Češkoj potrebno sve više stranih radnika – Svet

U Češkoj Republici, koja je uz Sloveniju najbogatija postkomunistička zemlja Evrope, danas uz deset miliona domaćih stanovnika živi više od milion i po ljudi koji nisu češki državljani.

Prema pisanju časopisa Statistika&My, koji izdaje Češki zavod za statistiku (ČSU), osobe bez češkog pasoša koje rade ili vode preduzeće u toj članici Evropske unije označavaju se kao „ekonomski nastanjeni stranci“.

„Godine 2015. na svakih sto stanovnika dolazila su oko četiri ekonomski nastanjena stranca“, objašnjava Vladimir Karmiet iz Češkog zavoda za statistiku. „Godine 2025. bilo ih je gotovo dvanaest.“

Prema zvaničnim podacima, krajem 2025. u Češkoj je bilo prijavljeno 1,1 milion stranaca, što predstavlja 10,4 odsto ukupnog stanovništva.

Doseljavanje kao posledica rata

Nagli rast useljavanja direktna je posledica ruske agresije na Ukrajinu. Od početka ruske invazije u februaru 2022. godine više od pola miliona Ukrajinaca pobeglo je u Češku.

Danas Ukrajinci čine ubedljivo najveću grupu stranaca u zemlji. Reč je o oko 613.000 ljudi. Češke vrtiće i škole pohađa oko 126.000 ukrajinske dece, dok je više od 80 odsto odraslih Ukrajinaca zaposleno.

Drugu najveću grupu stranaca čine državljani Slovačke, sa kojom je Češka do 1992. bila deo zajedničke države Čehoslovačke. Krajem prošle godine u Češkoj je bilo registrovano oko 125.000 Slovaka, mada se procenjuje da je stvarni broj zaposlenih iz susedne zemlje gotovo dvostruko veći.

„Građani država članica EU ne moraju odmah da prijave boravak u Češkoj, ali poslodavci moraju da prijave njihovo zaposlenje. Zato izgleda kao da u Češkoj radi više stranaca nego što ih zaista živi“, navodi Statistika&My.

Najviše stranaca živi u Pragu. U češkoj prestonici, koja ima oko 1,4 miliona stanovnika, registrovano je 366.000 stranaca, odnosno više od petine stanovništva.

Vlada želi da zadrži Ukrajince

Ni toliki broj stranih radnika nije dovoljan za potrebe češke privrede. Prema podacima državne službe za zapošljavanje, u zemlji je trenutno otvoreno oko 100.000 radnih mesta, dok je stopa nezaposlenosti oko pet odsto.

Zbog toga vlada premijera Andreja Babiša želi da zadrži veliki broj ukrajinskih radnika i nakon eventualnog završetka rata u Ukrajini. To se dešava uprkos pritisku koalicionog partnera, desničarske stranke Sloboda i direktna demokratija (SPD), koja se protivi migracijama i podršci Ukrajini.

„Češkoj su potrebni radnici iz Ukrajine u građevinarstvu, industriji, zdravstvu i sektoru nege“, kaže za DW potpredsednik vlade Karel Havliček iz Babiševe stranke ANO. „Onaj ko ovde radi, plaća poreze, naučio je češki jezik i integrisao se u društvo, trebalo bi da ima mogućnost da dobije redovnu dugoročnu boravišnu dozvolu.“

Češka računa i na radnike sa Filipina

Ukrajinci i Slovaci ipak nisu dovoljni da pokriju potrebe tržišta rada. Privreda, zdravstveni i socijalni sektor traže dodatnu radnu snagu. Zato je poslednjih godina, uz podršku države, u Češku stiglo više od 15.000 radnika sa Filipina.

„Filipini imaju dugu tradiciju rada u inostranstvu, dobro organizovan sistem odabira kandidata i veliki broj ljudi koji govore engleski i imaju odgovarajuće kvalifikacije za industriju, logistiku, zdravstvo i negu“, kaže Havliček.

Češka radnike traži i u drugim zemljama. Pored Filipina, fokus je na Indiji, Indoneziji, Mongoliji, Moldaviji, Gruziji, Kazahstanu, Jermeniji, Srbiji i Severnoj Makedoniji.

„Prioritet ostaju automatizacija, domaća radna snaga i ostanak Ukrajinaca i Slovaka koji su već ovde. Kontrolisana migracija treba da popuni stvarne nedostatke na tržištu rada, a ne da obara plate“, dodaje Havliček.

Strah od migranata i dalje prisutan

Uprkos rastu broja stranaca i potrebi za dodatnom radnom snagom, Češka, uz izuzetak Ukrajinaca, i dalje vodi veoma restriktivnu politiku prema azilantima i izbeglicama.

„Politika azila u Češkoj i mnogim državama Evropske unije je sramotna“, smatra Martin Rozumek, direktor nevladine Organizacije za pomoć izbeglicama (OPU).

„Politički i društveno podsticana fobija prema migrantima i izbeglicama toliko je jaka da političari i institucije ponekad ne oklevaju da postupaju ksenofobno“, kaže on – ali ipak veruje da će ekonomske potrebe na kraju prevagnuti.

U Češkoj je tokom 2025. godine rođeno 77.600 dece, a umrlo 113.300 ljudi. Bez useljavanja, demografski trendovi bili bi negativni, sa ozbiljnim posledicama po tržište rada.

„Posebno će ekonomske migracije nastaviti da rastu“, zaključuje Rozumek. „To će i dalje koristiti češkoj državi, društvu i privredi.“