„Roboti odgovor na probleme dosadašnjeg modela rasta“: Šta Srbiji zapravo ostaje kada iz fabrike izađe robot? – Ekonomija

Istovremeno, najavljeno je da bi do kraja septembra trebalo da počne proizvodnja sofisticiranih vojnih dronova u saradnji sa Izraelom.

Ovi projekti nesumnjivo su deo nastojanja Srbije da privuče sve više visokotehnoloških investicija i uhvati korak sa novom tehnološkom erom.

Sagovornik Danasa primećuje i da takvo usmeravanje investicija dolazi u trenutku kada dosadašnji model privrednog rasta, zasnovan pre svega na privlačenju stranih kompanija iz automobilske i tekstilne industrije, više ne daje rezultate kao ranije, te, ističe, verovatno predstavlja jednu vrstu odgovora na problem dosadašnjeg modela rasta.

Ipak, sa dolaskom novih tehnologija otvara se i pitanje koliko će proizvodi koji budu nastajali u Srbiji zaista biti „srpski“.

Ako, na primer, kineska kompanija donese robota, tehnologiju, dizajn, softver i komponente, dok Srbija obezbeđuje halu, radnu snagu, infrastrukturu, logistiku, reč je o proizvodnji, ali ne nužno i o razvoju tehnologije.

Razlika je važna jer Srbija može da bude samo proizvodna baza stranih kompanija, ali može i da iskoristi njihovo prisustvo za izgradnju sopstvenog tehnološkog ekosistema.

U prvom slučaju zemlji ostaju radna mesta, izvoz, porezi, proizvodni kapaciteti i iskustvo u industriji, dok najveći deo vrednosti – tehnologija, dizajn, softver i intelektualna svojina – ostaje u vlasništvu kompanije koja je proizvod donela.

U drugom slučaju, oko velikih stranih investicija razvijaju se domaće firme koje proizvode komponente, razvijaju softver, baterije, senzore, motore, čime se deo znanja i dodatne vrednosti zadržava u zemlji.

Zato u proceni uspeha ovih investicija ne bi trebalo da bude presudno samo koliko će robota i dronova biti proizvedeno u Srbiji, već i koliko će znanja, domaćih kompanija, inženjera, softvera i druge intelektualne svojine ostati u zemlji.

Naravno, dugoročno, pitanje je i da li će Srbija ostati zemlja u kojoj se proizvode tuđi roboti ili će postati zemlja koja ume da proizvede i svoje.

Sagovornik Danasa ocenjuje da su aktuelne fabrike za proizvodnju robota za sada pre svega mesta za sklapanje, ali ističe da i takva proizvodnja predstavlja korak napred u odnosu na dosadašnje investicije zasnovane na jednostavnijim poslovima, poput „motanja kablova“.

Ističe da bi Srbija trebalo da teži pravljenju tehnološkog ekosistema, ali naglašava da je od proizvodnje svog robota daleko nekoliko decenija.

Jevtović: Roboti jesu korak napred, ali razvoj sopstvene tehnologije zahteva decenije

Istraživač Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović ocenjuje da ono što Srbija poslednjih meseci radi u oblasti visokih tehnologija predstavlja odgovor na probleme sa kojima se suočava dosadašnji model privrednog rasta, zasnovan pre svega na stranim direktnim investicijama i velikim infrastrukturnim projektima.

„Ako sklonimo efekat izborne kampanje, mislim da ovo jeste neka vrsta odgovora na problem sa kojim se suočio model rasta Srbije u poslednjim godinama“, kaže Jevtović.

On podseća da se taj model, čiji koreni sežu u 2007. i 2008. godinu, a koji je posebno intenziviran nakon 2014. godine, u velikoj meri zasnivao na privlačenju stranih direktnih investicija kojima je Srbija nudila relativno jeftinu radnu snagu, pre svega za automobilsku i tekstilnu industriju.

„Vremenom smo tu konkurentnost izgubili i strane direktne investicije počele su da se zatvaraju i da ne dolaze više“, navodi Jevtović.

Drugi važan izvor privrednog rasta, dodaje, predstavljaju infrastrukturni projekti, odnosno visoke javne investicije države. Prema njegovoj oceni, sadašnja orijentacija ka visokotehnološkim projektima predstavlja odgovor i na taj problem, ali i na smanjenje stranih direktnih investicija usled slabijih ekonomskih kretanja u Evropi.

U tom smislu, Jevtović smatra da proizvodnja robota i drugih visokotehnoloških proizvoda predstavlja korak napred u odnosu na dosadašnje investicije.

„Da li ovo predstavlja dobar smer? Da. U odnosu na motanje kablova i tekstilnu industriju, ovo predstavlja neku vrstu napretka, gde vi i dalje sklapate, ali sklapate nešto sa većom dodatom vrednošću“, ističe on.

Ipak, idealan scenario bio bi, kako navodi, da Srbija vremenom počne sama da razvija i proizvodi tehnologiju koju danas sklapa.

Međutim, Jevtović upozorava da nije realno očekivati da zemlja veličine Srbije, sa oko 6,5 miliona stanovnika, trenutnim stanjem privrede i postojećim nivoom ulaganja u istraživanje i razvoj, u kratkom roku dostigne sam svetski tehnološki vrh.

„Da li je idealan scenario da to što sklapamo mi sami proizvedemo? To jeste savršeni krajnji rezultat. Međutim, da li je to realno postići u kratkom roku? Nije, za to će biti potrebne decenije pravog ulaganja u istraživanje i razvoj“, kaže Jevtović, ukazujući da tehnologijama o kojima je reč danas vlada svega nekoliko zemalja u svetu.

„Važno je ulaganje u istraživanje i razvoj, ali za početak mislim da je dobro što se shvatilo da dosadašnji model razvoja privrede više ne funkcioniše i da treba pivotirati“, navodi on.

Kao važan deo tog zaokreta Jevtović vidi geopolitičku dimenziju saradnje sa Kinom. On ocenjuje da je Srbija iskoristila trenutne geopolitičke okolnosti kako bi se pozicionirala kao platforma preko koje kineske tehnologije mogu da dođu u Evropu, makar u početku kroz proizvodnju i sklapanje.

„Mislim da je iskorišćen geopolitički momenat i lukavo iskorišćen za korist naše ekonomije – to da smo suštinski platforma kao zemlja u koju kineske tehnologije, pa makar i za sklapanje, mogu doći u ovim geopolitičkim previranjima“, kaže Jevtović.

Prema njegovim rečima, takav pristup može da pomogne Srbiji da nadomesti deo manjka stranih direktnih investicija, koje su, posebno iz Evropske unije, značajno smanjene tokom 2025. godine.

„S tim što ovog puta Kinezi ne dolaze na jug, u tekstil, niti Nemci dolaze u motanje kablova, nego jednu ligu iznad toga“, ističe Jevtović.

Srbija, prema njegovoj oceni, sada pokušava da geopolitičke okolnosti pretoči u ekonomsku korist, ali ostaje pitanje, ukazuje, kako će na takvo pozicioniranje gledati Brisel.

Roboti i dronovi

U Srbiji je proteklog vikenda u Šapcu otvorena fabrika humanoidnih robota kineske kompanije Minth, u koju je u prvoj fazi uloženo 20 miliona evra, a planirano je da se u početku sklapa više od 5.000 robota godišnje.

U narednom periodu Minth planira i izgradnju Industrijskog parka za robotiku u Inđiji, vrednog ukupno 200 miliona evra, sa kapacitetom do 20.000 humanoidnih robota i robotskih pasa godišnje.

Početkom ove nedelje potpisan je i okvirni sporazum sa kineskom kompanijom Jiangsu Reliance Energy Tech o izgradnji fabrike za proizvodnju baterija za dronove, humanoidne robote, besposadna vozila, električne alate i kućne aparate, u koju bi trebalo da bude uloženo više od 100 miliona evra.

Takođe, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je i da će do kraja septembra biti otvorena fabrika za proizvodnju vojnih dronova u saradnji sa izraelskom kompanijom Elbit Systems.