Jedinstva nema, a bošnjačkih poslanika moglo bi biti više nego ikada: Kako će izgledati parlamentarni izbori u Sandžaku? – Izbori26

Versko pomirenje u Sandžaku nije stiglo ni da se slegne, a već je dobilo predizbornu upotrebnu vrednost. Tek što je polovinom u Novom Pazaru potpisana Povelja o jedinstvu Islamske zajednice, posle gotovo dve decenije podela, otvoreno je i pitanje političkog zajedništva: ako mogu zajedno verski autoriteti, zašto ne bi mogle i stranke? U toj zgodnoj analogiji, versko pomirenje postalo je predložak za sabiranje glasova. Ostalo je samo da se utvrdi da li je zajedništvo podjednako privlačno kada se, umesto poruka pomirenja, dele mesta na izbornoj listi.

Bošnjačko nacionalno vijeće pokrenulo je razgovore između tri parlamentarne bošnjačke stranke, pokušavajući da utvrdi postoji li minimum saglasnosti za zajednički izborni nastup. Inicijativu je obrazložilo potrebom da se sačuva politička snaga Bošnjaka i spreči rasipanje glasova. U javnosti su se, međutim, pojavila i tumačenja o njenim navodnim stvarnim naručiocima, uključujući tvrdnju da je reč o projektu predsednika Aleksandra Vučića.

Sama pretpostavka da bi neki rasplet odgovarao Beogradu nije dokaz da ga je on i osmislio. Jednako tako, mogući efekat zajedničke liste ne treba poistovećivati sa dokazanom namerom njenih zagovornika. Beogradska europalanka o Novom Pazaru govori s visine, valjda da se ne bi primetilo koliko joj je znanje plitko, a potreba da drugima deli pamet duboko ukorenjena u preziru prema svemu što ne razume.

„Iskustvo nam je palanačko“, napisao je Radomir Konstantinović. Dodao bih: u ovom slučaju i švercersko, jer evropske vrednosti služe kao lažna deklaracija za staru palanačku robu, svi smo ravnopravni, pod uslovom da se zna ko deli lekcije, a ko mora da ih sluša. No, da pojasnim: jedinstvena bošnjačka lista mogla je da posluži i kao protivteža Studentskoj listi, naročito u borbi za birače koji se udaljavaju od tradicionalnih stranaka.

SDA Sandžaka, koju predvodi Sulejman Ugljanin, otvoreno je podržavala studentske proteste u Novom Pazaru. Učešće njenih funkcionera, odbornika i pristalica na okupljanjima doprinelo je utisku političke bliskosti sa studentskim pokretom. Pojavom Studentske liste ta bliskost dobija i drugu dimenziju, pokret čije je zahteve stranka podržavala sada postaje njen izborni konkurent. Ugljanin istovremeno potvrđuje podršku studentskim zahtevima i obrazlaže potrebu za posebnim manjinskim predstavljanjem.

Takvo razgraničenje je politički legitimno, ali otvara pitanje koliko će biračima biti važno da podršku promenama izraze preko manjinske stranke, a koliko preko šire izborne liste. SDA u ovoj utakmici ima kontinuitet političkog delovanja i prepoznatljiv opozicioni identitet i tek će izbori pokazati da li joj je bliskost sa studentskim pokretom učvrstila podršku ili deo njenih birača usmerila ka novoj političkoj ponudi.

Dugogodišnje partnerstvo sa republičkom vlašću predstavlja jedan od ključnih izbornih izazova za SDP. Tokom studentskih protesta stranka nije napravila jasan politički raskid sa SNS-om, nastojeći da istovremeno očuva saradnju sa Beogradom i odnose sa građanima koji su podržavali proteste. Takva pozicija ostavljala ju je otvorenom za kritiku sa obe strane, pa za deo opoziciono orijentisanih birača partnerstvo sa SNS-om može biti razlog da podršku potraže drugde, uključujući Studentsku listu. Nastup SDP-a na posebnoj izbornoj listi, u koaliciji sa tek osnovamom Crnogorskom demokratskom partijom, omogućiće jasniji uvid u podršku toj političkoj ponudi nego raniji nastupi uz velike stranke.

RIK je proglasio listu „Rasim Ljajić – Ljudski (SDP – CDP)“, kojoj je utvrđen manjinski status. NJen rezultat neće biti potpuno odvojeno merenje snage SDP-a, niti isključivo bošnjačkih glasova, ali će pokazati koliko podrške ova koalicija može da osvoji izvan liste SNS-a. Važnu ulogu imaće Rasim Ljajić, čije ime nosi lista i njegova prepoznatljivost predstavlja važan politički resurs, ali izbori treba da pokažu koliku težinu danas ima, zajedno sa nasleđem dugogodišnjeg učešća u vlasti. I SDP će morati da odgovori na pitanje koliko poverenja još uživa među svojim tradicionalnim biračima.

Stranka pravde i pomirenja, koju predvodi Usame Zukorlić, u izbore ulazi kao partner SNS-a na republičkom nivou i stranka koja predvodi lokalnu vlast u Sjenici. NJenu poziciju zato treba posmatrati kroz odgovornost za učešće u vlasti, odnos prema zahtevima za promenama i rezultate koje predstavlja biračima. Nasleđe osnivača, muftije Muamera Zukorlića, ostaje važan deo političkog identiteta SPP-a.

Posebno je važan odnos SPP-a i Islamske zajednice, jer je Stranka u prethodnim izbornim ciklusima imala snažan oslonac u delu verskih autoriteta i krugova bliskih Zajednici. Posle potpisivanja Povelje otvara se pitanje kako će se ti odnosi dalje razvijati, pošto versko pomirenje samo po sebi ne znači prestanak političkih veza, niti automatsko preusmeravanje glasova. Zato će značaj imati konkretno ponašanje verskih autoriteta tokom kampanje i odgovor birača koji su ranije prepoznavali SPP kao svoj politički izbor. Isto važi i za nastojanja stranke da podršku proširi izvan Sandžaka, ali politička ambicija i stvarni izborni domet nisu isto.

Na bošnjačke glasove ozbiljno računa i Srpska napredna stranka, pa je u velikoj zabludi svako ko misli da Bošnjaci u Sandžaku glasaju isključivo za autentične bošnjačke stranke. Tokom prethodnih izbornih ciklusa formiran je prepoznatljiv sloj bošnjačkih birača koji SNS ne podržava preko lokalnih koalicionih partnera, već neposredno. Predstojeći izbori zato neće pokazati samo koliko glasova mogu da osvoje bošnjačke stranke već i koliko je SNS uspeo da se među Bošnjacima uspostavi kao neposredna politička opcija. To je činjenica koju bošnjački politički akteri često potcenjuju, jer je lakše govoriti o homogenom nacionalnom biračkom telu nego priznati da se njegov deo već neposredno politički vezao za vlast u Beogradu.

Studentska lista pojavljuje se kao peti važan politički faktor, čiji značaj za izbore u Sandžaku ne bi trebalo potcenjivati. Obim njene lokalne podrške ostaje neizvestan, ali na objavljenoj listi postoje konkretni pokazatelji zastupljenosti ljudi iz novopazarskog kraja: Adem Mavrić nalazi se na šestom, Mirza Ramusović na 38, a Sanela Ramadanović na 60. mestu. Tokom kampanje mogla bi snažnije da se izrazi energija koju je studentski pokret pokazao na protestima. Živa, gotovo karnevalska atmosfera, praćena osećajem zajedništva i vere u mogućnost promene, može podstaći političko učešće. Naspram organizovanih stranaka sa razvijenim mrežama, studenti imaju iskustvo mobilizacije i prostor za nove ljude, ali tek treba da se vidi koliko će taj potencijal postati izborna podrška u Novom Pazaru. Važna nepoznanica ostaje i da li će najveći deo glasova doći od dosadašnjih stranačkih birača ili od građana koji ranije nisu izlazili na izbore.

Novi Pazar je središte ove analize, ali odnosi u njemu ne mogu se jednostavno preslikati na ceo Sandžak. Različite lokalne prilike i stranačke mreže utiču na izborno ponašanje, dok se mandati raspodeljuju prema ukupnom rezultatu lista u Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici. Zato treba razlikovati podršku određenoj stranci u Sandžaku, njen ukupan izborni rezultat i broj izabranih poslanika koji dolaze iz ovog kraja. Pred nama su izbori koji bi mogli da donesu snažnu političku mobilizaciju.

Uključivanje dosadašnjih apstinenata i pojava Studentske liste mogli bi da promene odnose na koje su stranke godinama navikle i veća izlaznost, međutim, sama po sebi ne određuje ko dobija, a ko gubi mandate. Manjinske liste učestvuju u raspodeli i kada ostanu ispod tri odsto, a njihovi količnici tada se uvećavaju za 35 odsto, prema Zakonu o izboru narodnih poslanika. Ni ta pogodnost ne garantuje mandat, ako podrška konkurentskim listama raste, a broj glasova određene manjinske liste stagnira, njen položaj u raspodeli može oslabiti.

Pred nama su izbori velike političke mobilizacije, koji bi mogli da donesu rekordnu izlaznost u modernoj istoriji Srbije. Naredni saziv parlamenta mogao bi da ima i najveći broj bošnjačkih predstavnika do sada, izabranih sa manjinskih lista, aktuelnog režima i sa Studentske liste. Da je neko donedavno najavio takav rasplet, malo ko bi mu verovao – jedinstvene bošnjačke liste neće biti, ali bi bošnjačkih poslanika moglo biti više nego ikada.

Autor je izvršni direktor Akademske inicijative „Forum 10“ iz Novog Pazara

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa