Svetske cene hrane porasle u avgustu, klimatski rizici podstiču strah od problema sa snabdevanjem – Ekonomija

FAO indeks cena hrane, koji prati mesečne promene međunarodnih cena korpe prehrambenih proizvoda kojima se trguje na svetskom tržištu, u avgustu 2026. iznosio je u proseku 133,3 poena.

To je za 1,9 odsto više u odnosu na revidirani nivo iz jula, dok je na godišnjem nivou indeks porastao za 2,5 odsto.

„Avgustovski rast globalnih cena hrane upozorava da se premija rizika vraća na tržišta hrane: klimatski šokovi, geopolitičke tenzije i poremećaji u trgovinskoj logistici zajedno pojačavaju očekivanja o smanjenoj ponudi, pokazujući da su otpornost, otvorena trgovina i sigurni tokovi inputa sada od ključnog značaja za stabilnost cena hrane na globalnom nivou“, izjavio je glavni ekonomista FAO-a Maksimo Torero.

FAO indeks pokazuje i da su poskupele glavne žitarice. Cena žitarica porastao je za 2,2 odsto u odnosu na jul, pošto su na međunarodnom tržištu poskupele sve glavne vrste žitarica.

Rast cena podstakli su snažna uvozna tražnja, sve veća zabrinutost zbog izgleda za ovogodišnje prinose, kao i nastavak neizvesnosti u vezi sa ključnim trgovinskim tokovima.

Globalne cene pšenice porasle su u avgustu za 2,6 odsto, dok su u odnosu na isti period prošle godine bile više za 15,0 odsto, a na rast cena pšenice uticali su nastavak problema sa izvozom preko Crnog mora, slabiji izgledi za proizvodnju u velikom delu Evrope nakon toplog i suvog vremena, kao i slabljenje američkog dolara.

Svetske cene kukuruza povećane su za 2,5 odsto u odnosu na jul. Rast je posledica sve veće zabrinutosti zbog prinosa u pojedinim delovima Sjedinjenih Američkih Država, pogoršanih izgleda za proizvodnju u Evropskoj uniji, snažne tražnje sektora proizvodnje etanola i stočne hrane, kao i poremećaja u snabdevanju inputima zbog zatvaranja Ormuskog moreuza i problema sa izvoznim tokovima iz Ukrajine.

FAO indeks cena pirinča istovremeno je porastao za 0,5 odsto, uz podršku kontinuirane kupovine zemalja iz Azije i Afrike.

Poskupela su i biljna ulja, a cene ulja repice i suncokreta su pale. FAO indeks cena biljnih ulja porastao je za 1,1 odsto u odnosu na jul.

Rast je prvenstveno posledica viših svetskih cena palminog i sojinog ulja, podstaknutih snažnom globalnom uvoznom tražnjom i zabrinutošću zbog mogućeg uticaja vremenskih uslova povezanih sa El Ninjom na proizvodnju u jugoistočnoj Aziji.

Sa druge strane, cene ulja uljane repice i suncokretovog ulja blago su pale zbog očekivanja da će ponuda u narednoj godini biti obilna.

FAO indeks cena mesa povećan je u avgustu za 1,0 odsto, pri čemu su porasle cene živinskog, svinjskog i ovčijeg mesa. Poskupljenje svinjskog mesa prvenstveno je bilo posledica visokih temperatura, koje su usporile prirast životinja u Evropskoj uniji.

Međunarodne cene goveđeg mesa, međutim, pale su. Kineske uvozne kvote pojačale su konkurenciju između izvoznika iz Brazila i Australije, koji su bili primorani da traže alternativna tržišta.

Mlečni proizvodi su skuplji za 2,3 odsto. FAO indeks cena mlečnih proizvoda porastao je za 2,3 odsto u odnosu na jul. Najveći deo tog rasta posledica je smanjenja ponude mleka u Evropskoj uniji zbog toplog i suvog vremena.

Cena šećera predstavlja najveći rast u avgustu. FAO indeks cena šećera povećan je za čak 11,9 odsto.

Nagli skok cena posledica je očekivanja da će prinosi šećerne repe u Evropskoj uniji biti manji zbog nepovoljnih vremenskih uslova, kao i zabrinutosti zbog uticaja El Ninja na proizvodnju u ključnim azijskim zemljama proizvođačima.

Na rast cena uticali su i manja proizvodnja šećera u Brazilu, kao i odluka Indije da omogući bescarinski uvoz sirovog šećera.

Globalna proizvodnja žitarica u 2026. godini sada se procenjuje na 2,980 milijardi tona, što je za 2,0 odsto manje nego 2025. godine, ali bi to i dalje bila druga najveća žetva u istoriji, navodi se u novom Izveštaju FAO-a o ponudi i tražnji žitarica, koji je takođe objavljen danas.

Prognoza svetske proizvodnje kukuruza revidirana je naniže, na 1,309 milijardi tona. FAO očekuje da će pogoršani izgledi za useve u Francuskoj i Poljskoj više nego poništiti bolje prinose od ranije očekivanih u Argentini i Brazilu.

Sa druge strane, prognoza globalne proizvodnje pšenice povećana je na 810,7 miliona tona. To bi i dalje bilo za 3,8 odsto manje nego 2025. godine, ali bi takav obim proizvodnje predstavljao drugi najveći rezultat zabeležen do sada.

Očekuje se i pad globalne proizvodnje pirinča, na 553,1 milion tona. To predstavlja smanjenje od 1,9 odsto u sezoni 2026/27. u odnosu na istorijski maksimum dostignut prethodne sezone. FAO kao razloge navodi smanjene marže proizvođača i vremenske uslove uglavnom povezane sa El Ninjom.

Potrošnja žitarica raste, ali se očekuje pad svetske trgovine. Ažurirana prognoza FAO-a za ukupnu svetsku potrošnju žitarica u sezoni 2026/27. iznosi 2,965 milijardi tona, odnosno 0,2 odsto više nego prethodne godine.

Očekuje se povećanje upotrebe krupnozrnih žitarica i pirinča, dok bi potrošnja pšenice trebalo da opadne.

Svetske zalihe žitarica na kraju sezona u 2027. godini trebalo bi da dostignu 947,2 miliona tona, što je neznatno iznad početnog nivoa. Povećanju zaliha delimično će doprineti gomilanje rezervi pšenice u Ruskoj Federaciji i Ukrajini zbog ograničenih izvoznih pravaca.

Odnos svetskih zaliha žitarica i njihove potrošnje na kraju sezone 2026/27. procenjuje se na 31,6 odsto, u odnosu na 31,9 odsto prethodne sezone. Uprkos padu tog pokazatelja, FAO ocenjuje da on, posmatrano iz istorijske perspektive, i dalje ukazuje na relativno povoljnu situaciju kada je reč o globalnom snabdevanju.

FAO takođe prognozira da će svetska trgovina žitaricama u sezoni 2026/27. verovatno pasti sa rekordnih nivoa na 509,3 miliona tona.