Pet naučnofantastičnih filmova koji su mnogo emotivniji nego što očekujete – Kultura

Poput horora, naučna fantastika često odražava stvarni život. Dok horor uglavnom prikazuje strahove društva povezane sa aktuelnim događajima, naučna fantastika češće istražuje osećanja i razloge koji stoje iza tih strahova. Upravo zbog toga ovaj žanr pruža odličan prostor za emotivne priče koje ostaju sa gledaocima dugo nakon završetka filma.

The Iron Giant i dalje slama srca gledalaca

Film koji se nekada smatrao bioskopskim promašajem danas važi za jedan od najomiljenijih animiranih filmova svih vremena. Smešten u vreme Hladnog rata, počinje kao priča o neobičnom prijateljstvu između dečaka i robota iz svemira, ali prerasta u priču o percepciji, predrasudama, identitetu i izborima koje pravimo.

Državni zvaničnici tragaju za džinovskim robotom, želeći da ga uhvate i unište jer strahuju da predstavlja pretnju, iako zapravo ne znaju ni šta je on niti odakle dolazi. Džin je, s druge strane, otkrio svoju pravu prirodu i pokazao je Hogartu, a sada želi da i ostali prevaziđu svoj strah i vide ga onakvim kakav zaista jeste – kao prijatelja i zaštitnika.

Na kraju, panika agenta Menslija navodi vojsku da napadne džina ne razmišljajući o tome šta bi moglo da se dogodi stanovnicima Rokvela u Mejnu. Zbog toga džin žrtvuje sebe kako bi spasao sve ostale.

Rise of the Planet of the Apes počiva na saosećanju

Rise of the Planet of the Apes ponovo je pokrenuo franšizu koja je svojevremeno smatrana jednim od remek-dela naučne fantastike. Ovaj serijal prednastavaka uspešno stoji rame uz rame sa originalnim filmovima i u žanr je ponovo uneo snažna pitanja morala i emocija.

U središtu priče je Cezar, genetski unapređeni majmun koji u početku vidi ono najbolje u ljudima i veruje da može da živi zajedno i sa ljudima i sa majmunima. Međutim, nakon jednog incidenta u kojem reaguje kako bi nekoga zaštitio, upoznaje najgoru stranu čovečanstva, ali se suočava i sa odbacivanjem među majmunima.

Njegova borba za pravdu i slobodu, kao i povezanost koju publika tokom filma razvija s njim, podstiču gledaoce da razmotre perspektive o kojima možda inače ne bi razmišljali.

Komunikacija je temelj društva u filmu Arrival

Kada se u filmovima pojave vanzemaljci na Zemlji, najčešće je reč o nekoj vrsti napada ili invazije. U filmu Arrival Denija Vilneva kontakt između ljudi i vanzemaljaca predstavljen je na mnogo suptilniji način – kroz komunikaciju i povezivanje.

Arrival koristi komunikaciju sa vanzemaljcima kako bi istražio Sapir-Vorfovu hipotezu, prema kojoj jezik kojim govorimo utiče na način na koji opažamo svet i razmišljamo o njemu. Kada doktorka Luiz Benks nauči jezik Heptapoda, njen mozak počinje da funkcioniše drugačije, pa u iznenadnom i potpunom razumevanju sopstvenog života istovremeno doživljava duboku tugu i radost.

U Interstellaru porodice više razdvaja vreme nego udaljenost

U budućnosti u kojoj je Zemlja gotovo nenastanjiva, grupa astronauta kreće u misiju pronalaženja novog doma. Međutim, tokom njihove avanture emocije publike ne pokreću kvarovi na svemirskom brodu niti situacije u kojima su junaci na ivici smrti – već vreme.

Kada se Kuper oprašta od Marf, pokušava da ublaži težinu trenutka i govori joj da će, kada se vrati, uporediti svoje satove. To kaže jer ni sam ne zna kako će vreme prolaziti za njega, ali upravo zbog tih reči Marf shvata da njen otac zapravo ne zna kada će se vratiti.

Ta scena je sama po sebi potresna, ali postaje još snažnija kada kasnije vidimo Kuperovu perspektivu u Teseraktu i trenutak u kojem shvata koliko je dugo zapravo bio odsutan.

Eternal Sunshine of the Spotless Mind pokazao je da su bolna sećanja važna

Verovatno svako ima uspomene za koje bi voleo da jednostavno nestanu. Eternal Sunshine of the Spotless Mind polazi upravo od te ideje i postavlja pitanje: „Da li je brisanje bolnih uspomena zaista najbolje rešenje?“

S jedne strane, uklanjanje bola i tuge kroz koje je neko prošao može zvučati kao najbolje moguće rešenje. Međutim, film podseća gledaoce da brisanje loših uspomena često znači i brisanje onih lepih. Bolna iskustva predstavljaju važan deo ličnog razvoja, a bez dubokih i iskrenih veza možda nikada ne bismo ni imali priliku da ih doživimo.

Izvor: CBR