Fiskalni savet poziva da se objavljuju cene u celom prehrambenom lancu: Kako se zidaju cene od njive do trpeze? – Ekonomija

Naime, 2024. godine ukupan nivo cena svih proizvoda i usluga u Srbiji činio je 60 odsto proseka Evropske unije, a bio je četiri do pet procentnih poena veći nego u Bugarskoj i Rumuniji, koje važe za ekonomski manje razvijene zemlje EU.

Kada se radi eksplicitno o cenama prehrambenih proizvoda, one su 2024. godine dostigle 96,6 odsto proseka cena u EU, a za oko četiri do pet procentnih poena više nego u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj.

Ipak, rast plata nije pratio rast cena hrane. Kupovna snaga u Srbiji je 2024. godine došla na polovinu evropskog proseka. To je za 15 procentnih poena manje u odnosu na ekonomski najnerazvijeniju članicu EU, Bugarsku.

Kako navodi Fiskalni savet, hrana i i bezalkoholna pića čine oko 30 odsto potrošačke korpe u Srbiji što ovom trendu posebno daje socijalnu i ekonomsku težinu.

Ovo, navedeno je u izveštaju, predstavlja anomaliju kada su u pitanju zemlje u razvoju, jer prethodno navedene zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) kada su bile na sadašnjem stepenu razvoja Srbije nisu imale ovako visoke cene hrane. U nekima od njih i danas je hrana znatno jeftinija nego u Srbiji iako su primanja viša.

Šest od 10 kategorija prehrambenih proizvoda je skuplje u Srbiji od proseka EU, a skoro sve, osim žitarica i bezalkoholnih pića, su u Srbiji skuplji od proseka centralnoevropskih zemalja.

Kod nas su najskuplji ulja i masti, za 20 odsto u odnosu na prosek EU, a šećer, džemovi i slatkiši za 15 odsto.
Mleko, mlečne prerađevine i jaja su za osam odsto skuplji od proseka EU.

Ostale grupe proizvoda, su ispod proseka cena EU, ali ne mnogo. Povrće je na preko 90 odsto proseka, a žitarice, voće i meso oko 15 odsto jeftiniji od proseka EU.

Ali kako primećuje Savet, i ovi proizvodi beleže ubrzano približavanje prosečnim cenama EU. Recimo meso je za dve godine skočilo sa 81,5 odsto (u 2022) na 88,5 odsto (u 2024) proseka EU.

„Ovi rezultati sugerišu da problem visokih cena hrane u Srbiji nije uniforman, već da je prvenstveno koncentrisan u pojedinim delovima domaćeg lanca snabdevanja“, napominje se u izveštaju.

Oni navode barem tri osnova po kojima bi cene hrane u Srbiji trebalo da budu osetno ispod proseka EU.

Kao prvo, Srbija je tek na polovini razvijenosti EU. Cene bi trebalo da budu niže zbog slabije kupovne moći stanovništva.
Drugo, Srbija je istorijski izvoznik mnogih prehrambenih proizvoda i ostvaruje tržišne viškove hrane, što bi po logici stvari trebalo da drži cene nižim, a ne višim.
Na kraju, država je podigla nivo subvencija na oko jedan odsto BDP-a pšto je na nivou EU, a ovaj rast subvencija, prema oceni Saveta, morao je da se vidi kroz veću produktivnost, stabilniju ponudu i manje troškovne pritiske.

Na nivou primarne proizvodnje, cene hrane u Srbiji su na 86 odsto evropskog proseka, međutim više su i od proizvođačkih cena u okruženju, a za četiri procentna poena su više od cena u zemljama CIE, koje su ekonomski razvijenije.

Međutim, maloprodajne cene prehrambenih proizvoda u Srbiji su na 95 odsto u odnosu na prosečne cene u EU, što ukazuje da je značajan deo „zidanja“ cena hrane ka evropskom proseku rezultat neefikasnosti u drugim karikama prehrambenog lanca – u preradi, distributivnom lancu i kroz trgovačke marže u prodaji na veliko i malo, navodi se u analizi Saveta

Oni procenjuju i da uvozna hrana podiže krajnji nivo cena hrane u Srbiji za oko tri procentna poena.

Savet detektuje veliki skok proizvođačkih cena 2022. godine, za skoro 20 procentnih poena u roku od dve godine, čak na 96 odsto od evropskog proseka.

Iako se ovo poskupljenje hronološki poklapa sa poskupljenjima u drugim zemljama regiona, Srbija je specifična, jer su proizvođačke cene u poljoprivredi u tom trenutku u državama regiona bile niže za oko 10 odsto.

Otkupne cene u biljnoj proizvodnji su trenutno na 74 odsto proseka EU.

Otkupne cene billjne proizvodnje u Srbiji su doživele nagli rast 2022. godine na čak 95 odsto proseka EU, iako su pre toga bile na oko 60 odsto proseka EU. Kasnije su se ove cene vratile na dole.

Jednim delom, ovaj trend je bio odraz globalnog poskupljenja berzanskih primarnih proizvoda (poput kukuruza, pšenice, soje i suncokreta), koje su nakon izbijanja rata u Ukrajini dostigle istorijske maksimume.

Drugi, domaći faktor je to što su materijalni troškovi proizvodnje objektivno porasli više nego u drugim evropskim zemljama, pre svega cene mineralnih đubriva, ali i semenskog materijala i sredstava za zaštitu bilja.

Kod stočne proizvodnje, proizvođačke cene u Srbiji skoro su izjednačene sa evropskim prosekom (98 odsto proseka EU). One su znatno više od zemalja u regionu, a rezultat su niskih prinosa i pada broja stoke.

Prosečna cena proizvodnje u stočarstvu u CIE je za sedam procentnih poena manja nego u Srbiji, a u zemljama u okruženju za četiri procentna poena.

Analiza Saveta ukazuje da je rast proizvođačkih cena u poslednjoj deceniji posledica strukturnih, a ne kratkoročnih poremećaja.

Ovome najviše doprinose fundamentalne neravnoteže u svinjarstvu, govedarstvu i mlekarstvu. Cena proizvodnje svinja u Srbiji je za 10 odsto viša od proseka EU, dok su otkupne cene u govedarstvu na 95 odsto, a mleka 92 odsto proseka EU. U psolednjih deset godina u ovim oblastima beleži se snažan rast cena u odnosu na cene EU.

Fiskalni savet poziva na transparentnost cena u svim karikama prehrambenog lanca, kako bi javnost bila upoznata kako se formiraju cene od njive do trpeze.

Oni se pozivaju na naučne radove koji su utvrdili da se u Srbiji, svaki rast cena inputa i sirovina, brzo i skoro u celosti prenosi na cene u prodavnicama. Kasniji pad cena sirovina na berzama, međutim, ne prenosi se tako brzo na smanjenje maloprodajnih cena.