Stručnjaci o obnovi Deliblatske peščare: Pogrešna sanacija mogla bi da napravi dodatnu štetu – Društvo

Njihovo saopštenje prenosimo u celosti.

Deliblatska peščara nije šumsko područje, već područje sa jedinstvenim mozaikom peščarskih, stepskih i šumskih ekosistema, tako da cilj sanacionih mera ne sme biti vraćanje šumskih površina samo po sebi, već uspostavljanje i održavanje prirodnog odnosa između šumskih, stepskih i peščarskih ekosistema, uz očuvanje njihove ukupne biološke i predeone raznovrsnosti.

Požar je već napravio ogromnu štetu; pogrešna sanacija bi mogla napraviti dodatnu. Zbog toga, oporavak ovog područja treba iskoristiti kao priliku da se njegova zaštita vrati osnovnom cilju zbog kojeg je ovaj Specijalni rezervat prirode i ustanovljen – očuvanju jedinstvenog prirodnog mozaika staništa i jedinstvenog biodiverziteta Deliblatske peščare.

Program revitalizacije treba da izradi nezavisan multidisciplinarni tim naučnika i stručnjaka iz oblasti biologije i zaštite prirode, šumarstva, pedologije, hidrologije, agronomije, klimatologije, energetike i drugih relevantnih disciplina.

Program revitalizacije mora biti predmet otvorene i transparentne javne rasprave, uz aktivno učešće naučne i stručne zajednice, zainteresovanih građana, državnih institucija i organizacija civilnog društva.

Deliblatska peščara je jedno od najznačajnijih područja za očuvanje biodiverziteta u Srbiji, čija vrednost daleko prevazilazi nacionalne okvire. Ekološke posledice aktuelnog požara mogu dugoročno uticati na vrste, staništa i ekosisteme, kao i na očuvanje i funkcionisanje jednog od najvrednijih prirodnih područja naše zemlje.

Prema raspoloživim podacima, na području Deliblatske peščare registrovano je preko 180 zaštićenih vrsta, ne računajući ptice, prema međunarodnim i nacionalnim kriterijumima. Među njima je preko 70 vrsta biljaka i životinja obuhvaćenih Direktivom o staništima Evropske unije i Bernskom konvencijom, i preko 130 strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta u Srbiji. Pored njih, prisutno je više od 30 endemičnih, reliktnih i retkih taksona koji nisu obuhvaćeni listama zaštićenih vrsta.

Na ovom području, registrovano je i 18 Natura 2000 tipova staništa, od kojih će određeni broj biti, ili je već, izložen negativnim posledicama požara i drugih antropogenih pritisaka. Posebno je značajno da za čak 39 vrsta biljaka ili životinja Deliblatska peščara predstavlja jedno od najpogodnijih područja za dugoročan opstanak populacija u Srbiji. Ova činjenica zahteva izuzetno pažljivu procenu posledica, kao i aktivne mere zaštite.

Požar je već naneo ozbiljnu štetu živom svetu, kao i njihovim prirodnim staništima. Stvarne razmere posledica biće moguće utvrditi tek nakon potpunog gašenja požara i detaljne terenske procene.

Pored ekstremno nepovoljnih vremenskih prilika, potrebno je ispitati i druge faktore koji su mogli doprineti nastanku i nekontrolisanom širenju požara, uključujući sastav i strukturu antropogeno formiranog šumskog pokrivača, stanje i održavanje protivpožarnog sistema, kao i pravovremenost i efikasnost reakcije u prvim fazama požara. Ta analiza treba da bude stručna, transparentna i zasnovana na proverljivim činjenicama, kako bi se utvrdile slabosti sistema i smanjio rizik od ponavljanja sličnih događaja.

Poznato je da su požari u Deliblatskoj peščari bili relativno česti i u prošlosti, povremeno i velikih razmera (posebno 1996. i 2007. godine), ali nikada nisu imali prostorni obuhvat, trajanje i posledice kao ovogodišnji. Stoga je neophodna temeljna procena i revidiranje dosadašnjih koncepata i prakse upravljanja i gazdovanja ovim područjem, posebno iz ugla neophodne integrisanosti bezbednosnih (smanjenje frekvencije javljanja požara uz sprečavanje vraćanja peska u nekontrolisano pokretno stanje) i ekosistemskih principa (optimizacija sastava i strukture prirodnih i antropogeno formiranih ili uslovljenih tipova staništa, u funkciji zaštite biodiverziteta), uz uvažavanje ekonomske održivosti u okviru prakse šumarskog gazdovanja.
Nakon gašenja požara, prioritet treba da bude sveobuhvatna procena nastale štete i izrada Programa revitalizacije Deliblatske peščare. Smatramo da taj program ne sme da ponovi pristupe u kojima su ekonomski interesi imali prednost nad očuvanjem prirodnih ekosistema.

Posebno je važno da se, pre sanitarnih radova i uklanjanja požarom oštećene vegetacije, identifikuju i zaštite preživeli refugijumi, skloništa i druge strukture značajne za opstanak zaštićenih vrsta, kako neposredne sanacione intervencije ne bi izazvale dodatni gubitak biodiverziteta.

Obnovu je potrebno zasnovati na savremenim ekološkim principima i usmeriti ka vraćanju Deliblatske peščare njenom izvornom ekosistemskom okviru.
Specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara” je zaštićen kao najveće evropsko područje izgrađeno od naslaga eolskog peska, sa izraženim oblicima dinskog reljefa i karakterističnim mozaikom peščarskih, stepskih i šumskih ekosistema, kao i ekološki specifičnim predstavnicima flore i faune. Zbog toga, upravljanje ovim prostorom mora biti zasnovano na naučnom, stručnom i odgovornom pristupu očuvanju prirodnih procesa i karakteristične mozaičnosti staništa.

Posebnu pažnju potrebno je posvetiti očuvanju i obnovi stepskih i peščarskih staništa, koja predstavljaju izvorne i ekološki najznačajnije elemente prirodnog predela Deliblatske peščare. U tom smislu, na odgovarajućim površinama potrebno je primenjivati mere aktivnog upravljanja koje mogu uključivati kontrolu sukcesije šumske i žbunaste vegetacije, uklanjanje invazivnih i neželjenih vrsta, kao i druge mere kojima se sprečava zarastanje otvorenih staništa. Cilj takvih mera nije smanjenje šumskih površina samo po sebi, već uspostavljanje i održavanje prirodnog odnosa između šumskih, stepskih i peščarskih ekosistema, uz očuvanje njihove ukupne biološke i predeone raznovrsnosti.

Dosadašnjim pristupom upravljanju ovim prirodnim dobrom, koji je podrazumevao sadnju neadekvatnih drvenastih vrsta, primarni cilj zaštite je izgubljen, a značajan broj posebnih prirodnih vrednosti i retkosti, koje su prvobitno i bile osnov zaštite, danas više ne naseljavaju ove prostore, ili su im populacije dramatično redukovane.

Uzrok tome je upravo nestanak stepskih površina usled širenja neadekvatnih drvenastih vrsta. Zbog toga je neophodno preispitivanje daljeg održavanja i obnove nerazumno velikog obima antropogeno formiranih šumskih sastojina, pre svega crnog i belog bora i bagrema, jer one nisu deo prirodnih staništa Deliblatske peščare, a njihovo prisustvo doprinosi promeni njenog izvornog ekološkog karaktera.

Za dugoročno i održivo rešavanje ovog pitanja, neophodna je detaljna analiza svih prirodnih i antropogenih faktora koji su doveli do postojećeg stanja. Na osnovu rezultata analize, potrebno je sprovesti opsežnu, multidisciplinarnu i institucionalno utemeljenu ekspertizu koja će predstavljati osnov za planiranje i sprovođenje budućih mera revitalizacije, obnove i dugoročnog očuvanja čitavog područja.

Zbog toga, na programu revitalizacije treba da radi nezavisan multidisciplinarni tim naučnika i stručnjaka iz oblasti biologije, ekologije i zaštite prirode, šumarstva, pedologije, hidrologije, agronomije, klimatologije, energetike i drugih relevantnih disciplina.

Njegov zadatak ne bi bio samo saniranje neposrednih posledica požara, već i sagledavanje svih kumulativnih pritisaka na Deliblatsku peščaru, otklanjanje ili značajno redukovanje rizika od sličnih ekoloških katastrofa u budućnosti, kao i donošenje dugoročnih planskih dokumenata za trajnu zaštitu i opstanak autohtonih peščarskih i stepskih elemenata na ovom prostoru.

Zbog toga, pored analize efekata samog požara i neadekvatnog upravljanja ovim prirodnim dobrom, analiza treba da obuhvati i procenu uticaja postojećih i planiranih vetroparkova, kao i drugih privrednih i infrastrukturnih projekata realizovanih ili planiranih u neposrednom okruženju Deliblatske peščare.

Njihovi uticaji ne mogu se posmatrati izolovano od požara i drugih faktora koji istovremeno deluju na ovaj osetljivi ekosistem.

Važno je i da program revitalizacije bude predmet otvorene i transparentne javne rasprave, uz aktivno učešće naučne i stručne zajednice, zainteresovanih građana, državnih institucija i organizacija civilnog društva.

Požar predstavlja ogromnu štetu, ali istovremeno otvara pitanje kakvu Deliblatsku peščaru želimo u budućnosti? Cilj obnove ne treba da bude jednostavno vraćanje stanja koje je postojalo pre požara. Potrebna je obnova prirodnog, otpornog i funkcionalnog kompleksa ekosistema, u kojem će očuvanje biodiverziteta biti osnovni prioritet.

Požar je već napravio ogromnu štetu; pogrešna sanacija bi mogla napraviti dodatnu. Zbog toga oporavak ovog područja treba iskoristiti kao priliku da se njegova zaštita vrati osnovnom cilju zbog kojeg je ovaj Specijalni rezervat prirode i ustanovljen ‒ očuvanju jedinstvenog prirodnog mozaika staništa i jedinstvenog biodiverziteta Deliblatske peščare.

Dekan Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu dr Ljubiša Stanisavljević, redovni profesor

Dekan Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu dr Srđan Romčević, redovni profesor

Direktor depratmana za biologiju i ekologiju dr Goran Anačkov, redovni profesor