Prosvetari 1. septembar dočekuju bez štrajka, ali sa starim problemima: „Politika osvete Ministarstva i dalje se oseća“ – Društvo

To što se planirane izmene krovnog obrazovnog zakona nisu našle na dnevnom redu aktuelnog saziva Skupštine Srbije ne umanjuje strahovanja zaposlenih u obrazovanju da je vlast odustala od namere da disciplinuje prosvetare suspenzijom licence, što je samo jedno od brojnih spornih rešenja koja su se našla u Nacrtu izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

U međuvremenu iz više škola stižu informacije da se ponavlja situacija od pre godinu dana kada jednom broju nastavnika zaposlenih na određeno vreme direktori nisu produžili ugovor.

– Naizgled 1. septembar izgleda potpuno normalno kao i svaki 1. septembar, ali činjenica je da se politika osvete koju sprovodi Ministarstvo i dalje oseća, jer ima slučajeva u više škola gde su kolege, neke čak krajem juna, početkom jula, a neke sad, krajem avgusta, saznale da im ugovori neće biti obnovljeni. U nekim slučajevima je to bez ikakvog objašnjenja ili zbog neke situacije koja se dogodila, a koja ne spada čak ni u prekršaje. Jednostavno je reč o samovolji direktora ili, opet, izvršavanje nekakvog uputstva koje treba da sprovedu – kaže za Danas Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija.

Ona ističe da su u riziku od neprodužavanja ugovora nastavnici koji su stali uz svoje kolege tokom obustave nastave pre godinu i po dana ili su se odvažili da iskažu svoje mišljenje i da se na bilo koji način pobune.

– I tu se pojavljuje drugi problem: da li će ih negde drugde primiti, jer ako negde drugde konkurišu, ima situacija da direktori u školama odmah pitaju: „A zašto više ne radite tu i tu?“ ili pozovu kolege direktore drugih škola da pitaju zašto taj neko više tu ne radi. Ako se priča proširi i sazna se da je neko bio u obustavi, da je bio aktivan, dao negde neku izjavu i slično, drugi direktori neće da prime takve ljude, zato što im je neko takav, uslovno rečeno, potencijalan problem u kolektivu, što apsolutno niti mora da znači, niti jeste tako. Period obustave se završio i mi smo se vratili svom poslu. A ako ćemo gubiti poslove zbog toga kakvi su nam lični politički stavovi, a da to direktor, recimo, zna, onda je to već politički pritisak, potpuna partizacija i politizacija škola, što je nedopustivo – ističe Dimitrijević.

Ona se nada da će se takav odnos između Ministarstva i zaposlenih u prosveti promeniti.

– I da ćemo moći da nekako radimo u interesu obrazovnog sistema i svih nas koji smo deo prosvetne zajednice. Jer kad znate da zbog nekog svog ličnog stava ili mišljenja može tek tako izgubiti posao, a prethodno je sedam godina bio zaposlen na određeno, što je takođe neverovatna vrsta diskriminacije i nedopustivo, ali i protivno Zakonu o radu, ne znam čemu možemo da se nadamo i ko će želeti da radi u školama – ističe Dimitrijević.

Vremena kada je školska godina počinjala „tradicionalnim“ štrajkom prosvetnih radnika odavno su za nama, ali je povećanje plata i dalje ključni zahtev reprezentativnih sindikata obrazovanja.

Poslednji veliki protest na ulici sindikati su održali 1. novembra 2024, na dan kada je pala nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu. Nakon toga deo prosvetnih radnika pridružio se talasu protesta i podršci studentskim zahtevima, a upravo ovi događaji su doveli do raskola među sindikalnim članstvom.

Na pitanje može li posle svega da zamisli da reprezentativni sindikati ponovo masovno izvedu prosvetare na ulice, Milan Jevtić, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Kragujevac, odgovara da sindikati ipak nisu revolucionarne organizacije.

– Neko je možda imao očekivanje da sindikati neće postupiti oportunistički, a oni ipak su napravljeni baš tako da budu oportunisti, da koriste situaciju i da tu situaciju gledaju da prilagode. To nisu organizacije koje menjaju ni društvenu svest ni društvenu stvarnost, već su tu da se prilagođavaju. Neko kaže daju legitimitet sadašnjim vlastima. Ali nisu sindikati ti koji daju ili oduzimaju legitimitet nekome. Oni su tu da učestvuju u razgovorima i da pokušaju da poprave položaj branše za koju se zalažu. Donekle mogu da razumem njihovu prošlu poziciju i imam utisak da i među samim prosvetnim radnicima sada ima malo više razumevanja za postupke sindikata u toku 2025. i to što nisu baš išli potpuno grlom u jagode, u direktni obračun i sukob sa vlastima – ukazuje Jevtić i podseća da je prosveta praktično bila jedina profesija koja je učestvovala u pobuni protiv loše vlasti dok su svi ostali to posmatrali sa strane i učestvovali samo u građanskim protestima.

Na naš komentar da i predstojeću školsku godinu nastavnici započinju sa platom koja je niža od prosečne republičke zarade, a da je zahtev sindikata da se te dve veličine izjednače, Jevtić kaže da je od starta imao primedbe na tako formulisan zahtev.

– Iz prostog razloga što RZS objavljuje podatak o prosečnoj republičkoj zaradi sa zakašnjenjem od tri meseca. Sada je, recimo, objavljen podatak za jun. U vreme kada pregovaraju Vlada i sindikati najčešće je objavljena prosečna februarska plata, koja je obično najniža. I onda oni ti kažu: „Pa dobro, tu smo negde, približno, to je tu“, tako da nema razloga da se koriguje. Jedino ozbiljnije povećanje je bilo prošle godine i ono je rezultat dešavanja koja su svima poznata. Tih kumulativnih 22 odsto za čitavu godinu je nešto što vlast nije predvidela da nam da. Ne mogu da kažem da smo se mi za to izborili, više smo to dobili na leđima studentske pobune i podrške koja se očekivala od prosvetnih radnika. A da bi se pobuna na neki način ugušila došlo je do tog nepredviđenog povećanja. Ipak, ni to nije u značajnoj meri popravilo položaj prosvetnih radnika – ukazuje Jevtić.

Resorni ministar Dejan Vuk Stanković nedavno je kazao da je početna plata nastavnika oko 114.000 dinara, što je „gotovo izjednačeno“ sa prosečnim ličnim dohotkom u Srbiji, te da „sa radnim stažom i razrednim starešinstvom, plata može biti i preko 135.000 dinara“.

Reagovala je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije koja je ispravila ministra.

„Početna plata nastavnika bez radnog staža, nakon povećanja od 1. januara 2026. godine, iznosi 111.488 dinara. Razlika od nekoliko hiljada dinara možda za ministra spada u statističku grešku. Za nastavnika koji od te plate živi – ne spada. Poslednji zvanično objavljeni podatak Republičkog zavoda za statistiku, objavljen 25. avgusta 2026. godine, kaže: 120.401 dinar. Dakle, početna plata nastavnika je 8.913 dinara manja od republičkog proseka, odnosno oko 7,4 odsto ispod njega. To se, ministre, ne zove „gotovo izjednačeno“. To se zove – manje“, poručili su iz sindikata.

Milan Jevtić pojašnjava da zaradu od 135.000 dinara ima nastavnik sa sedmim stepenom stručne spreme, punim fondom časova, starešinstvom i oko 30 godina rada u ustanovi. Ili učitelj koji radi u kombinovanom odeljenju sa više od 20 godina staža.

– Ali to nisu svi nastavnici. Značajna većina je daleko od toga. U velikim gradovima plata od 135.000 se i ne smatra nekom naročitom ekskluzivom. Za Beograd i Novi Sad je to mala plata, za Kragujevac osrednja. U opštinama kao što su Knić, Rekovac, Lapovo, Batočina, gde nema puno radnih mesta i gde ima malo stanovnika, plata učitelja je u ovom trenutku sasvim korektna. Dakle, zavisi od opštine do opštine, od sredine do sredine – kaže Jevtić.

Na šta zaposleni mogu da računaju posle najave da će minimalac od 1. januara 2027. biti oko 70.000 dinara?

– To je sad ključno pitanje. Definitivno će ove godine doći do kompresije zarada, odnosno do približavanja nastavničke plate sa minimalnom zagarantovanom. Jer ako minimalna zagarantovana zarada raste više nego ostale plate, dolazi do smanjivanja razlike i do uravnilovke. Sada se treba fokusirati na pregovore o formiranju finansijskog plana za sledeću godinu, odnosno republičkog budžeta. Očekujem da povećanje zarada u narednoj godini neće biti veće od sedam odsto – navodi Jevtić.