Zašto je rak debelog creva sve češći kod mlađih od 50 godina? – Društvo

On otkriva i koji su prvi, često neprimetni simptomatski signali koje mlađi pacijenti mešaju sa bezazlenim tegobama, u kojoj meri laparoskopska hirurgija pruža iste onkološke rezultate kao klasični zahvati i zbog čega je strah od kolonoskopije uz primenu moderne anestezije u potpunosti neopravdan.

Karcinom debelog creva postao je najčešći oblik malignog oboljenja u Srbiji po broju novootkrivenih slučajeva, pokazuju najnoviji zvanični podaci Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz izveštaja GLOBOCAN za 2024. godinu.

Sa 5.533 novoobolela pacijenta godišnje, kolorektalni karcinom čini 14,7 odsto svih registrovanih maligniteta u Srbiji. Pored visoke stope obolevanja, ova bolest predstavlja i jedan od vodećih zdravstvenih izazova kada je reč o smrtnosti – od posledica raka debelog creva u našoj zemlji godišnje premine 2.764 ljudi, što ga stavlja na drugo mesto po smrtnosti od kancera, odmah iza raka pluća.

Muškarci ugroženiji, ali broj obolelih žena takođe visok

Podaci SZO pokazuju da je oboljenje zastupljenije kod muške populacije. Kod muškaraca u Srbiji rak debelog creva zauzima samo čelo tabele sa 3.443 nova slučaja godišnje (17,7 odsto svih karcinoma kod muškaraca).

Kod žena je kolorektalni karcinom drugi najčešći malignitet, odmah iza raka dojke. Godišnje u Srbiji 2.090 žena dobije ovu dijagnozu, što čini 11,4 odsto ukupnog broja obolelih žena. Trenutno u našoj zemlji živi 15.849 osoba kojima je u prethodnih pet godina dijagnostikovan ovaj oblik kancera.

Uprkos crnoj statistici, lekari i zdravstveni stručnjaci kontinuirano naglašavaju da je rak debelog creva oboljenje koje se razvija sporo i koje je, ukoliko se otkrije u ranoj fazi, izlečivo u čak 100 odsto slučajeva. Visoka stopa smrtnosti u Srbiji uglavnom je posledica kasnog javljanja lekaru i zanemarivanja prvih simptoma.

Dr Dejan Ivanov potvrđuje za Insajder da u svojoj svakodnevnoj kliničkoj praksi beleži sve veći broj pacijenata mlađih od 50 godina obolelih od karcinoma debelog creva. Odgovarajući na pitanje o glavnim uzrocima ovog zabrinjavajućeg trenda, dr Ivanov objašnjava da ključnu ulogu igraju nezdrava ishrana, fizička neaktivnost i sedentarni stil života. On, međutim, ističe da se s druge strane u Srbiji radi na podizanju svesti i ranom otkrivanje bolesti kroz nacionalne skrining programe.

„Poslednjih godina u svojoj kliničkoj praksi takođe primećujem sve veći broj pacijenata mlađih od 50 godina. Za to su odgovorni prvenstveno faktori rizika kao što je nezdrava ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti. Sve više se praktikuje sedentarni stil života koji se provodi ispred ekrana – kompjutera ili telefona. Sa druge strane, danas u Srbiji postoji Nacionalni program ranog otkrivanja raka debelog creva u koji su uključene sve zdravstvene ustanove u zemlji, čime se posredno podiže svest o značaju skrininga među mlađom populacijom, što takođe može biti uzrok – danas se pacijenti češće javljaju na preventivne preglede“, objašnjava dr Ivanov.

Komentarišući potrebu za pomeranjem starosne granice za redovne preventivne preglede na mlađe životno doba, dr Ivanov podseća na važeće medicinske smernice:

„Prema svetskim vodičima, preventivni pregledi se preporučuju već od 40. godine života za sve one u čijim porodicama je postojao pacijent oboleo od karcinoma debelog creva. Takođe, po istom principu bi trebalo da se pregledaju svi koji imaju potencijalne faktore rizika“, kaže dr Ivanov.

Govoreći o najranijim, suptilnim znacima bolesti koje pacijenti – posebno mlađi – često zanemaruju ili mešaju sa hemoroidima i „nervoznim crevima“, dr Ivanov naglašava važnost praćenja sopstvenog tela:

„Karcinom debelog creva može uzrokovati niz različitih simptoma – od pojave krvi u stolici, preko opstipacije, dijareje, nadimanja, promena u ritmu pražnjenja creva i slično. Najbitnije je da svako individualno prepozna ukoliko se jave promene u pražnjenju creva koje traju duži vremenski period a ranije se nisu javljale. Tada se treba javiti na pregled“, savetuje sagovornik Insajdera.

Na pitanje kada izmena u pražnjenju creva (smena opstipacije i dijareje) postaje „crveni alarm“ za odlazak lekaru, dr Ivanov napominje da promene ne moraju nužno ukazivati na karcinom, ali da svaka tegoba koja traje duži vremenski period zahteva detaljan pregled.

Osvrćući se na brzinu razvoja bolesti i vreme koje obično prođe od pojave prvog polipa do njegove transformacije u maligni tumor, sagovornik Insajdera ističe značaj pravovremene dijagnostike:

„Ova transformacija je izuzetno spora i potrebno je od 7 do 10 godina da bi se od polipa razvio karcinom. Zbog toga je značajno raditi kolonoskopski pregled kada se polipi odstranjuju pre nego što postanu karcinom. Uz napomenu da ne nastaju svi karcinomi iz polipa“, objašnjava.

Kada uraditi prvu kolonoskopiju?

Prema njegovim rečima, starost u kojoj bi trebalo uraditi prvu kolonoskopiju direktno zavisi od genetskih faktora, dok je strah od samog pregleda danas potpuno neopravdan:

„Preporuka je da se skrining populacije bez genetskog rizika vrši od 50. godine života, a kod osoba sa povećanim genetskim rizikom nakon 40. godine života. Mnogi pacijenti odlažu pregled iz straha od kolonoskopije. Kada se primeni anestezija, pregled je sasvim bezbolan i komforan za pacijenta“, objašnjava dr Ivanov.

Komentarišući pouzdanost testova na skriveno krvarenje u stolici (FOBT) kao prve linije skrininga, on upozorava i na njihova ograničenja:

„Senzitivnost ovog testa nije visoka i kreće se od 50 do 88 odsto, što znači da ne mora nužno otkriti pojavu krvi u stolici. Međutim, postoje tumori koji ne krvare, tako da ih ovaj test ne može ni detektovati“, navodi.

Ceo tekst na sajtu Insajder.