Da li će kontakt sa strancima u Iranu postati krivično delo? – Svet

Iranski parlament, koji uglavnom samo potvrđuje odluke vlasti, nedavno je odobrio osnovne odredbe predloga zakona kojim se uvode nova ograničenja kontakata sa stranim institucijama, medijima i organizacijama. Vlast nastoji da proširi pravni okvir za borbu protiv onoga što opisuje kao „strani uticaj“.

Prema verziji predloga koja je usvojena u prošlu nedelju (16.08.), kontakti sa stranim medijima, saradnja sa univerzitetima i istraživačkim institucijama u inostranstvu, komunikacija sa stranim ambasadama i organizacijama, kao i primanje finansijske podrške iz inostranstva mogli bi da budu zabranjeni ili da zahtevaju prethodno odobrenje. Predviđene su zatvorske kazne za kršenje zakona.

Tekst još mora da dobije konačno odobrenje i da prođe kroz Savet čuvara od 12 članova pre nego što postane zakon. Iako se u Iranu formalno održavaju izbori za parlament, svakog kandidata mora da odobri Savet čuvara, koji je lojalan vladajućim klericima Islamske Republike.

Zagovornici predloga zakona tvrde da je on odgovor na pojačane aktivnosti stranih obaveštajnih službi, vlada i institucija. Oni takođe navode da je špijunaža već obuhvaćena iranskim zakonima, ali da ne postoji jasan pravni okvir za rešavanje pitanja stranog „uticaja“.

Iran već predstavlja crnu rupu za informacije

Sina Jusefi, iranski advokat i pravni stručnjak sa sedištem u Nemačkoj, rekao je da zakon u mnogim odredbama ostavlja nejasnom granicu između legitimnog kontakta i stranog uticaja, pa bi tumačenje te granice praktično bilo prepušteno bezbednosnim institucijama i sudovima.

„Kada građanin ne zna da li bi razgovor sa stranim medijima, saradnja sa stranim univerzitetom ili deljenje informacija kasnije mogli da budu tretirani kao krivično delo, zakon stvara atmosferu straha i nesigurnosti“, rekao je Jusefi za DW.

Iran već ima jedno od najrepresivnijih medijskih okruženja na svetu i nalazi se na 177. mestu među 180 zemalja na Svetskom indeksu slobode medija za 2026. godinu koji objavljuje Reporteri bez granica (RSF).

Vlada upravlja svim televizijskim i radio-mrežama, stranim medijima je zabranjeno emitovanje programa u Iranu, a vlasti često blokiraju internet i društvene mreže tokom građanskih nemira, kao što je bio slučaj tokom krvavog gušenja protesta u januaru 2026. godine.

Do informacija iz Irana veoma je teško doći. Reporteri bez granica ocenjuju da je pristup informacijama unutar Irana „ozbiljno ograničen“, dok novinari rade pod bombardovanjem i istovremeno su izloženi pritisku državnih institucija.

Parviz Jari, novinar koji živi u Nemačkoj je i saradnik u neprofitnoj organizaciji „Defending Free Flow of Information“ (DeFFI), koja prati uznemiravanje novinara u Iranu. On je ocenio predlog zakona kao nastavak napora Islamske Republike da ograniči slobodu izražavanja.

„Islamska Republika koristi širok spektar sredstava i metoda kako bi ometala slobodan protok informacija i ograničavala slobodu izražavanja. Međutim, širenje društvenih mreža i aktivnosti medijskih kuća i organizacija za ljudska prava izvan Irana smanjili su uticaj zvaničnih narativa na javno mnjenje“, rekao je Jari za DW.

Izveštavanje kao krivično delo

Jari je rekao da bi predlog zakona mogao da dodatno oteža nezavisnim medijima i međunarodnim organizacijama pristup informacijama iz Irana.

„Kriminalizovanje novih oblika aktivnosti novinara, građana i istraživača, s jedne strane, predstavlja pokušaj da se ograniči pristup nezavisnih medija i međunarodnih organizacija izvorima iz prve ruke, a s druge, nastojanje da se ojača domet propagandnog aparata Islamske Republike“, rekao je on.

Jedan deo predloženog zakona predviđa kazne od šest meseci do dve godine zatvora za davanje intervjua medijima ili razgovor sa njima ako ih vlasti proglase „neprijateljskim prema Republici“, objavila je novinska agencija Rojters.

Medijski istraživač Jari upozorio je da bi posledice po novinare i istraživače mogle da budu posebno značajne ukoliko predlog postane zakon.

„Ako bude konačno odobren, predlog zakona kriminalizovao bi dosad nezabeležen raspon kontakata sa opozicionim medijima i međunarodnim organizacijama, očigledno sa ciljem ometanja profesionalnog rada novinara i istraživača, pooštravanja državnog monopola nad informacijama i jačanja zvaničnih narativa“, rekao je Jari.

Ograničavanje naučnih istraživanja i civilnog društva u Iranu

Međutim, jedna od najznačajnijih odredbi predloga zakona odnosi se na naučnu i akademsku saradnju sa stranim subjektima.

Član 5 nalaže Ministarstvu obaveštajnih poslova da svake godine objavi spisak stranih univerziteta i institucija odobrenih za naučnu i istraživačku saradnju.

Saradnja sa institucijama koje nisu na tom spisku bila bi zabranjena. Slanje medicinskih, istraživačkih i arheoloških uzoraka neovlašćenim stranim institucijama takođe bi moglo da bude kažnjivo, uključujući kaznu zatvora.

Tom odredbom bi određeni oblici međunarodne akademske saradnje praktično zavisili od odobrenja Ministarstva obaveštajnih poslova.

Predlog zakona proširuje ograničenja i na civilno društvo. Za određeno finansiranje iz inostranstva, ugovore i oblike saradnje u koje su uključene nevladine organizacije, udruženja i političke stranke bilo bi potrebno odobrenje komisije u kojoj bi bili predstavnici vladinih ministarstava i bezbednosnih institucija.

Advokat Jusefi upozorio je da bi neizvesnost koju predlog zakona stvara mogla da odvrati akademske radnike, istraživače i organizacije civilnog društva od međunarodne saradnje.

„Kada saradnja sa stranim univerzitetom, učešće na obrazovnom kursu, kontakt sa međunarodnom organizacijom ili podrška nekoj aktivnosti civilnog društva mogu da postanu predmet bezbednosne istrage, ljudi će se unapred kloniti takvih aktivnosti“, rekao je Jusefi.

„Posledica je ograničavanje univerziteta, civilnog društva, protoka informacija i naučne saradnje Irana sa svetom. To više nije samo politika usmerena protiv špijunaže, već bezbednosno mešanje u oblasti kojima bi trebalo omogućiti da funkcionišu nezavisno.“

Iranski režim širi svoj nadzor

Moin Kazajeli, iranski pravni stručnjak koji živi u Švedskoj, upozorio je da bi predlog zakona mogao da postane „još jedno sredstvo za represiju nad političkim protivnicima i borcima za ljudska prava“.

On je za DW rekao da bi predlog zakona mogao da kriminalizuje uobičajena ponašanja koja se u većini zemalja ne bi smatrala protivzakonitim.

„Postupci koji su prema 99 odsto odredaba ovog zakona klasifikovani kao krivična dela u prvom redu nisu krivična dela i čak ne zaslužuju krivični progon“, rekao je on.

Ukazao je na odredbu prema kojoj bi kazna za obično krivično delo mogla da bude povećana ukoliko vlasti utvrde da je ono bilo pod uticajem stranog aktera.

„Obično krivično delo, poput uvrede ili tuče na ulici, potencijalno bi moglo da bude proglašeno delom koje su usmerili ili na koje su uticali strani akteri, što bi dovelo do strože kazne“, rekao je Kazajeli.

Za iranske vlasti, aktuelni sukob sa Sjedinjenim Državama i prošlogodišnji kratkotrajni rat sa Izraelom stvorili su posebno složeno bezbednosno okruženje, uz pojačanu zabrinutost zbog stranih obaveštajnih operacija i ranjivosti unutar zemlje.

Jusefi smatra da je predlog zakona manje usmeren na rešavanje konkretne pretnje, a više na nadoknađivanje propusta vlade u oblasti bezbednosti ograničavanjem sloboda građana i zastrašivanjem stanovništva.

„Ako bezbednosne službe nisu uspele da spreče stvarni strani uticaj, taj neuspeh ne mogu da nadoknade proširivanjem krivične odgovornosti i stavljanjem kontakata građana sa spoljnim svetom pod bezbednosni nadzor i uslovljavanjem tih kontakata odobrenjem“, rekao je on.

„Borba protiv špijunaže trebalo bi da bude usmerena na konkretna krivična dela, a ne da akademske, medijske, kulturne ili veze civilnog društva sa spoljnim svetom tretira kao nešto što je samo po sebi sumnjivo.“