Uskoro biometrijske lične karte za izbeglice: Ko ih dobija, kakva prava donose i da li je među njima glasačko? – Društvo

Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) saopštilo je u petak da je MUP Srbije usvajanjem pravilnika vezanog za obrasce zahteva za azil, učinilo značajan iskorak, kakav je od ključnog značaja za unapređenje pristupa pravima i uslugama lica kojima je odobrena međunarodna zaštita u Srbiji.

Pravilnik, objavljen u Službenom glasniku 19. avgusta, počinje da se primenjuje 1. oktobra i predviđa izdavanje biometrijskih ličnih karata licima kojima je odobreno pravo na utočište ili supsidijarna zaštita.

Iako je ova odluka loše prihvaćena od dela javnosti, predsednik Upravnog odbora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović objašnjava za Danas da uvođenjem biometrijske lične karte izbeglice neće dobiti državljanstvo Srbije, a samim tim neće imati ni pravo glasa.

„Ovo je čisto proceduralna stvar, ali je veoma značajna. Ti ljudi su do sada imali kartonske lične karte. Sa dokumentom koji ne liči na današnju ličnu kartu teško mogu da dokažu čak i status koji imaju u zemlji, a imaju i poteškoće u ostvarivanju redovnih usluga u svakodnevnom životu, pristupu zdravstvenoj zaštiti i ostvarivanju prava na druge oblike pomoći“, ukazuje Đurović.

Navodi da je stara lična karta bila kartonska, sa fotografijom i pečatom, a podaci su unošeni rukom – više je ličila na bibliotekarsku člansku kartu nego na ličnu kartu.

„To je sada promenjeno. Lica koja dobiju azil – i samo ona – sada treba da dobiju biometrijsku ličnu kartu, pomoću koje će moći lakše da dokažu svoj status, da se legitimišu i da ostvaruju svoja prava. Nema nikakve veze sa državljanstvom. To je identifikacioni dokument. Do sada su samo lica koja su imala azil i stalno nastanjenje kod nas mogla da dobiju biometrijsku ličnu kartu, a sada će je dobijati svi kojima je odobren azil. Njih i dalje nema mnogo – azil godišnje dobije svega desetak ljudi“, kaže Đutobić.

Dodaje da biometrijska lična karta neće ni ubrzati proces dobijanja državljanstva – reč je o tome da ljudi dobiju upotrebljiv identifikacioni dokument.

„Do sada su zbog tih kartonskih ličnih karata bili izloženi riziku od diskriminacije. Na primer, čovek ode u banku da otvori račun i pojavi se sa kartonskom ličnom kartom. U banci ga pitaju: ‘Ko ste vi? Kakva je to lična karta?’ On kaže: ‘To mi je policija izdala’, ali može da se dogodi da mu zbog takvog dokumenta uskrate mogućnost da otvori račun“, ukazuje.

Đurović kaže da slično može da se dogodi kada ode u zdravstvenu ustanovu, ili ako treba da prijavi nasilje ili neku drugu zloupotrebu policiji – pojavljuje se sa dokumentom koji službenicima može biti nepoznat i odmah se postavlja pitanje kakva je to isprava. Ovo su zato konkretna unapređenja.

Kada je u pitanju stav javnosti prema ovoj odluci, naš sagovornik kaže da se takvim dezinformacijama javnost dovodi u zabludu, čime se stvara mržnja prema ljudima koji su izbeglice.

„Ovde se radi isključivo o licima koja dobiju azil, odnosno o ljudima kojima je država priznala status izbeglice. Ne radi se o radnim migrantima niti o drugim grupama migranata. Država taj status priznaje ljudima za koje utvrdi da jesu izbeglice, a njihov broj je veoma mali. Reč je o ljudima koji beže od rata i drugih okolnosti zbog kojih im je potrebna međunarodna zaštita“, zaključuje Đurović.

Podsetimo, prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražioca azila iz juna ove godine, u Srbiji je svega oko 160 izbeglih smešteno u prihvatne i azilne centre, ove godine 161 izrazio nameru da traži azil. Među njima najviše je ljudi iz Avganistana, Egipta, Rusije, Gane, Turske i Sirije.