Šezdeset godina „Star Treka“: Kako je jedna otkazana serija promenila način na koji zamišljamo budućnost – Kultura

Originalna serija trajala je svega tri sezone i bila otkazana zbog nedovoljne gledanosti, ali šezdeset godina kasnije „Star Trek“ nije samo živ – njegov univerzum obuhvata televizijske serije, filmove, knjige, stripove, igre, konvencije i jednu od najprepoznatljivijih zajednica fanova na svetu.

Još važnije, ideje koje je serija Džina Rodenberija ponudila publici šezdesetih godina odavno su izašle iz granica televizijske naučne fantastike.

„Star Trek“ uticao je na generacije naučnika, inženjera, astronauta, pisaca i filmskih autora, a tehnologija koja je 1966. izgledala kao fantazija – od džepnih komunikatora i video-poziva do računara kojima se obraćamo glasom – danas je deo svakodnevice.

Ipak, njegova možda najradikalnija ideja nije bila tehnološka. Bila je društvena: zamisao da čovečanstvo, uprkos svemu, ima budućnost.

Svemir u vreme Hladnog rata

Prva emitovana epizoda, „The Man Trap“, prikazana je 8. septembra 1966. godine. U tom trenutku ljudi još nisu bili stigli na Mesec – Apolo 11 poleteće tek tri godine kasnije – a svet je živeo pod stalnom pretnjom Hladnog rata i nuklearnog sukoba. Samo četiri dana nakon televizijske premijere „Star Treka“, NASA je lansirala misiju Gemini 11.

Nasuprot takvoj stvarnosti, Rodenberi je ponudio optimističnu viziju 23. veka.

Na svemirskom brodu USS Enterprise zajedno rade ljudi različitih rasa i nacionalnosti, kao i pripadnici drugih vrsta. Kapetan Džejms T. Kirk, koga je igrao Vilijam Šatner, predvodio je posadu u kojoj su bili Vulkanac Spok Leonarda Nimoja, doktora Leonarda „Bones“ Mekoja igrao je DeForest Keli, komunikaciona oficirka Uhura bila je Nišel Nikols, Hikaru Sulu Džordž Takei, a kasnije im se pridružio i Rus Pavel Čekov, koga je tumačio Volter Kenig.

Danas takva postava možda ne deluje revolucionarno. Na američkoj televiziji šezdesetih jeste.

Usred Hladnog rata, na istom komandnom mostu Amerikanac i Rus nisu ratovali. Amerikanac japanskog porekla upravljao je Enterpriseom. Crna žena nije bila sluškinja ili sporedna figura, već oficirka na jednom od najvažnijih mesta na brodu.

NASA upravo raznolikost i inkluziju navodi među temama koje su stvorile dugotrajnu vezu između „Star Treka“ i stvarnog istraživanja svemira.

Uhura je pokazala da budućnost pripada svima

Posebno mesto u toj priči pripada Nišel Nikols.

Njena poručnica Uhura postala je jedna od prvih crnih žena na američkoj televiziji prikazanih u autoritativnoj profesionalnoj ulozi. Martin Luter King Mlađi navodno je svojevremeno ubedio Nikols da ne napusti seriju, upravo zbog značaja koji je njen lik imao za crne gledaoce.

A uticaj nije ostao samo simboličan.

Nikols je kasnije sarađivala sa NASA na privlačenju žena i pripadnika manjina u američki svemirski program. Među ljudima na koje je njen lik ostavio snažan utisak bila je Mej Džemison, koja je 1992. postala prva crna žena u svemiru.

Džemison je kasnije i sama zakoračila u svet „Star Treka“: pojavila se 1993. u epizodi „Second Chances“ serije „Star Trek: The Next Generation“. NASA navodi da je upravo Nišel Nikols bila jedna od njenih inspiracija da postane astronautkinja.

Granica između televizijske fikcije i stvarnog istraživanja svemira tako je postala neobično propusna: dete gleda izmišljenu oficirku svemirskog broda, postaje astronautkinja, odlazi u pravi svemir, a potom se pojavljuje u seriji koja ju je inspirisala.

Malo koja franšiza može da se pohvali takvim krugom uticaja.

Poljubac koji je ušao u istoriju televizije

Jedan od najpoznatijih trenutaka originalne serije dogodio se 1968. u epizodi „Plato’s Stepchildren“, kada su se poljubili Kirk i Uhura.

Scena se decenijama opisuje kao prvi međurasni poljubac u istoriji američke televizije, iako je ta tvrdnja, strogo gledano, previše pojednostavljena – slični prizori pojavljivali su se i ranije. Ipak, kulturni značaj scene teško je osporiti.

U zemlji u kojoj je Zakon o građanskim pravima donet samo četiri godine ranije, slika Vilijama Šatnera i Nišel Nikols zajedno na ekranu imala je sasvim drugačiju težinu nego danas.

To je bio jedan od načina na koje je „Star Trek“ koristio naučnu fantastiku: govorio je o sadašnjosti pretvarajući se da govori o dalekoj budućnosti.

Spok, autsajder koji je postao ikona

Ako postoji lik koji je prerastao čak i granice same franšize, onda je to Spok.

Polučovek, poluvulkanac, rastrzan između emocija i logike, Spok Leonarda Nimoja postao je arhetip racionalnog autsajdera. Njegove podignute obrve, vulkanski pozdrav i rečenica „Live long and prosper“ odavno pripadaju opštoj pop-kulturnoj pismenosti.

Čak i ljudi koji nikada nisu pogledali celu epizodu „Star Treka“ često znaju kako izgleda vulkanski pozdrav.

Ali Spokova privlačnost bila je dublja od karakterističnih šiljatih ušiju. On je predstavljao pitanje koje će „Star Trek“ neprestano postavljati u narednim decenijama: šta zapravo znači biti čovek?

Kasnije će isto pitanje postavljati android Data u „The Next Generation“, hologramski Doktor u „Voyageru“, bivša pripadnica kolektiva Borg Sedam od Devet i brojni drugi likovi.

Serija koja je umrla – i odbila da ostane mrtva

Originalni „Star Trek“ nikada nije bio televizijski gigant.

NBC ga je ukinuo posle treće sezone, a poslednja epizoda emitovana je 3. juna 1969, samo nekoliko nedelja pre nego što je čovek prvi put kročio na Mesec. Čak ni velika kampanja fanova koji su slali pisma televizijskoj mreži nije uspela da mu obezbedi četvrtu sezonu.

Ali onda se dogodilo nešto što će promeniti način na koji televizijska industrija razmišlja o publici.

Reprize su počele da privlače nove gledaoce. Nastajali su fan-klubovi i konvencije. Fanovi su pisali sopstvene priče, izrađivali kostime, raspravljali o detaljima sveta koji je Rodenberi stvorio i održavali seriju živom dugo nakon njenog ukidanja.

„Trekkies“ ili „Trekkers“ postali su jedan od prvih velikih modernih fandoma.

Mnogo pre interneta, društvenih mreža i platformi na kojima se danas organizuju fanovske zajednice, ljubitelji „Star Treka“ pokazali su koliko publika može da utiče na život jednog dela popularne kulture.

Bez njih verovatno ne bi bilo ni franšize kakvu danas poznajemo.

Povratak Enterprisea

Uspeh repriza i ogromna baza fanova na kraju su doveli do povratka.

Posle animirane serije iz sedamdesetih, 1979. stigao je „Star Trek: The Motion Picture“, a zatim i niz bioskopskih filmova. „Star Trek II: The Wrath of Khan“ iz 1982. i danas se često smatra jednim od najboljih ostvarenja čitave franšize.

Prava televizijska renesansa dogodila se 1987. sa serijom „Star Trek: The Next Generation“.

Kapetan Žan-Lik Pikar Patrika Stjuarta nije bio nova verzija Kirka. Bio je diplomata, intelektualac i čovek koji bi radije rešio sukob razgovorom nego fotonskim torpedima.

Usledili su „Deep Space Nine“, „Voyager“ i „Enterprise“, a mnogo godina kasnije „Discovery“, „Picard“, „Lower Decks“, „Prodigy“, „Strange New Worlds“ i „Starfleet Academy“.

Franšiza je 60. godišnjicu dočekala sa više od 900 televizijskih epizoda i 14 filmova, prema podacima Paramounta.

Od male NBC-jeve serije koja nije uspela da dogura ni do zamišljene „petogodišnje misije“ nastao je univerzum koji traje šest decenija.

Kada naučna fantastika inspiriše nauku

Odnos „Star Treka“ i tehnologije posebno je zanimljiv zato što nije jednostavan slučaj u kojem je serija „predvidela budućnost“.

Mnogo puta pomogla je da ljudi tu budućnost požele da naprave.

Komunikatori iz originalne serije neodoljivo podsećaju na kasnije mobilne telefone. Članovi posade u „The Next Generation“ koriste PADD uređaje koji izgledaju kao preteče tableta. Razgovaraju sa brodskim računarom prirodnim jezikom decenijama pre nego što su Siri, Alexa i drugi glasovni asistenti postali svakodnevica.

Video-pozivi, automatska vrata i univerzalni prevodioci takođe su deo tehnološke imaginacije koju je „Star Trek“ učinio poznatom milionima ljudi.

Naravno, transporter koji čoveka pretvara u energiju i ponovo sastavlja na drugom mestu još pripada fantastici, kao i warp pogon kojim Enterprise putuje brže od svetlosti.

Ali možda je upravo u tome suština dobre naučne fantastike. Njena svrha nije da precizno predvidi budućnost već da ljudima pokaže nešto što još ne postoji i navede ih da pitaju: zašto ne?

NASA i Enterprise – veza fikcije i stvarnosti

Veza „Star Treka“ i NASA traje decenijama.

Kada je NASA sedamdesetih pripremala prvi prototip svog spejs-šatla, fanovi „Star Treka“ pokrenuli su kampanju da dobije ime Enterprise. NASA je to na kraju i prihvatila.

Na predstavljanju šatla 1976. bili su Džin Rodenberi i članovi glumačke ekipe originalne serije.

Kasnije su astronauti gostovali u serijama „Star Trek“, glumci su posećivali NASA centre, a reference na franšizu postale su deo kulture same američke svemirske agencije.

Šezdesetu godišnjicu ta veza je stigla čak i do Međunarodne svemirske stanice: astronautkinja Evropske svemirske agencije Sofi Adeno ponela je u orbitu kapetansku Delta oznaku iz serije „Strange New Worlds“.

Enterprise je, na neki način, zaista stigao u svemir.

Klingonski više nije samo izmišljeni jezik

„Star Trek“ je ostavio trag i tamo gde ga verovatno niko nije očekivao.

Klingonski, jezik ratničke vanzemaljske vrste, razvijen je do te mere da ga fanovi zaista uče i govore. Postoje rečnici, kursevi i prevodi književnih dela, a klingonski je postao možda najpoznatiji konstruisani jezik popularne kulture uz jezike koje je stvorio Dž. R. R. Tolkin.

Reči poput „warp“, „phaser“, „beam me up“, Borg, Klingonac ili čuveno „Resistance is futile“ odavno su napustile granice franšize.

Parodirali su je „The Simpsons“, „Futurama“, „South Park“ i bezbrojne druge serije i filmovi. „Star Trek“ reference pojavljuju se u muzici, politici, reklamama, video-igrama i svakodnevnom govoru.

Vulkanski pozdrav danas funkcioniše gotovo kao univerzalni simbol.

Bez „Star Treka“ drugačije bi izgledala i naučna fantastika

Teško je izmeriti koliko je „Star Trek“ promenio sam žanr, jer je njegov uticaj tokom šest decenija postao gotovo nevidljiv.

Pokazao je da televizijska naučna fantastika može da izgradi kompleksan svet koji traje generacijama. Dok je „Star Wars“ nekoliko godina kasnije svemir pretvorio u mitsku avanturu i spektakl, „Star Trek“ je zadržao snažnu vezu sa spekulativnom naučnom fantastikom i idejom da se kroz susret sa vanzemaljskim civilizacijama zapravo govori o nama.

Najbolje epizode franšize često gotovo da i nisu priče o svemiru.

One su priče o ratu, rasizmu, autoritarizmu, religiji, terorizmu, pravima pojedinca, veštačkoj inteligenciji, kolonijalizmu, identitetu, smrti i granicama nauke.

„The Next Generation“ pita da li android može imati prava.

„Deep Space Nine“ razbija utopijsku sliku Federacije suočavajući je sa ratom, okupacijom i političkim kompromisima.

„Voyager“ šalje posadu toliko daleko od kuće da mora sama da odlučuje koliko će svojih principa žrtvovati da bi preživela.

Upravo zato je „Star Trek“ mogao da se menja, a da ipak ostane prepoznatljiv.

Utopija koja nije naivna

Najveća razlika između „Star Treka“ i velikog dela savremene naučne fantastike možda se nalazi u jednoj jednostavnoj pretpostavci.

Budućnost nije nužno katastrofa.

U svetu „Star Treka“, čovečanstvo je prošlo kroz ratove i gotovo samouništenje, ali je na kraju uspelo da prevaziđe glad, ekstremno siromaštvo i veliki deo podela koje određuju današnji svet.

Novac više nije osnovni pokretač ljudskog života u Federaciji. Ljudi istražuju, uče i stvaraju ne zato što moraju da zarade za život, već zato što žele da postanu bolji.

To ne znači da je svet „Star Treka“ savršen. Upravo suprotno – najbolji delovi franšize stalno testiraju njegove ideale.

Šta se događa sa tolerantnim društvom kada se uplaši?

Koliko dugo demokratske vrednosti opstaju kada počne rat?

Da li je moral lako braniti samo dok za njega ne morate ništa da žrtvujete?

Ta pitanja možda objašnjavaju zašto serija nastala 1966. još nije postala muzejski eksponat.

Šezdeset godina kasnije – misija se nastavlja

„Star Trek“ danas više nije samo Kirk, Spok i Enterprise.

To je kulturni univerzum koji se proteže kroz generacije gledalaca. Paramount navodi da šest decenija franšize danas obuhvata 11 televizijskih serija, 14 filmova i više od 900 epizoda, dok se svet „Star Treka“ odavno proširio na animaciju, književnost, stripove, igre i druge medije.

A 2026. nije samo godina nostalgije. „Star Trek: Strange New Worlds“ i dalje donosi nove epizode, dok je „Starfleet Academy“ ove godine proširio televizijski univerzum još jednom serijom. Jubilej se obeležava širom sveta, a 8. septembar, datum prvog emitovanja, već godinama se slavi kao Star Trek Day.

Ipak, posle svih brodova, kapetana, Klingonaca, Vulkanaca, Borga, paralelnih univerzuma, vremenskih putovanja i stotina planeta, možda najveće nasleđe „Star Treka“ ostaje jednostavna ideja koju je Rodenberi ugradio u njegovu osnovu.

Da ljudska vrsta nije završena priča.

Da možemo biti bolji nego što jesmo.

U vreme kada je nastao, svet je živeo u strahu od nuklearnog rata. Šezdeset godina kasnije, svet ponovo ima dovoljno razloga za pesimizam. A „Star Trek“ i dalje insistira na istoj, možda sve neobičnijoj ideji – da budućnost postoji i da vredi stići do nje.

Prvobitna petogodišnja misija Enterprisea završila se posle samo tri televizijske sezone.

Njegova druga misija traje već 60 godina.