Autorski tekst ambasadora u penziji: Tihi signali oko Srbije – slaganje mozaika – Svet

Ali diplomatija se ne čita samo iz saopštenja. Gledaju se i vreme, i okolnosti, i kontekst.

Diplomatska pomeranja

Najjasniji je slučaj evropske komesarke za proširenje Marte Kos. Ona je otkazala dolazak zbog veličanja Ratka Mladića i dešavanja oko njegove sahrane, ocenivši da je to suprotno evropskim vrednostima i evropskom putu Srbije. Politička poruka je javno izrečena i direktno povezana sa unutrašnjim političkim dešavanjima u Beogradu.

Drugačije je s Antonijem Tajanijem. Italijanski ministar spoljnih poslova odložio je dolazak u poslednjem trenutku. Dato je objašnjenje iz logističkih razloga – navedeni su problemi s povratkom iz Ukrajine i prolaskom kroz Poljsku.

Iako to može biti tačno, teško je to odlaganje ne posmatrati i u širem kontekstu sve dubljeg bezbednosnog angažovanja Italije u evropskoj priči vezanoj za Ukrajinu. Svako pomeranje u protokolu i diplomatiji šalje signal o prioritetima Rima.

Otkazana je i poseta britanske specijalne izaslanice za Zapadni Balkan Karen Pirs. Razlozi nisu javno obrazloženi, ali se i to uklapa u širu sliku odnosa Zapada prema Beogradu.

Bezbednosni kontekst

Krajem avgusta Italija je za savetnika ministra odbrane Gvida Krozeta angažovala bivšeg ukrajinskog ministra odbrane Mihajla Fedorova. Ne tvrdim da postoji direktna veza s Tajanijevim odlaganjem, ali teško je zanemariti da Italija sve više ulazi u srž evropske bezbednosne priče.

Tu se pojavljuje i domaća bezbednosna kockica. Više javno tužilaštvo u Subotici vodi istragu protiv sedam osoba zbog sumnje da su skladištile eksploziv i dronove koji su prebacivani prema EU. Najavljena je i saradnja s evropskim istražnim organima.

Istovremeno, nemačka štampa piše o ljudima povezanim sa Srbijom i Rusijom u kontekstu bezbednosnih incidenata oko Lajpciga. Nemačke vlasti su za pokušaj napada dronom na aerodrom Lajpcig/Hale optužile Rusiju i stavile događaj u kontekst hibridnih aktivnosti.

Iako nema potvrde da su slučajevi povezani, nije bez značaja što se prebacivanje eksploziva i dronova iz Srbije prema EU istražuje baš kada Evropa sve ozbiljnije govori o ruskim hibridnim operacijama.

To su, zasad, dve odvojene istrage. Ali vreme kada se pokreću nije slučajno važno za način na koji će biti čitane u evropskim prestonicama.

Srbija između velikih

Srbija je poslednjih meseci otvorila nekoliko važnih kanala saradnje.

Sa Sjedinjenim Državama pokrenut je strateški dijalog. Potpisani su memorandumi o energetskoj infrastrukturi i razmatra se projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, važan za regionalnu energetsku bezbednost, u kome bi američke kompanije mogle imati značajnu ulogu.

Kina kroz Srbiju ulazi u novu tehnološku fazu. U Šapcu je, kroz saradnju kineskog AGIBOT-a i kompanije Minth, pokrenuta prva evropska serijska proizvodnja humanoidnih robota. Planira se i robotski park u Inđiji, uz najavljenu investiciju od oko 200 miliona evra i kapacitet do 20.000 humanoidnih robota i robotskih pasa godišnje.

Srbija tako postaje prostor za plasman kineskih novih tehnologija, što Brisel može doživljavati kao regulatorni i bezbednosni „trojanski konj“ na granici EU.

Moskva, pak, otvoreno govori o pritisku EU na Srbiju zbog Kosova i usklađivanja s evropskom politikom prema Rusiji. Poruka Moskve je jasna – Beograd je pod pritiskom da se opredeli.

Srbija se tako nalazi u neobičnoj situaciji. S jednom silom produbljuje strateški dijalog, s drugom ulazi u tehnološku saradnju koja bode oči Briselu, s trećom održava političke i energetske veze dok je EU i dalje njen najvažniji okvir.

Šta može da znači dolazak Ursule fon der Lajen?

U tom kontekstu treba čítati i mogući dolazak predsednice Evropske komisije. Vlada je danas usvojila predlog da se raspusti Skupština, čime je formalno pokrenut izborni proces. Zato najavljeni vremenski okvir posete u oktobru dobija sasvim novu težinu.

Osetljivost te posete prepoznala je i domaća akademska zajednica — 118 profesora i istraživača uputilo je otvoreno pismo Ursuli fon der Lajen sa molbom da razmotri odlaganje dolaska, sa jasnim zahtevom da EU u ovom trenutku „ne podrži nikog“ i ne stvara utisak direktnog mešanja u izbornu kampanju.

Međutim, dok portparol EEAS-a, diplomatske službe pod vođstvom Kaje Kalas, oštro podseća na evropske vrednosti i odnos prema ratnim zločinima, eventualna poseta predsednice Evropske komisije šalje kompleksnu, dvostruku poruku.

S jedne strane, briselski diplomatski aparat podseća na crvene linije u domenu vrednosti, vladavine prava i bezbednosne politike. S druge strane, dolazak same Ursule fon der Lajen uoči izbora pokazuje da Brisel, uprkos uslovljavanjima, ne želi da prepusti Beograd uticaju rivalskih sila.

Ako do posete dođe, ona ne bi bila samo rutinska. EU time želi da pokaže da Srbija nije izgubljena.

Taj balans između uslovljavanja reformama i potrebe da se očuva stabilnost ponovo dolazi na naplatu. Plan rasta za Zapadni Balkan, vredan šest milijardi evra za period 2024–2027, deo je tog napora da se region čvršće veže za EU, kroz novac, infrastrukturu, pristup tržištu i reforme.

Srbija je u toj priči posebno važna. Najveća je država Zapadnog Balkana koja nije članica EU, nalazi se na važnim energetskim i saobraćajnim pravcima i istovremeno održava odnose s Rusijom, Kinom i Sjedinjenim Državama.

Zato Brisel teško može jednostavno da digne ruke od Beograda.

Kockice

Zato bih bio oprezan sa zaključkom da se Zapad politički udaljava od Srbije. Ali nešto se očigledno menja.

Marta Kos otkazuje posetu, reagujući na dešavanja oko sahrane Ratka Mladića i govori o vrednostima EU; portparol EEAS-a izdeklamuje jasne stavove diplomatske službe pod vođstvom Kaje Kalas; Tajani odlaže dolazak; Karen Pirs otkazuje; u Subotici se istražuje skladištenje eksploziva i dronova; nemačka štampa piše o ljudima povezanim sa Srbijom i Rusijom; Italija angažuje bivšeg ukrajinskog ministra odbrane; Amerika i Srbija otvaraju strateški dijalog; Kina pokreće proizvodnju humanoidnih robota koja direktno udara na buduće briselske AI regulative; Lavrov govori o pritisku Zapada; premijer predlaže raspuštanje Skupštine; akademska zajednica apeluje na Brisel da ne pristaje na izbornu arbitražu; a EU, ako poseta bude ostvarena, šalje svog najvišeg predstavnika uoči izbora.

Možda je sve to niz nepovezanih događaja, a možda i nije. Ne tvrdim da imam odgovor – samo slažem kockice.

Ali više od nadmetanja velikih sila brine me šta se događa s malom zemljom oko koje se nadmeću. Kada se oko Srbije ukrštaju interesi Amerike, Kine, Rusije i EU, nije dovoljno pitati se ko će dobiti veći uticaj, već šta ostaje Srbiji.

Velike sile imaju svoje interese. Problem nastaje kada njihovo nadmetanje postane važnije od interesa zemlje u kojoj se to nadmetanje vodi. Srbija ne može da bira velike sile, ali može i mora da vodi računa da ne postane poligon.

Jer, naša narodna mudrost kaže: „Kad veliki vode ljubav, mali ostaju trudni.“ Diplomatski rečeno – kada se veliki sukobljavaju, mali plaćaju račun.

Zato pitanje nije ko će pobediti u Srbiji, već da li će Srbija sačuvati dovoljno prostora da sama odlučuje o svom interesu.

Srbija ne mora da bira između Istoka i Zapada; ali mora da zna šta hoće od oba.

Autor je ambasador u penziji.

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.