Komandant Mark već 60 godina jaše za slobodu, a Flok i dalje ne podnosi Žalosnu Sovu – Kultura

„Komandant Mark“ nastao je iz pera i olovke čuvenog italijanskog autorskog trija EsseGesse, koji su činili Pjetro Sartoris, Dario Gucón i Đovani Sinketo, već proslavljeni stripovima poput „Velikog Bleka“ i „Kapetana Mikija“.

Zanimljivo je da je Mark svoju premijeru zapravo imao u Francuskoj nekoliko meseci pre nego što je stigao pred italijanske čitaoce, dok je u Italiji prvi broj objavljen u septembru 1966. godine.

Serijal je potrajao gotovo četvrt veka – redovna serija završena je 1990. posle 281 broja, a usledila su specijalna izdanja i brojna reizdanja. Na prostoru bivše Jugoslavije Komandant Mark objavljivan je, između ostalog, u popularnoj „Zlatnoj seriji“ novosadskog Dnevnika i naročito je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina stekao veliki broj čitalaca.

Ozbiljan rat u ne baš tako ozbiljnom stripu

Na prvi pogled, teško da je tema mogla biti ozbiljnija. Radnja je smeštena u vreme Američkog rata za nezavisnost, a Mark predvodi Vukove sa Ontarija, grupu pobunjenika koja se bori protiv britanske vlasti i Crvenih mundira.

I sam Mark dobio je gotovo mitsku biografiju. Kao dečak preživeo je potonuće francuskog broda kraj severnoameričke obale, odrastao među Indijancima i kasnije se priključio borbi američkih pobunjenika. Oko njega se okupljaju kolonisti i saborci od kojih nastaju Vukovi sa Ontarija.

Svet Komandanta Marka zato je svet velikih reči – slobode, prijateljstva, hrabrosti, odanosti, pobune protiv tiranije i odbrane slabijih. Dobri i zli uglavnom su jasno razdvojeni, a moralne nedoumice kakve bismo očekivali od savremenog stripa gotovo da ne postoje.

Ali možda je upravo u tome jedna od tajni njegove dugovečnosti: „Komandant Mark“ nikada nije dozvolio da ga sopstvena ozbiljnost potpuno savlada.

Dok Mark planira akcije, oslobađa zarobljenike, razotkriva izdajnike i vodi Vukove u nove okršaje, oko njega postoji mali paralelni univerzum u kojem se raspravlja, jede, gunđa, svađa i predviđa propast sveta.

Njegovi glavni stanovnici su Mister Blaf i Žalosna Sova.

Blaf i Žalosna Sova – prijateljstvo kao beskrajna svađa

Blaf je nekadašnji gusar, robustan, bradat, glasan i vedar, čovek kome avantura uglavnom predstavlja razlog za novu dosetku. Nasuprot njemu stoji Žalosna Sova, indijanski poglavica, sposoban ratnik i tragač, ali pre svega nepopravljivi pesimista, čovek koji i u najboljoj situaciji ume da pronađe dovoljno razloga da očekuje katastrofu.

Njih dvojica su nerazdvojni prijatelji čiji odnos često izgleda kao jedna beskrajna bračna svađa.

Upravo su oni bili protivteža Markovoj gotovo nepokolebljivoj ozbiljnosti. I sam izdavač Sergio Bonelli Editore objašnjavao je da njihove prepirke, zajedno sa Flokovim intervencijama, nisu tu samo da bi nasmejale čitaoca. One junake čine ljudskijim i bližim, ljudima koji se, između dve bitke za sudbinu kontinenta, svađaju oko sasvim običnih stvari.

A onda je stigao Flok.

Pas Mister Blafa jedan je od najboljih dokaza koliko je humor bio važan za identitet ovog stripa. Boneli ga i danas opisuje kao posebno uspešan komični element serijala.

Blaf ga spasava od engleskih vojnika, posle čega ga Flok prati sve do tvrđave Ontario. Tamo upoznaje Žalosnu Sovu – i počinje jedno od najdužih neprijateljstava u istoriji stripa.

Flok, naime, ne mari mnogo za činjenicu da je Žalosna Sova najbolji prijatelj njegovog gazde. Naprotiv.

Između njih dvojice vlada permanentno primirje koje se svakog trenutka može pretvoriti u novi sukob. Jedna od ponavljanih geg-scena bila je Flokova sklonost da zubima napadne zadnjicu Žalosne Sove, zbog čega njihova netrpeljivost postaje gotovo zaseban serijal unutar serijala. Bonelijeva istorija stripa upravo taj prizor naziva klasičnim gegom „Komandanta Marka“.

U tome je i šarm ovog sveta. Čitalac zna da Mark verovatno neće izdati svoje ideale, da će Blaf ostati Blaf, da će Žalosna Sova očekivati najgore – i da Flok neće iznenada zaključiti da mu je Žalosna Sova ipak simpatičan.

Strip svog vremena

Šezdeset godina kasnije, međutim, „Komandant Mark“ nemoguće je čitati potpuno istim očima.

Nastao 1966, on pripada vremenu kada je popularni avanturistički strip istoriju pretvarao u veliki moralni spektakl. Svet je jednostavan: pobunjenici se bore za slobodu, Crveni mundiri predstavljaju represiju, a na čitaocu nije da dugo razmišlja na čijoj je strani.

Danas priča o Američkom ratu za nezavisnost izgleda složenije. Znamo da borba kolonista protiv britanske vlasti nije istovremeno značila slobodu za sve ljude koji su živeli na tom prostoru. Odnos prema starosedelačkim narodima, ropstvo i položaj žena čine istorijsku sliku mnogo komplikovanijom od one koju je mogao – ili želeo – da ponudi pustolovni strip namenjen pre svega mladim čitaocima.

I sami likovi otkrivaju vreme u kojem su nastali. Žalosna Sova oblikovan je kroz stereotipnu predstavu Indijanca karakterističnu za tadašnje vesterne i stripove, a njegovi stavovi o ženama danas bi teško mogli da prođu bez podignute obrve. I svet serijala uopšte izrazito je pojednostavljen i podeljen na dobre i loše.

Ali zanimljivo je da osnovna ideja stripa nije toliko ostarila.

U središtu „Komandanta Marka“ ipak ostaje grupa veoma različitih ljudi okupljena oko ideje da se treba suprotstaviti nepravdi i samovolji jačeg. Markova sloboda jeste romantična, pojednostavljena i istorijski idealizovana, ali pitanje zbog kojeg se njegovi junaci bore – koliko je čovek spreman da rizikuje da ne bi živeo pod tuđom čizmom – nije ostalo u 18. veku, niti u 1966. godini.

Možda je zato zanimljivo čitati ga i šest decenija kasnije: ne zato što nam nudi preciznu lekciju iz istorije, već zato što pokazuje kako je jedna generacija zamišljala heroje, slobodu i pravdu.

Komandant Mark je bio junak, ali društvo se pamti

Postoji, međutim, još jedan razlog zbog kojeg se „Komandant Mark“ tako dugo pamti.

Sam Mark je gotovo idealan junak. Hrabrosti mu ne nedostaje, odan je, sposoban, pravedan, dobar mačevalac i strelac, odličan strateg i čovek kojem drugi veruju. Sve osobine heroja su na mestu.

Ali savršenstvo nije naročito smešno.

Zato se mnogi čitaoci decenijama kasnije možda jasnije sećaju Žalosne Sove koji ponovo sluti katastrofu, Blafa koji mu odgovara nekom dosetkom i Floka koji vreba pogodnu priliku za napad nego konkretne zavere Crvenih mundira koju je Mark u toj epizodi morao da spreči.

To nije slučajno. Autori su ozbiljnu avanturu stalno spuštali među obične ljude – među njihove svađe, slabosti, apetite, ljubomore i prijateljstva. Mark je nosio priču, ali su joj njegovi prijatelji davali karakter.

Možda je upravo zato „Komandant Mark“ uspeo da nadživi vreme za koje je pisan.

Šezdeset godina posle prvog broja promenili su se i strip i način na koji gledamo istoriju koju opisuje. Neke njegove predstave danas deluju naivno, neke zastarelo, a neke problematično. Ali prijateljstvo Blafa i Žalosne Sove, u kojem se dvojica ljudi neprestano svađaju, a bez razmišljanja bi jedan drugom spasli život, i dalje je savršeno razumljivo.

Kao i Flokova odluka da sve to prijateljstvo jednostavno ignoriše.

Jer neke istorijske okolnosti se menjaju.

A neke netrpeljivosti očigledno traju zauvek.