MMF: Članstvo u EU moglo bi da poveća BDP u zemljama Zapadnog Balkana za više od 30 odsto – Ekonomija

Međutim, kako se navodi u izveštaju MMF-a, takav rezultat nije automatska posledica članstva, već će presudni biti rast produktivnosti, domaće reforme, kvalitet institucija i sposobnost zemalja da iskoriste prednosti jedinstvenog evropskog tržišta i fondova EU.

Tri glavna izvora potencijalnog rasta su domaće strukturne reforme zasnovane na pravnim tekovinama EU, integracija u jedinstveno evropsko tržište i pristup fondovima EU. Svaki od ta tri kanala mogao bi, približno, da doprinese trećini ukupnog ekonomskog dobitka.

U središtu čitavog procesa nalazi se, ipak, produktivnost. Oko dve trećine ukupnog rasta dohotka povezano je sa povećanjem produktivnosti. Ona neposredno omogućava veću proizvodnju, ali istovremeno podstiče investicije, akumulaciju kapitala, rast zarada i poboljšanje prilika na tržištu rada.

Veća produktivnost, uz povoljnije uslove finansiranja i sredstva iz evropskih fondova, povećava očekivane prinose na kapital i time podstiče privatne investicije.
Istovremeno, ulaganja iz fondova EU u infrastrukturu i javni kapital mogu da privuku dodatne privatne investicije. Pravna harmonizacija sa EU i veći kredibilitet ekonomskih politika trebalo bi da smanje premiju rizika i cenu kapitala, što dodatno olakšava investiranje.

U analiziranom scenariju, ukupna faktorska produktivnost (TFP) posle deset godina od učlanjenja raste za 19 odsto, a produktivnost rada za 30 odsto. Premija rizika države trajno se smanjuje za 120 baznih poena (1,2 procentna poena), dok finansijski transferi EU tokom prvih deset godina članstva u proseku iznose 1,8 odsto BDP-a godišnje. Autori, međutim, naglašavaju da je reč o scenariju, a ne o prognozi.

Iskustvo proširenja 2004. pokazuje koliki bi mogao biti dobitak

Iskustvo zemalja koje su postale članice Evropske unije 2004. godine pokazuje razmere mogućih ekonomskih koristi.
Od pristupanja, BDP po stanovniku u novim članicama rastao je znatno brže, a kumulativni dobitak nakon deset godina premašio je 30 odsto.
Korist nisu imale samo nove članice. Prethodna istraživanja pokazuju da su i tadašnje članice EU profitirale od proširenja, uz procenjeni rast BDP-a po stanovniku od oko 10 odsto nakon 15 godina.

Razlog nije bio samo nastanak većeg tržišta. Integracija ekonomija sa nižim troškovima u evropske lance vrednosti povećala je ukupnu efikasnost. Kompanije iz novih članica prilagođavale su se evropskim standardima, učile kroz uključivanje u lance proizvodnje, dok su strane direktne investicije i uvoz intermedijarnih proizvoda omogućavali transfer tehnologije.

Zemlje sa snažnijim institucijama i bržim unapređenjem upravljanja ostvarivale su veće i dugotrajnije koristi, uz više investicija i efikasniju raspodelu resursa. Nasuprot tome, slabije institucije i sporiji tempo reformi bili su povezani sa sporijim rastom produktivnosti.

BDP po stanovniku u sadašnjim zemljama kandidatima u proseku iznosi tek oko trećine nivoa u 14 starijih članica EU koje su Uniji pripadale pre proširenja 2004. godine.
Još veći jaz je kod kapitala. Kapitalni fond po stanovniku u kandidatima iznosi približno četvrtinu nivoa EU 14, dok je prosečan jaz u stopi zaposlenosti oko 20 procentnih poena.

Velike razlike postoje i u kvalitetu institucija. Kada se posmatraju efikasnost vlade, kontrola korupcije i vladavina prava, sadašnje zemlje kandidati imaju rezultate za više od trećine slabije od EU 14 zemalja.

Ipak, sadašnji jaz Zapadnog Balkana i Moldavije prema starim članicama u BDP-u po stanovniku, kapitalu i zaposlenosti približno odgovara poziciji u kojoj su se nalazile neke prethodne zemlje kandidati pet godina pre svog ulaska u EU.

Posebno je značajno iskustvo proširenja iz 2004. godine. Te zemlje su pre pristupanja imale bolje rezultate u oblasti upravljanja, naročito kada je reč o kontroli korupcije i vladavini prava, a nakon ulaska ostvarile su neke od najsnažnijih rezultata u rastu produktivnosti i približavanju razvijenijim članicama.

Prema podacima MMF-a BDp-a po stanovniku Srbije nalazi se na 48,6 odsto proseka EU 27. Crna gora je na 51,1 odsto proseka EU 27, dok su ostale zemlje u regionu ispod.
Kada se radi o kapitalnom fondu, tu balkanske zemlje najviše zaostaju za EU. Srbija je tek na 27,1 odsto proseka EU 27 fonda kapitala po stanovniku.
Čak i na nivou regiona Srbija ne stoji dobro. Albanija je na, i dalje niskih, 31,4 odsto, CG 32,4 odsto, S. Makedonija 30,3 odsto proseka EU 27.

Kod tržišta rada situacija dosta bolja. stopa zaposlenosti Srbije je svega oko osam odsto manja od proseka EU 27, u Albaniji svega oko pet odsto.
Najlošije stoji BiH čija stopa zaposlenosti je 24 odsto manja od prosečne zaposlenosti EU 27 zemalja.

Prema indikatorima upravljanja Svetske banke (WGI) koji mere efektivnost vlada, odnosno upravljanjadržavom, Srbija je za četvrtinu ispod proseka EU 27. Neke zemlje, kao što su Crna Gora, koja je po ovome najbolja u regionu, ili Albanija su bolje od nas, dok su ostali ispod.

U kontroli korupcije smo najgori u regionu Zapadnog Balkana među zemljama kandidatima za EU. Nalazimo se skoro na polovini proseka EU 27 (53,7 odsto). S. Makedonija je na 60 odsto, CG na 69 odsto, a BiH i Albanija na 55 odnosno 58 odsto.

S druge stane, sa vladavinom zakona stojimo bolje. Na 70 odsto smo proseka EU, kao i Makedonija, dok je CG na 79,4 odsto, a Albanija na 72 odsto.

Članstvo može da ubrza reforme, ali ne može da ih zameni

Najveći procenjeni dobici među domaćim reformama proizlaze upravo iz boljeg upravljanja.
Usvajanje pravnih tekovina EU trebalo bi da poboljša kvalitet propisa, kredibilitet ekonomskih politika i funkcionisanje institucija. Time se smanjuju neizvesnost i premije rizika, a privreda postaje privlačnija za kapital i investicije.

Posebno su značajni vladavina prava, kontrola korupcije i kvalitet regulative. Bolje institucije ne utiču samo direktno na poslovno okruženje već određuju i koliko će ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje i povezivanje sa evropskim tržištem zaista doprineti produktivnosti, navodi se u izveštaju.

Domaće reforme, pritom, mogu doneti značajan ekonomski rezultat čak i bez članstva. Strukturne reforme kojima bi zemlje Zapadnog Balkana prepolovile jaz u kvalitetu politika prema najuspešnijim evropskim zemljama mogle bi, prema analiziranom materijalu, da povećaju njihov BDP za oko 10 odsto u srednjem roku.

EU i emigracija

Jedno od posebno važnih pitanja za Zapadni Balkan jeste uticaj članstva na odlazak stanovništva. Pristupanje EU smanjuje prepreke za emigraciju, zbog čega u početnoj fazi može doći do povećanja emigracije. Ukoliko istovremeno nema dovoljno snažnog rasta produktivnosti, radnici lakše odlaze u razvijenije članice u potrazi za boljim prilikama.
To može da izazove rast domaćih zarada, jer lokalne kompanije moraju da se takmiče sa stranim poslodavcima za radnike. Međutim, više zarade bez odgovarajućeg rasta produktivnosti smanjuju profitabilnost preduzeća, što može da uspori otvaranje novih kompanija, zaposlenost i rast proizvodnje.

Slika se menja ako pristupanje prati snažan rast produktivnosti. Veća produktivnost rada omogućava istovremeni rast plata i profitabilnosti kompanija, podstiče stvaranje radnih mesta i povećava učešće stanovništva na tržištu rada. Bolje ekonomske prilike kod kuće tada smanjuju podsticaj za emigraciju, dok zemlja postaje privlačnija i za doseljavanje.

Prema scenariju, rast produktivnosti rada mogao bi da dostigne 30 odsto nakon deset godina, što bi bilo dovoljno da pozitivni efekti nadvladaju početni pritisak odlaska stanovništva.

Veće investicije i jeftiniji kapital, međutim, imaju i drugu stranu.

Iskustvo proširenja iz 2004. pokazalo je da snažan priliv kapitala uoči pristupanja može da ubrza investicije, ali istovremeno i rast kredita i pregrevanje ekonomije.
U pojedinim zemljama problem su dodatno pojačali prociklična fiskalna politika i naglo povećanje deficita tekućeg računa.

Zbog toga su kvalitet nadzora finansijskog sistema, makroprudencijalna politika i otpornost banaka od velikog značaja, naročito kada kreditnu ekspanziju predvode strane banke i kada raste zaduživanje u stranim valutama.

Dobitak od 30 odsto nije zagarantovan

Sadašnji krug proširenja odvija se, pritom, u drugačijem međunarodnom okruženju nego proširenja početkom ovog veka. Demografski trendovi, promene regionalnih i globalnih lanaca vrednosti, geopolitička fragmentacija i mogućnost novih spoljnih šokova mogli bi da umanje ekonomske koristi. Ograničeni administrativni kapaciteti zemalja kandidata za korišćenje evropskih fondova takođe predstavljaju rizik.

Zbog toga potencijalni rast BDP-a od 30 do 35 odsto tokom prve decenije ne treba posmatrati kao automatsku nagradu za članstvo.

Iskustvo prethodnih proširenja ukazuje da će veličina dobitka prvenstveno zavisiti od toga koliko će zemlje kandidati unaprediti institucije, povećati produktivnost, sprovesti pravne tekovine EU i zaista se integrisati u jedinstveno tržište.

Drugim rečima, članstvo može snažno da ubrza konvergenciju Zapadnog Balkana ka razvijenijem delu Evrope, ali će kvalitet domaćih institucija i reformi u velikoj meri odlučiti koliko će od tog potencijala zaista biti iskorišćeno.