Bezakonje i autoritarnost = BIA – Lični stavovi

Dragi studenti,

U sredu ste na na svojoj prvoj zvaničnoj konferenciji za medije objavili dokaze o prisluškivanju i špijuniranju najmanje 14 učesnika studentskog pokreta preko softvera Pegasus. Podsetio bih da je Evropski parlament u svojoj rezoluciji iz oktobra 2025. godine osudio zloupotrebu tajnih službi protiv studenata i montirane procese zasnovane na nezakonitim snimcima.

Upravo je u četvrtak ponovo odloženo suđenje dvanaestoro novosadskih studenata i aktivista grupe STAV koji su bili prisluškivani od strane BIA-e, a taj snimak je objavljen u svim medijima sa nacionalnom frekvencijom pred protest 15. marta.

Među njima su bile studentkinje aktivistkinje koji se godinama bave tranzicionom pravdom i ljudskim pravima poput Mile Pajić i Doroteje Antić koje su sada u egzilu. One su bile deo ove hrabre grupe novosadskih Studenata protiv autoritarne vlasti koji su prvi počeli sa blokadama posle pada nadstrešnice. One su ujedno bile i prve BIA-ne žrtve posle pada nadstrešnice. Mila i Doroteja su 8. novembra 2024. uoči blokade Varadinskog mosta u Novom Sadu bile žrtve nezakonitog lišavanja slobode od strane BIA-e. Nepoznati muškarci u civilu, bez legitimisanja, uvukli su ih u neobeležena vozila i odvezli na nepoznatu lokaciju. Dok su porodice podnosile prijave za otmicu, devojke su satima ispitivane bez advokata, zapisnika ili rešenja o zadržavanju.

A režim preko BIA-e najviše maltretira upravo aktiviste iz oblasti tranzicione pravde i ljudskih prava. Jedna od njih je Tea Gorjanc Prelević, direktorka nevladina organizacija Akcije za ljudska prava (HRA) iz Podgorice, koju je BIA pre nedelju dana već po treći put ovog leta zadržala na granici. Sofiju Todorović, Direktorku Inicijative za ljudska prava Srbije, BIA je već više od deset puta zadržavala na granici. Oni koji nemaju državljanstvo Srbije su proterivani ili im je zabranjen ulazak uz isto obrazloženje da je „BIA procenila da boravak lica XY na teritoriji Republike predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik“. Setite se „pijaniste mira“ Davida Martela ili studentkinje Pravnog fakulteta u Beogradu iz Crne Gore Helene Strugar, kojoj je kao crnogorskoj državljanki onemogućen nastavak studija u Srbiji.

Da bismo shvatili kako BIA funkcioniše, treba da se osvrnemo tri-četiri decenije unazad, i otkrićemo matricu čije posledice živimo i danas. Devedesetih godina, pod imenom Službe državne bezbednosti (SDB/RDB), taj aparat je delovao kao gola pesnica režima za očuvanje političke moći, uključujući i najteže državne zločine.

Pred domaćim sudovima pravosnažno je utvrđeno da su tadašnji načelnik RDB-a Radomir Marković, komandant JSO-a Milorad Ulemek i operativci službe osuđeni na višedecenijske robije za politička ubistva – za masakr na Ibarskoj magistrali, gde je meta bio tadašnji opozicioni lider Vuk Drašković, kao i za otmicu i svirepo ubistvo nekadašnjeg predsednika predsedništva SR Srbije Ivana Stambolića.

Haški tribunal je pravosnažno osudio čelnike te iste službe, Jovicu Stanišića i Franka Simatovića, za ratne zločine i učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu za zločine u BiH i Hrvatskoj. Jedan od učesnika tog istog zločinačkog poduhvata bio je i Ratko Mladić čije je telo stiglo u Srbiju u četvrtak. Nepomenik je već organizovao svoje huligane da dočekaju telo sa bakljama i transparentom „Generale hvala“, a u ponedeljak sprema pompeznu sahranu gde će okupiti svoje najvernije glasačko telo. Izjavio je da očekuje „desetine hiljada ljudi“, a sendviči i dnevnice se već pripremaju.

U prošlom pismu sam Vas pozvao da dođete na sahranu sa krvavim rukama. Ponavljam, to je jedini način da Srbija spasi ono malo obraza što joj je ostalo.

A bezbednosne strukture su uprljale obraz Srbije. Čak i tamo gde je izostao pravosnažni krivični epilog usled procesnih manjkavosti i opstrukcija, kao u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije – gde je Vrhovni sud naknadno konstatovao povredu zakona u korist optuženih – ostala je nepobitna činjenica da ga je državni bezbednosni aparat neposredno pre likvidacije intenzivno pratio i nadzirao.

Đinđić je pokušao da reformiše Državnu bezbednost. On je vodio zakonske reforme koje su dovele do osnivanja BIA-e koja je po prvi puta bila formalno razdvojena od MUP-a. Međutim, nije došlo do suštinske demokratizacije i ta ista BIA je po svemu sudeći učestvovala u njegovom ubistvu – dojavljivanjem premijerove lokacije izvršiocima.

Danas su fizičke likvidacije zasad ustupile mesto sofisticiranijem, sistemskom nadzoru društva. Krajem 2024. vi ste postali primarna meta tog istog aparata, prilagođenog digitalnom dobu. Izvršna vlast je primenila mehanizme sekuritizacije: vaše mirne blokade, pravo na okupljanje i slobodu govora nisu tretirani kao Ustavom zagarantovana prava, već kao pretnja po nacionalnu bezbednost. BIA sarađuje sa ruskim tajnim službama u borbi protiv „obojene revolucije“.

Pogledajte šta se dešava vašim kolegama i prepoznajte obrasce. Svedočili smo vansudskim „prijateljskim razgovorima“ – u suštini metodama psihološkog zastrašivanja, gde se telefonskim putem ili presretanjem na ulici vrši pritisak, a teror proširuje na roditelje i porodice, kao u slučaju kolege Lazara Stojakovića. Kada se student pojavi sa advokatom, operativci nestaju, jer im cilj nije zakonito prikupljanje obaveštenja, već sejanje straha i unošenje nesigurnosti. Setite se i kako su njemu i njegovom bratu Luki režimski mediji objavili njihove hrvatske pasoše.

Pored uličnog zastrašivanja, BIA i delovi tužilaštva sprovode pravnu represiju: miran politički bunt kvalifikuje se pod najtežim delima protiv države – pozivanjem na nasilnu promenu ustavnog uređenja i pripremanjem dela protiv ustavnog poretka (čl. 309 i 320 KZ). Setite se Dimitrija Radovanovića, studenta prava koji je mesecima držan u kućnom pritvoru, da bi na kraju pred sudom bio oslobođen svih optužbi usled potpunog odsustva dokaza. Setite se devetoro studenata privedenih nakon Vidovdanskog protesta, gde je Viši sud u Beogradu morao da donese odluku o izuzimanju dokaza koje je prikupila BIA kao potpuno nezakonitih.

Zato predlažem da u studentski program uvrstite reformu BIA-e. Ona se više ne sme tako zvati jer je previše kompromitovana i trajno negativno obeležena. Skraćenice koje sadrže DB su još kompromitovanije ratnim zločinima i nekadašnjom komunističkom UDBA-om. Neka bude recimo OBA, BOA ili tako nekako.

Ali ono što je važnije od samog nadzora je reforma koja će kadrovski pročistiti ovu važnu državnu agenciju i koja će obezbediti njen nadzor. Upravo kako bi se sprečile zloupotrebe i kršenje ljudskih prava, mnoge evropske zemlje danas imaju građanski nadzor nad tajnim službama i smatram da to treba da bude vaš nužan programski zahtev.

Postojeći parlamentarni Odbor za kontrolu službi bezbednosti sveden je na stranačku glasačku mašinu koja automatski amnestira svako bezakonje. Zaštitnik građana se povukao u birokratsku pasivnost, savetujući žrtvama represije da šalju imejlove. Služba funkcioniše van domašaja javnosti, odgovorna jedino vrhu političke vlasti, dok se svaki kritički glas diskvalifikuje uvredljivim optužbama da „radi za strane službe“.

Ukoliko se vlast promeni, a bezbednosni aparat ostane netaknut, hermetičan i izvan uvida javnosti, svaka buduća sloboda biće privremena i uslovna. Zato studentska lista treba da predloži uspostavljanje stalnog, nezavisnog tela za građanski nadzor nad tajnim službama, sastavljenog od nestranačkih stručnjaka, predstavnika akademske zajednice, nezavisnih pravnika i organizacija za zaštitu ljudskih prava, sa zakonskim ovlašćenjem da vrši nenajavljene, neposredne inspekcije prostorija i operativnih evidencija agencije.

Učinite to. Promenite ovo „bezakonje institucionalizovano autoritarnošću“ (BIA) jednom za svagda – za sebe i za društvo koje tek treba da postane slobodno.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime poznato redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.