Kampanja na terenu devedesetih: Novo pismo jednog profesora studentima u blokadi – Lični stavovi

Čestitam, uspeli ste! Nepomenik je raspisao parlamentarne izbore za 25. oktobar. Lično to nisam očekivao, ali desile su se tri stvari zbog kojih je procenio da mu je sada najbolje vreme za izbore.

Kao prvo, umro je Ratko Mladić na čijoj sahrani je okupio svoje glasače, koje je već teško okupljao i pored autobusa, dnevnica i sendviča. Kao drugo, 16. septembra se očekuje presuda bivšem kosovskom lideru Hašimu Tačiju i to će iskoristiti da stavi temu Kosova u fokus izbora. Kao treće, u medije je procurila informacija da prvo ime na nezvaničnoj studentskoj listi, rektor Vladan Đokić, više nema vašu podršku.

Drago mi je da ste izbacili Lompara sa studentske liste. Istovremeno, žao mi je što rektor Đokić više nije na njoj, ali ispostavilo se da je to bila brilijantna strategija da navučete Nepomenika da konačno raspiše izbore.

Sada je važno da se u kampanji oprezno postavite prema prve dve teme (Mladić i Tači) za koje Nepomenik misli da će da mu obezbede glasove. Idemo redom.

Profesor ETF-a u penziji Miomir Kostić me u tekstu koji je objavio u Danasu (8.9.2026.) kritikovao upravo oko Mladića i njegove sahrane. Moj komentar o Mladićevoj ulozi u ratovima 1990-ih Kostić je označio kao „antisrpsku matricu“. Kada sam napisao da je pod Mladićevom komandom izginulo preko dvadeset hiljada Srba, ne aboliram nikoga sa strane – ni vašingtonske, ni briselske, ni zagrebačke, ni sarajevske političare.

Ja mnogo više znam od kolege Kostića o ovoj tematici i ne pišem tekstove u kojima ću da ponavljam ono šta svi znaju – a to je da svi učesnici ratova 1990-ih snose svoj deo krivice, ali ipak ima onih koji su najodgovorniji. Ratko Mladić je u samom vrhu među njima.

Osim toga, tragedija mobilisanih mladića koji su verovali da brane kućni prag, a zapravo su trošeni kao topovsko meso u besmislenim opsadama i etničkim čišćenjima je zanemarena srpska rana. Prvi ju je prošle godine otkrio ratni veteran Goran Samardžić u svom govoru na protestu tokom blokade RTS-a.

Ratko Mladić i njegovi nadređeni su na kraju na kraju izgubili rat, a iza sebe su ostavili spaljene kuće, masovne grobnice i žigosano ime sopstvenog naroda. Posle svega su Karadžić i Mladić kukavički bežali i sakrivali se. General koji je časno obavljao svoju dužnost nema razloga da beži, zar ne?

Ceo svet zna da su tadašnji režimi u Srbiji i Republici Srpskoj vodili agresivne ratove protiv drugih naroda bivše Jugoslavije, a samo ovde režim neguje iskrivljenu verziju istorije, u koju je poverovao i kolega Kostić. Ne krivim ga, u to je poverovao i Đinđić, ali je posle promenio stav i pozivao Mladića da se preda Haškom tribunalu.

Do danas niko u Srbiji nije uspeo da objasni – zašto su se svi otcepili: Slovenci, Hrvati, Makedonci Bošnjaci, Albanci i na kraju Crnogorci? Razlog je samo jedan – da su tada Srbijom vladali isti ljudi koji vladaju i danas – korumpirane nacionaliste i mafija.

Samo se ovde vrti šuplja priča kako su se 1990-ih svi urotili protiv Srba, a to je i danas deo SNS propagande – o antisrpskom vojnom savezu Zagreb-Priština-Tirana – samo što u to više niko ne veruje. Pre 35 godina su ljudi u to poverovali jer nije bilo društvenih mreža i alternativnih medija. I to je onda postala laž koja se prenosi transgeneracijski, a vi imate priliku da to zaustavite.

Najproblematičnija Kostićeva teza je da bi vam protest protiv pompezne sahrane osuđenog ratnog zločinca „naneo štetu na predstojećim izborima“. Kakav porazan, ciničan pragmatizam! On vam sugeriše da pravite kompromise sa etikom zarad procenata na biralištima. Prema toj logici, ako većina građana ne veruje da je 15. marta režim pucao na građane iz zvučnog topa ili da se novosadska nadstrešnica urušila zbog korupcije, onda bi bilo bolje da to ne pominjete jer će to da otera glasače studentske liste.

Vi ne treba nikome da se dodvoravate, treba da širite istinu jer samo istinom možete pobediti laž. Ako to gurate pod tepih, i dalje ćete plaćati cehove tuđih poraza. Svi svetski mediji izveštavaju o sramnoj sahrani Ratka Mladića koju je Nepomenikov režim priredio. On je Delijama naredio da postave veliki Mladićev transparent uz tekst „Pravac Potočari“. UEFA je zbog toga kaznila Crvenu zvezdu novčanom kaznom od 90 hiljada evra. Sada je prilika da to iskoristite protiv njega.

Osim toga, niko ko podržava studentsku listu nije bio na Mladićevoj sahrani, ali je zato sve bilo puno SNS funkcionera i huligana. Zar to nije najjasniji znak da je ta sahrana početak SNS-ove predizborne kampanje, a ne događaj građanskog jedinstva?

Nekima je možda lakše verovati u laž o „heroju“ Ratku Mladiću, nego u istinu o kukavici koja je naredila masakr osam hiljada nenaoružanih ljudi u Srebrenici. Verovati da Mladićeve ruke nisu uprljane krvlju nevinih žrtava je kao verovati da Nepomenikove ruke nisu uprljane krvlju 16 žrtava nadstrešnica i stotina žrtava policijskog i huliganskog nasilja na protestima. Sve su to iste krvave ruke.

Poenta je da se možete boriti protiv režima, a istovremeno zatvarati oči pred temeljima na kojima je sazdan. On je rođen u ratovima devedesetih, na pljačkama, na paravojnim formacijama, na slavljenju smrti i gaženju elementarnog morala.

Kostić mi zamera što sam glorifikovao brzu i učinkovitu evropsku solidarnost i da požar na Deliblatskoj peščari još uvek nije ugašen. Vatra je tamo bila ugašena, mediji su to objavili nekoliko dana nakon što su se priključili evropski vatrogasci, ali im neopravdano nisu pripisali zasluge. Naravno da zgarište još uvek tinja kada je toliko dugo gorelo. Moja poenta je bila da ih Nepomenik nije pozvao na vreme, zvao je Putina, čijeg smo Iljušina čekali i koji nije ugasio požare. To su činjenice.

I Kostićeva prozivka da glorifikujem „posrnulu EU“ je promašena. Alternativa evropskoj Srbiji je „putinovska“ Srbija u kojoj jedan čovek vlada svime bilo da sedi u predsedničkoj ili premijerskoj stolici. Ja sam u više pisama kritikovao EU i savetovao vas da uputite Evropskoj komisiji konkretne zahteve, uključujući da tražite od EU odustajanje od projekta Jadar.

Sada kada su raspisani izbori je vreme da tražite od EU pomoć u kontroli i posmatranju izbora. Koliko god da se trudite, nećete moći sami. SNS huligani će da teraju i da biju vaše kontrolore i posmatrače i onda će utrpati svoje glasove u izborne kutije. A mnogo će teže isto to uraditi nekom Nemcu ili Francuzu. Evropa ima kapacitet da pošalje nekoliko hiljada posmatrača – ali stvar je kao i sa vatrogascima – treba neko da ih pozove.

Nepomenik je izabrao ovaj period za kampanju jer može da je vodi na svom terenu – na terenu 1990-ih. Kakva god presuda bila Hašimu Tačiju sledeće srede, Nepomenik će to iskoristiti da kaže da je ta presuda potvrda zločinačke kosovske politike nad Srbima i tako će igrati ulogu velikog patriote. A ako Tačija oslobode (u što ne verujem) – reći će da je to još jedan sud velikih sila koje su osuđivale Srbe, a oslobađale zločince. Junački će tako prkositi belosvetskoj gospodi – na Pinku i (Dez)Informeru.

Znam da je lakše bežati od tih tema, kako vam sugeriše Kostić. Naravno, vaš fokus treba da bude na svemu onome što ste obećali u svom programu. Ali treba i da pokažete pijetet prema srpskim i drugim žrtvama u ratovima 1990-ih tako što ćete prokazati Nepomenika kao čoveka koji je sa Šešeljem huškao narod protiv sopstvenih komšija i koji je bio sa puškom na ramenu iznad Sarajeva na položajima sa kojih su ubijani civili.

Ako ga pobedite na njegovom terenu – gotov je! Sloboda se ne gradi na zaboravu, već na hrabrosti da se stvari nazovu pravim imenom.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime poznato redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.