vlade.

Mercovu poziciju ojačalo je pismo koje je u sredu potpisalo osam pokrajinskih premijera iz desnog centra – među njima Vist i Rajn, ali ne i Zeder. U pismu se navodi da su Nemačkoj potrebni „pouzdanost i delovanje“, a ne „rasprave o kadrovskim pitanjima“.

U pismu se takođe ukazuje na izbore koji će sledeće godine biti održani u Francuskoj, Italiji, Poljskoj, Španiji i Grčkoj, uz ocenu da je Evropi sada potrebna „stabilna i snažna Nemačka“.

Pismo je daleko od bezrezervne podrške Mercu; njegovo ime se čak ni ne pominje, a moguće je da je cilj pisma i smirivanje unutrašnjih stranačkih rasprava uoči važnih izbora u nedelju.

Ipak, ono bi moglo da znači da među visokim funkcionerima stranke u ovom trenutku nema dovoljno podrške za Mercovu smenu. Umesto toga, stranka bi mogla da pokuša da zbije redove i povrati podršku javnosti tako što će od SPD-a tražiti da sprovede još odlučnije socijalne reforme.