Vodostaj Dunava i dalje u padu, prognoze nisu optimistične – Društvo

Prema prognozama Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), svakog dana do kraja ove sedmice vodostaj Dunava biće niži za po jedan centimetar, da bi se u nedelju podigao na minus 152. To je, kako kažu stručnjaci, samo jedna od posledica deficita padavina i suše koja nas pogađa treću godinu za redom. Postavlja se pitanje kada će Dunav ponovo da “naraste”, odnosno da dođe do oporavka njegovog vodostaja.

Narednih mesec dana bez poboljšanja

Hidrolog RHMZ-a Dejan Vladiković kaže za Danas da će se zahlađenje, koje se najavljuje za vikend, odraziti na pad temperature za oko 10 stepeni, ali da neće imati veći hidrološki značaj, jer se ne prognoziraju velike količine padavina. Prema njegovim rečima, narednih mesec dana se ne prognozira poboljšanje vodostaja Dunava.

“Veliki pad temperature za vikend učiniće da malo odmorimo od ovih jakih vrućina, ali kiše neće pasti više 15 do 20 litara po metru kvadratnom u Zapadnoj, Centralnoj, Južnoj i Jugoistočnoj Srbiji, i te padavine neće uraditi na rekama ništa spektakularno. Manji talas padavina primećuje se na Dunavu možda u narednih deset dana, ali će biti vrlo simbolične, najviše kod Bogojeva gde se uliva Drava iz Slovenije. U Sloveniji se očekuje da će za pet, šest dana pasti oko 100 litara kiše po metru kvadratnom, pa će kod nas značajniji pomak na vodostajima rekla biti jedino na Dravi i gornjem toku Save. To je, međutim, nedovoljno da se izađe iz perioda malih voda. Ni dugoročni modeli pre oktobra, neki ni do novembra, ne daju izglede da bi na Dunavu, gde je najlošija suituacija, moglo da bude pomaka da bi RHMZ mogao da skine hidrološko upozorenje koje je i dalje na snazi“, navodi hidrolog.

Foto: RHMZ

Hidrološko upozorenje RHMZ-a trenutno važi do 16. septembra i tiče se Dunava Save i Tise kod Titela gde se prognoziraju niski plovidbeni nivoi, a na Kolubari sa pritokama (Jadru, Toplici, Vlasini), kao i na pritokama Zapadne i Velike Morave, Crnom i Belom Timoku proticaji su i dalje mali i približili su se takozvanom biološkom minimumu.

Trenutna situacija sa vodostajima slična je onoj sa početka jula, kaže naš sagovornik i dodaje da je tokom avgusta bilo i manjih kolebanja, ali i dalje nedovoljno padavina. Čak je krajem avgusta (21. i 22.) vodostaj Dunava kod Bezdana bio minus 168 centimetara, što je najniži istorijski minimum, posle rekorda zabeleženog davne 1909.godine.

„Još se u maju videlo da će, zbog manjka snega na Alpima (zaliha vode u snežnom pokrivaču), izostanka većih ciklona i nedostatka novih padavina, Dunav biti u opadanju i da će faliti vode. Austrija, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija i naša Vojvodina su sa velikim deficitom padavina od maja pa nadalje. Prvi niski vodostaji primećeni su u maju, jako niski početkom jula, i mi skoro dva i po meseca držimo upozorenje na niske plovidbene nivoe, a oko mesec i po dana do dva i na biološke minimume reka“, podseća naš sagovornik.

Oporavak od hidrološke suše težak

Meteorološkinja Ana Vuković Vimić kaže da je važno da se stvore uslovi i izvan Srbije za porast vodostaja i da bi bilo najbolje da su padavine dobro prostorno raspoređene, naročito u gornjem delu sliva Dunava i da dođe do pada temperature.

„Ako posmatramo podatke sa stanice Bezdan na severozapadu Srbije, proticaj je na oko 40 odsto od prosečnog proticaja za septembar. Po najavama RHMZ, i dalje prognoza daje veoma niske vodostaje u narednim danima i na snazi je upozorenje da će Dunav ostati ispod niskog plovidbenog nivoa. Ipak, u Mađarskoj, uzvodno najave pokazuju prvi signal mogućeg porasta vodostaja oko 11.-12. septembra, a dalje nizvodno, na otprilike nekoliko desetina kilometara uzvodno od Bezdana, očekuje se signal povećanja do 15. septembra. Međutim, nije sigurno koliko će najavljene promene oporaviti Dunav od hidrološke suše, jer je oporavak ovako jednog velikog sistema od suše veoma težak i zahteva značajniju promenu uslova i nadoknadu snabdevanja atmosferskim vodama na velikoj teritoriji u dužem periodu, bar od nekoliko nedelja“, navodi sagovornica Danasa.

Koliko je padavina potrebno nije jednostavno pitanje, kaže ona i dodaje da sve i da pada oko 10mm na slivu uzvodno od našeg dela, veliki deo se infiltrira u zemljište, isparava ili odlazi u pozemne vode, a samo deo ostaje kao površinski oticaj koji snabdeva Dunav.

„Iz ovog razloga, hidrološke prognoze se ne zasnivaju samo na atmosferskim prognozama, već su daleko složenije i moraju uzeti u obzir i karakteristike terena .Okvirne procene u projektu Danube Water Balance pokazuju da je do jula nastao ekstreman nedostatak vlage u zemljištu, da je jul 2026. godine imao najniže proticaje Dunava u datoj analizi za period 1990–2026, uzimajući u obzir stanje od izvorišta do ušća. Pre 2026, veliki pad u proticajima bio je 2022. godine i ovo pokazuje da su ekstremi hidroloških suša sve učestaliji što je u skladu sa rezultatima projekcija klimatskih promena i uticaja. Naravno, u uslovima ubrzanih klimatskih pormena očekuje se i jačanje suprotnih ekstrema, odnosno poplave, usled intenziviranja padavina“, navodi meteorološkinja.

Ovakve promene, dodaje ona, ukazuju da je neophodno upravljati vodama prilagođeno klimatskim promenama kako bi se uticaji oba ekstrema ublažili, i te intervencije su hitne i u okviru manjih slivova pa i kod naših domaćih reka.

Brojne posledice niskog vodostaja Dunava

I klimatolog Vladimir Đurđević ukazuje da dugoročne prognoze predviđaju deficit padavina u slivu Dunava i ne očekuje da se situacija popravi pre sredine oktobra, u najboljem slučaju.

“Ako se i desi neki porast vodostaja u međuvremenu, zbog neke epizode, to će verovatno biti kratko i nedovoljno da se kaže da se izašlo iz problema. Ne očekuje se neko sistematsko vraćanje na prosečne vrednosti koje bi trebalo da budu za ovo doba godine. Nezgodno je što smo i dalje u suši a što nam posle oktobra i novembra prirodno sledi malovodni period, kada Dunav inače ima niže protoke od godišnjeg. Da bi došlo do pomaka trebalo bi da imamo padavine koje prevazilaze količine za ovo doba godine, a u trenutnim prognozama ne da nemamo takve padavine nego čak imamo prognozu deficita padavina. Ne vidi se signal brzog izlaska iz hidrološke suše ili bar u nekom doglednom vremenu od par nedelja”, navodi Đurđević za Danas.

Prema njegovim rečima, stanje sa vodostajima bi polako moglo da se vraća u normalu u drugoj polovini oktobra jedino ako početkom oktobra prognoze budu relativno dobre.

Govoreći o posledicama dugotrajne suše klimatolog podseća da je na prvom mestu ugrožena energetika, jer je mesecima proizvodnja struje na Đerdapu značajno ispod proseka. Na drugom mestu je rečni saobraćaj.

“Završava se poljoprivredna sezona a mi imamo transport koji ide baržama sa Dunava prema Crnom moru i pitanje je sad kako će da se odvija. Jer, kad je malo vode u reci ni barže ne mogu da se napune do kraja nego moraju da nose manje tereta da bi mogle da prođu kroz te kritične delove. To znači da će i trgovina poljoprivrednim žitaricama verovatno da bude u problemu”, ukazuje Đurđević.

On dodaje da je zbog suše permanentni i pritisak na raznorazne ekosisteme koji se nalaze u slivu Dunava i da zbog toga priroda dosta gubi, ali da je teško ispratiti i proceniti sve te gubitke i štete.

Na lošu poljoprivrednu sezonu, kako kaže, uticalo je i to što su sistemi za navodnjavanje u Vojvodini, koji zavise od Dunava, verovatno morali da rade smanjenim kapacitetima.

“Posledice trpi i proizvodnja električne energije iz termoelektrana, koje isto zavise od količine vode u rekama. To je stabilizovano, ali pitanje je kad je ovako dugotrajna hidrološka suša koliko to sve stvara probleme u ovom periodu”, dodaje on.

Teško je, kaže klimatolog Đurđević, prognozirati da li nas i sledeće godine čekaju isti problemi, ali je sasvim izvesno da zbog klimatskih promena ovakve scenarije možemo da očekujemo i narednih godina.

„Suša je ove godine zahvatila veliko područje i dobar deo Dunavskog sliva. Osim toga, visoke tepmerature u centralnoj Evropi krenule su relativno rano pa je isparavanje vode iz zemljišta onemogućavalo reci da funkcioniše na način kako bi trebalo, zbog toga je bilo perioda sa izuzetno niskim protocima. Treća stvar je nedostatak snega u Alpima. Sve te stvari su povezane s time što je klima promenjena i klimatske promene nam jednostavno kažu da takva stanja treba češće da očekujemo. Nemoguće je reći da li će biti odmah sledeće godine ili one tamo, ili za tri godine. Mi smo tri godine za redom imali izuzetno jaku sušu u toku leta i tri puta za redom događaj koji se sredinom prošlog veka dešavao jedanput u deset godina. Prema tome, ne može niko da isključi mogućnost da ćemo možda već u narednih par godina da imamo istu ovakvu situaciju“, zaključuje klimatolog Đurđević.