Ministarstvo informisanja se ne meša u svoj posao – Lični stavovi

Najpre, Ministarstvo prenebregava prva tri stava člana 28. u kome je navedeno da se jednom u tri godine „sprovodi analiza o potrebnim medijskim sadržajima, polazeći od definicije javnog interesa u oblasti javnog informisanja“, ali uz mogućnost „angažovanja akreditovanih visokoškolskih ustanova i naučno-istraživačkih organizacija koje imaju stručna znanja koja se tiču proizvodnje medijskih sadržaja“. Dalje, zakon predviđa da u postupku izrade analize i izrade izveštaja, nadležni organ „koristi dostupne izveštaje, analize i ostale materijale od značaja za izradu predloga o potrebnim medijskim sadržajima kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja“.

Kakav je stav vlasti o akreditovanim akademskim ustanovama i naučno-istraživačkim organizacijama, odavno je poznato, pa pošto još nije proizveden dovoljan broj privatnih, a režimu lojalnih „akademskih ustanova“ i „stručnih organizacija“, inicijatoru javnih konsultacija nije palo na pamet da neke od poznatih i renomiranih angažuje za izradu analize. Stručna javnost već godinama govori o ugrožavanju javnog interesa u javnom komuniciranju, na konferencijama, naučnim skupovima, u istraživanjima, stručnim, akademskim radovima, saopštenjima, a nema ni najmanje indicije da nadležno ministarstvo na to reaguje i da uopšte primećuje.

Potpuno je opravdana reakcija devet novinarskih i medijskih udruženja i sindikata, da je poziv za javne konsultacije samo paravan za zakonom propisanu analizu medijskih sadržaja, takođe i njihov zahtev da se objave svi prethodni izveštaji i detalji o realizaciji dosadašnjih projekata kojima se ostvaruje javni interes i o trošenju javnog novca u te svrhe. Predstavnici medijskih udruženja i asocijacija uočavaju nejasnoću u pogledu mogućih rezultata javnih konsultacija što je razumljivo, s obzirom da Odluka Ministarstva predviđa objavljivanje nekakvog izveštaja na sajtu ove institucije i ništa više, što ne može da se nazove analizom i ne nagoveštava nikakav celishodan ishod.

Inicijativa o kojoj je reč, pokrenuta je u trenutku kada su završena 153 konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja kojima se, po zakonu, treba da podstiče ostvarivanje javnog interesa, a za šta je raspodeljeno milijardu i 840 miliona dinara. Novinarska i medijska udruženja i sindikati ukazuju i na ovaj detalj, naglašavajući da su „mediji koji su bili kritički prema vlasti ostali i ove godine bez podrške ili su dobili minimalne iznose, dok su oni koji sistematski krše etičke i profesionalne standarde dobijali najviše sredstava“. Razum, dakle, nalaže da se prvo razjasni ovakav odnos prema medijima i utvrdi odgovornost za „finansiranje iz ćupa“ onih koji su lojalni režimu, ali izostanak ovakve analize je upravo dokaz manipulacije: umesto suočavanja sa nepravilnostima koja se već događaju, predlažu se nedelotvorne konsultacije. Sve to trebalo bi obaviti pomoću obrasca u koji ne bi ni približno moglo da stane sve ono što se može zameriti dosadašnjoj produkciji medijskih sadržaja i što bi bilo nužno da se predloži kao poboljšanje.

Manipulativna strategija vlasti je još više u činjenici da je za javne konsultacije predviđen rok od mesec dana, od 1. septembra do 2. oktobra. U momentu donošenja Odluke Ministarstva, znalo se da će parlamentarni izbori biti krajem oktobra i da konsultacije o medijskim sadržajima tako ulaze u period predizborne kampanje. Apsurd ovakve inicijative je potpun, jer se zna da je u pogledu onoga što pišu i emitiju mediji najviše primedaba na nedemokratičnost javne sfere, zloupotrebu medija u interesu režima, nepostojanje medijskog pluralizma i postojanje monopola, u krajnjoj liniji na drastično ugrožavanje slobode informisanja i slobode izražavanja, a što se sve ponajviše manifestuje upravo u predizbornim periodima.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija se već godinama ne meša u svoj posao, bar kada je informisanje u pitanju, a kada se umeša onda to radi pogrešno. Odlukom o javnim konsultacijama zamagljuje svoj nerad u pogledu suzbijanja ugrožavanja medijskog pluralizma i medijskog monopola, što mu je zakonska obaveza. Ne reaguje na svakodnevne pojave govora mržnje, vulgarnog rečnika u mnogim medijima, srozavanja javne komunikacije na najprimitivniji nivo, ugrožavanje ljudskih prava u ovoj oblasti. Čak i kada na raspolaganju nema konkretne sankcije jer je to u rukama drugih organa, od Ministarstva se očekuje da se oglasi i suprotstavi pojavama koje devastiraju javnu sferu.

Ovakvim potezima, kao što je poziv na konsultacije, potiskuje se i činjenica da u ovom trenutku ne postoji nikakav strateški dokument o viziji razvoja medijskog sistema, odnosno državnoj politici u oblasti javnog informisanja. Poslednji dokument: Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine, istekao je, a nije ni na pomolu novi. Za pripremu medijske strategije potrebno je najmanje godinu dana rada, što znači da se uveliko kasni, a inicijativa se očekuje upravo od Ministarstva informisanja. Međutim, umesto toga, ova institucija bavi se pokretanjem aktivnosti koja, iako je predviđena zakonom, dolazi u nevreme kao pokušaj zamagljivanja pravih problema u medijskoj sferi. Najbolje bi bilo da se Odluka o konsultacijama povuče, mada ne treba sumnjati da će razni centri za društvenu stabilnost i GONGO medijske organizacije, odgovoriti na poziv Ministarstva, a te sugestije će ono rado okačiti na svoj sajt.

Autor je profesor univerziteta u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.