Što veća bude izlaznost to će i njihov poraz biti izvesniji – Lični stavovi

S pojačavanjem nagoveštaja da bi do izbora uskoro moglo doći, postaje aktuelnije i pitanje prečišćavanja biračkog spiska. Pošto se broj upisanih u spisak (6,5 miliona) opasno približio broju popisanih lica (6,65 miliona), već je poodavno primećeno da u njemu postoji ogroman suficit od oko milion prekobrojnih lica. Do te cifre od oko milion prekobrojnih se dolazi kad se od broja popisanih, oduzme broj nepunoletnih lica. Zato, najpre, valja napraviti dve krupne napomene oko tačnih dimenzija tog viška, a onda pokazati kako da se taj milion prekobrojnih brzo i lako ukloni iz biračkog spiska.

Prva napomena. Kad se koristi podatak da je popisom iz 2022. godine obuhvaćeno 6.647.000 lica valja imati u vidu da je, u stvari, popisano samo 6,4 miliona lica, a da je preostalih 247.000 lica dopisano u popis iz „adminstrativnih izvora“. Drugim rečima birački spisak već sada sadrži nekih 100.000 imena više nego što ima popisanih punoletnih osoba koje su 2022. živele u Srbiji. Ali otkuda to dopisivanje 247.000 lica koja, po svoj prilici, žive u inostranstvu (pa zato i nisu popisana) ali su zadržala naše državljanstvo.

Naime, od 1991. godine broj popisanih lica se smanjivao za oko 315.000 lica u međupopisnom periodu (za 323.000 u periodu 1991 – 2001. i za 311.000 u periodu 2001 – 2011.). Međutim u periodu 2011 – 2022. broj popisanih se stropoštao za čak 787.000 lica! Čak i kad se odbije to što je popis održan godinu dana kasnije (oko 30.000 lica) i povećana smrtnost zbog kovida (oko 55.000 lica), ovaj pad u broju stanovnika u periodu 2011 – 2022. veći je nego u prethodna dva međupopisna perioda uzeta zajedno!! Taj poguban rezultat politike vođene pod sloganom „kome se ovde ne dopada, neka ide“, valjalo je nekako umanjiti pa je otuda iz „adminstrativnih izvora“, dopisano onih 247.000 lica.

Ali, ako je sporno njihovo „dopisivanje u popis“, tako smo barem saznali koliki je u tom trenutku, krajem 2022. godine, bio maksimalan broj potencijalnih glasača u dijaspori. Otada se taj broj povećavao i sudeći po podacima Eurostata, objavljenih u našoj štampi, do kraja ove godine bi mogao dostići i cifru od 400.000 lica.

Druga napomena. Kad se od broja popisanih (6.400.000) i broja dopisanih (247.000) lica oduzmu nepunoletna lica dobija se broj od oko 5.500.000 imena. Ali, to je stanje bilo na kraju 2022. godine, u vreme popisa i valja ga ažurirati. Naime, od tada je taj broj smanjen za oko 120.000 osoba pošto je broj umrlih godišnje, u proseku, premašivao za 30.000 broj onih koji su sticali punoletstvo. To znači da bi u vreme izbora krajem 2026. godine na izbornom spisku trebalo da se nađe najviše 5,4 miliona osoba. Ili tačnije njih 5.150.000 koji žive u Srbiji i još oko 250.000 koje žive u inostranstvu. Ili, još tačnije, pošto se trend iseljavanja, sudeći po podacima Eurostata, nastavlja tempom od oko 50.000 godišnje, na biračkom spisku bi trebalo da se nađe oko pet miliona birača koji žive u Srbiji i još oko 400.000 koje žive u inostranstvu.

E sad, kako ukloniti tih prekobrojnih 1,1 miliona birača. U načelu, postoje bar dve mogućnosti. Jedna je da se pođe od postojećih spiskova i da se onda detektivski otkrivaju prekobrojni, silnim upoređivanjem podataka, proverom stanja na terenu, što sve traži jako mnogo vremena. Drugi metod je da se pođe od popisa iz 2022. godine i da se u svega dva poteza (po principu – koga nema u popisu nema ga ni u biračkom spisku) temeljno eliminiše tih prekobrojnih 1,1 miliona birača.

Ilustracije radi, ako se svi podaci iz popisa nalaze na jednom fajlu, na nivou republike, onda bi se prvo jednim klikom obrisala sva obeležja koja zanimaju statistiku (pol, bračno stanje, nivo obrazovanja itd.) ali nemaju mesta u biračkom spisku. I kad tako ostanu samo kolone sa imenom i prezimenom, datumom rođenja i adresom, valja samo još obrisati sve redove sa nepunoletnim licima. Tako bismo u dva poteza, dakle za nekoliko minuta, spisak od 6,5 miliona sveli na svega 5,5 miliona imena iz 2022. godine.

Da bi stigli do aktuelnih 5,4 miliona imena potrebno je, nadalje, dobijeni spisak filtrirati sa elektronskim podacima MUP-a o preminulima od kraja 2022. naovamo. To bi, doduše, tražilo još nekoliko klikova, ali bi u načelu, pomoću odgovarajućeg programa, sve moglo da se završi za još nekoliko minuta, a svakako za manje od jednog sata.

Naravno, ako se podaci iz popisa ne čuvaju na jednom fajlu, na nivou republike, nego na nivou opštine, onda bi umesto dva klika bilo potrebno 348 (2 x 174 opštine) klikova da se dođe do prečišćenog spiska iz 2022. godine. Da kažemo umesto minut-dva, najviše sat-dva. No, ako se podaci ne čuvaju ni na nivou opštine, nego na nivou mesnih zajednica, kojih ima 4.000, cela operacija bi trajala najviše dan-dva.

Valja naglasiti da bismo tako dobili tek popis punoletnih osoba, po opštinama ili mesnim zajednicama, ali da je za dobijanje prešišćenih izbornih spiskova potrebno te podatke iz popisa presložiti prema rejonima svakog od 8.200 izbornih mesta. Pošto je malo verovatno da su popisni rejoni (njih oko 15.000) krojeni imajući u vidu rejone biračkih mesta, to bi zahtevalo, možda, dodatnih nedelju-dve.

Međutim, ako se ima u vidu alternativni način prečišćavanje biračkih spiskova, proverom svakog imena u spisku (gde je teško proveriti podatke o preminulima za period pre digitalizacije javne uprave), jasno je da je opcija prečišćavanja preko podataka iz popisa neuporedivo brža. I to čak i ako imamo u vidu da je od vremena popisa nekoliko desetina hiljada lica promenilo adresu, te bi podaci MUP-a, mogli da posluže kao i kod brisanja onih lica koja su preminula u periodu posle popisa iz 2022, samo što bi to tražilo još nedelju-dve vremena. Dakle, cela operacija prečišćavanja biračkog spiska na ovakav način trajala bi manje od mesec dana!

Ali, otkuda, uopšte, toliki broj prekobrojnih lica u biračkom spisku?

Opšte je uverenje da je birački spisak toliko narastao jer su namerno ostavljana neobrisana imena mrtvih duša da bi se stvorio utisak da će režim, zarad ostanka na vlasti, naći dovoljno dublera koji bi umesto njih glasali. Ideja je, valjda, da se tako mnogi kolebljivi protivnici vlasti obeshrabre od izlaska na glasanje. A svaki apstinent više jeste jedan glas protiv vlasti manje.

Naravno, moguće je i da većinu prekobrojnih lica u biračkom spisku čine oni koji su se iselili i ispisali iz srpskog državljanstva. U oba slučaja njihovo zadržavanje u spisku se može objasniti samo potrebom da njihovo mnoštvo posluži kao paravan koji bi prikrio mnogo manji broj izbornih turista, kad to vlastima baš zatreba.

U tom smislu nije realno očekivati da bi odlazeća vlast obavila ovo ekspresno i temeljno prečišćavanje biračkog spiska, nego bi to morala da obavi tek dolazeća vlast.

Na kraju, zaključimo da bi prva neposredna korist ovakvog prečišćavanja biračkog spiska bila znatno veće poverenje u ceo izborni proces. Posebno bi tome doprinela činjenica da bi time bilo onemogućeno glasanje „izbornih turista“ izvan područja Srbije, pošto njihovih imena nema u popisu. Nadalje, pri jednakom broju izašlih na izbore kao i ranije procent izlaznosti bi, automatski, osetno skočio.

Na primer, da je birački spisak u decembru 2023, na poslednjim izborima, bio prečišćen, umesto 6,5 miliona na njemu bi se našlo svega 5,5 miliona imena, te bi pri 3,8 miliona birača, koliko je tada izašlo, izlaznost sa manje od 59%, skočila do bezmalo 70%! To znači da je zainteresovanost glasača osetno veća od one koja se zvanično prikazuje, i to je dobra vest. Loša vest je da je i tako gledano, apstinenata ipak bilo blizu 1,7 miliona. No, sama konstatacija da je stepen izlaznosti realno osetno veći mogao bi, u perspektivi, mnoge apstinente podstaći da ipak izađu na glasanje, pa da ubuduće izlaznost bude još i veća. Recimo, u Mađarskoj je ovog proleća izlaznost premašila i 80%.

Naravno, od ukupnog broja birača još je važnije koliko će ih izaći i, najzad, kako će njihovi glasovi biti raspoređeni. Ipak, i tu je od koristi da znamo kolika je stvarna izlaznost . Za predstojeće izbore koji se doživljavaju kao još jedni od prelomnog značaja, može se pretpostaviti i da će izlaznost biti veća od uobičajene. To znači najmanje 3,8 miliona, a najverovatnije oko četiri miliona lica.

Naime, ako bi izašlo četiri miliona lica to bi donelo izlaznost od 80% (od onih pet miliona) birača u Srbiji, što odgovara boju onih koji su u anketama (koje su pokrivale glasače na teritoriji Srbije a ne i one iz dijaspore) najavili da će izaći na glasanje. Tom broju valja dodati još i glasove sa Kosova (oko 30.000 koliko ih je uspelo da glasa prošli put) i dijaspore (opet 30.000, od oko 250.000 koji su imali pravo glasa). Budući da bi ovaj put broj glasova iz dijaspore mogao, eventualno, i da se udvostruči, to sve nagoveštava gornju granicu od oko 4,1 miliona izašlih birača. A to bi, s obzirom na dramatično smanjenje broja stanovnika, odgovaralo onom rekordu od 4,9 miliona birača na izborima od 24.9.2000.

Izgleda da je sad i vlastima jasno da što veća bude izlaznost to će i njihov poraz biti izvesniji. Otuda i toliko oklevanje da se izbori, najzad, raspišu. Ali, pošto su birači nezadovoljni sadašnjim režimom daleko odlučniji da na te izbore izađu (od onih kojima ovaj režim ne smeta), čini se da i pri izlaznosti manjoj od četiri miliona birača – studenti pobeđuju.

Autor je nekadašnji profesor Beogradskog univerziteta

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.