Florijan Biber: Piromani na Balkanu – Kultura

Cilj je bio da se ospore uobičajene zablude. Prvo, Balkan je neminovno bure baruta u kome se globalne sile sučeljavaju jedna s drugom. Iako se to dogodilo pre jednog veka, u decenijama koje su prethodile

Prvom svetskom ratu u tome nema ničeg neminovnog. Umesto toga, to je izraz regiona koji danas nije u potpunosti integrisan u Evropsku uniju, što je otvorilo vrata ovoj situaciji. Stoga je neuspeh EU da ponudi jasan proces proširenja koji deluje otvoreno bio klju čan.

Drugo, globalne sile se često razumeju kroz njihov maligni uticaj, dezinformacije i ekonomsku zavisnost. Međutim, tvrdim da su lokalne elite te koje pozivaju ove globalne igrače. Da, one su se uključile u kampanje dezinformisanja, na primer, Rusija u Crnoj Gori ili Makedoniji kako bi zaustavile članstvo u NATO-u.

Međutim, većina odnosa je konsenzualna, a lokalne elite žele da profitiraju od ovih veza, bilo sticanjem legitimiteta, moći ili novca. Mnoge od ovih veza su neprozirne i olakšavaju korišćenje resursa za ličnu dobit ili moć.

Stoga je uspon globalnih sila pojačao autoritarne tendencije. Ponekad se to može zasnivati na svesnoj saradnji autokrata, kao što tvrdi En Eplbaum u svojoj knjizi Autokratija doo. To se može desiti i zato što su autokrate sigurnije u poslovanju s drugim autokratama.

U svakom slučaju, rastući uticaj globalnih autokratskih aktera ima negativne efekte na demokratiju na Balkanu i drugde.

Kako pokazuje ova knjiga, sve vlade u regionu koristile su strateški rastuće globalne i regionalne sile. Međutim, niko nije bolje usavršio igru sa spoljnim akterima od Aleksandra Vučića.

Međutim, to je igra sa opadajućim prinosima. Pokušaj da se ostane neposvećen EU, Rusiji, Kini, SAD i drugima doveo je do situacije u kojoj vam nijedan globalni akter ne veruje. To je ot voreno objasnila Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, kada se „pitala da li postoji jedan predsednik Vučić“ ili ih je više.

Rusija je postajala sve više besna zbog prodaje srpske municije Ukrajini, Vučić nije posetio Trampa u Mar-a-Lagu, a sankcije protiv NIS-a su ostale na snazi. I EU se ohladila dok su masovni protesti dodatno otkrili autoritarnu prirodu režima.

Konačno, čak i Kina deluje daleko manje entuzijastično u podršci Srbiji, jer je mnoge veze monopolizovao sam Vučić. To srpsku vlast sve više ostavlja bez saveznika. Možda ima poslovne partnere, ali oni će otići ako nema posla, kao što je Trampov zet Džared Kušner napustio ideju o Trampovoj kuli u Beogradu.

Primamljivo je uporediti Vučićevu politiku s Titovom nesvrstanošću tokom Hladnog rata. Postoje važne razlike. Dok je u slučaju Jugoslavije postojala ideološka motivacija i ta pozicija je nudila široke koristi za društvo, Vučićevo sedenje na svim stolicama nije zasnovano na vrednostima ili idejama, već na ličnoj koristi koja malo toga nudi širem društvu. Naprotiv, ta politika je uništila podršku EU u samoj Srbiji.

Danas je Srbija jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja nema jasnu većinu u korist članstva u EU. To je rezultat dosledne antizapadne propagande režima i njegovih medija. Iako je EU napravila strateške greške na Zapadnom Balkanu, to ne objašnjava zbog čega Makedonci i dalje većinski podržavaju EU, dok to građani Srbije ne čine. Anti-EU retorika je bila korisna za režim jer nije pod pritiskom sopstvenih građana približio Srbiju EU.

Uspon nove geopolitičke ere paradoksalno je smanjio manevarski prostor za manje zemlje. Posebno na Balkanu, ruska agresija protiv Ukrajine bila je prekretnica.

Drugi veliki raskid bio je slom transatlantskog saveza tokom Trampovog drugog mandata na mestu predsednika SAD. Nikola Dimitrov, bivši ministar spoljnih poslova Severne Makedonije, koji je pomogao u pregovorima o Prespanskom sporazumu s Grčkom, primetio je kako je biti van EU ili NATO-a: „Oni koji su unutra lako zaborave koliko je hladno napolju.“ Od vremena njegovih komentara iz 2017. postalo je još mnogo hladnije.

Autor je politikolog čija će knjiga Piromani na Balkanu, upravo objavljena u izdanju Arhipelaga, u četvrtak biti predstavljena u Evropskoj kući u Beogradu.
_________________________________________________
© za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs