Vlasti uveravaju da neće biti gradnje u Deliblatskoj peščari: Ali čemu onda “tajni” amandman na Zakon o planiranju i gradnji? – Ekonomija

Požari u Srbiji, koji su ove godine počeli prvim zabeleženim velikim požarom u Deliblatskoj peščari 21. jula, a koji još uvek traju, izazvali su oštre reakcije mnogih građana, prvenstveno zbog načina na koji se država ponela prema rešavanju ovog problema.

Jedan od primera je pomoć Evropske unije za gašenje požara, koju su vlasti u Srbiji, i pored urgiranja od strane Evropske komisije, zatražile tek mesec dana što je u Deliblatskoj peščari uočen prvi veći požar.

I u danima kada se požar smiruje i dovodi u „kontrolisano“ stanje, u Skupštini poslednjeg dana avgusta bivaju usvojene izmene Zakona o planiranju i izgradnji, a na potencijalne probleme ovakve izmene upozoravaju organizacije Transparentnost Srbija i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Član 88. ovog zakona nalaže da šumsko zemljište na kojem je šuma oštećena ili uništena požarom ne menja svoju namenu određenu planskim dokumentom pre nastanka požara. U sledećem stavu istog člana uvodi se izuzetak ovog pravila, odnosno nalaže da je promena namene zemljišta moguća ukoliko je utvrđen javni interes, odnosno ukoliko je na istom zemljištu planirana izgradnja javne infrastrukture.

Advokat i osnivač RERI-a Jovan Rajić smatra da je namera vlasti bila da se ovaj predlog usvoji „ispod žita“, misleći da to niko neće primetiti.

„Siguran sam da ovo nije ideja odbora koji je progurao ovaj amandman uz saglasnost ministarke Sofronijević, već da su dobili direktivu sa samog vrha. Ako pogledate sastav i ljude koji su glasali, 12 glasova od 12 prisutnih, videćete da tu nije bilo predstavnika opozicije, već samo predstavnici vladajućih stranaka. Očigledno se radi o podvali, a zbog čega se to dogodilo je pitanje za vladajuću većinu“, kaže Rajić.

Ono što Transparentnost Srbija i RERI navode kao problematično jeste činjenica da ove izmene zakona nisu bile dostupne na sajtu Narodne skupštine, kao ni obrazloženje zašto nisu navedene u originalnom tekstu predloženih izmena Zakona.

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić ističe da je veliki problem odsustvo bilo kakve javne rasprave na ovu temu, što je toliko učestala pojava da je javnost u Srbiji već „navikla“.

„Ministarstvo i Vlada imaju mogućnost da predlože dopune zakona i da organizuje o njima konsultacije sa javnošću, a to isto može da uradi i Narodna skupština. S tim da bi radi sprečavanja eventualnih štetnih posledica najbolji scenario bio da Narodna skupština po hitnom postupku usvoji dopune zakona koje bi odložile primenu sporne odluke“, navodi Nenadić.

Ipak, Rajić tvrdi da je smisleno imati sumnje u motive donošenja ovakvih izmena zakona u ovom trenutku, a kao primer preventivnog rešenja za ovakve slučajeve navodi primer Španije, u kojoj je donet zakon kojim se zabranjuje izgradnja na zemljištu koje je stradalo u požaru u periodu od 30 godina nakon požara.

„Potpuno je logično da građani imaju sumnje, ne samo u motive, nego i da postave pitanje šta se tamo zapravo dogodilo. Da li se to što se desilo desilo slučajno, ili je postojao neki plan da se tako nešto desi? Ja ne insinuiram ništa, ali smatram da je legitimno postaviti to pitanje kada smo videli kako oni usvajaju ovaj zakon“ kaže Rajić, koji dodaje da su ministarke Sara Pavkov i Dubravka Đedović Handanović slagale građane kada su rekle da se ne planira nikakva izgradnja i da će izgorele šume biti obnovljene.

Građevinski inženjer Danijel Dašić na pitanje koji sve projekti mogu da budu infrastrukturni i od javnog interesa, osvrćući se na Beograd na vodi, odgovara da je to nešto o čemu se odlučuje na Andrićevom vencu i da zavisi od toga „da li je predsednik ustao na levu ili desnu nogu“.

„Taj amandman je vrlo opasan. U normalnoj zemlji bio bi normalna stvar, a u našoj nenormalnoj zemlji predstavlja jednu veliku opasnost po Deliblatsku peščaru. Vratimo se malo unazad na izjave bivšeg člana SPS-a Ružića koji je nagovestio da zakasnelo reagovanje ima neki dublji interes, kada je indirektno i napomenuo da postoje interesi za gradnju tamo“, upozorava Dašić.

Ministarka zaštite životne sredine Srbije Sara Pavkov je prošle nedelje izjavila za RTS da je sanacija zemljišta u Deliblatskoj peščari već otpočela, kada je i istakla da je taj predeo izuzetno važan za biodiverzitet.

Malo pre toga je i Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, negirala tvrdnje da se na prostorima Deliblatske peščare koji su pogođeni požarima planira izgradnja vetroelektrane i solarnih panela.

Povodom ovog slučaja oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na svojoj predizbornoj turneji, porukom da u Deliblatskoj peščari „neće smeti i moći da gradi bilo kakve vetroparkove, solarne elektrane ili zgrade“ dokle god je on na bilo kojoj funkciji.

Sa pitanjima o tome da li se planira izgradnja bilo čega u Deliblatskoj peščari smo se obratili Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, međutim nismo dobili odgovor.

Šta će biti projekat od javnog interesa određuje Vlada. Prema Zakonu o eksproprijaciji, Vlada dobija ovlašćenje da proglasi javni interes kad god je to neophodno za objekte poput obrazovnih i zdravstvenih ustanova, komunalne, saobraćajne i energetske infrastrukture, zgrada lokalne samouprave i slično.

U Zakonu o planiranju i izgradnji definisani su „linijski infrastrukturni objekti“ u koje spadaju putevi, pruge, dalekovodi, naftovodi, gasovodi, elektronska komunikacija i vodovodno-kanalizaciona mreža.