“Poziv koji se ne odbija”: Prosvetni radnici objašnjavaju zašto su prihvatili da budu na studentskoj listi – Društvo

To što se na listi osim poznatih univerzitetskih profesora nalaze i prosvetni radnici o čijem angažmanu se u javnosti manje zna, nije iznenađenje.
Reč je o pojedincima koji su u svom dugogodišnjem radu branili interese profesije, a neke od njih aktivizam tokom studentskih i građanskih protesta u prethodne dve godine koštao je i radnog mesta.

To je slučaj sa Draganom Prpom, psihologom iz Bačke Palanke, koji je zbog učešća u obustavi nastave ostao bez posla u školi.

Prpu smo u trenutku pisanja ovog teksta zatekli sa studentima na terenu i prvo što nam je rekao da mesto na listi doživljava kao priznanje za Bačku Palanku, jer je bila među onim sredinama koje su prednjačile u otporu aktuelnom režimu.

– Bez ovih ljudi koji su stalno radili na terenu, ja kao pojedinac ne bih mogao ništa da uradim. Ljudi su podneli žrtve i pritiske, imali smo i napade, pokušaje da nas uplaše i da nas slome. Sve je to izdržano – kaže Prpa.

Da je odabran među 250 kandidata za studentsku listu saznao je tek pre nekoliko dana.

– Bio sam kandidat Novosadskog univerziteta na primarnoj listi, ali u toj prvoj selekciji nisam prošao, što je meni bilo sasvim u redu, jer sam smatrao da ima ljudi koji su možda više zaslužili da se tu nađu. Da sam na listi, obavestili su me pre nekoliko dana tako da je ovo za mene iznenađenje. Trenutno sam aktivan u izbornom štabu kod nas u opštini oko pripreme i organizacije izbora, a ovo smatram kao još jedan zadatak da se priča dovede do kraja. Drago mi je što sam među ljudima za koje studenti veruju da će to da urade i da su prepoznali da sam jedan od onih koji želi da se, bez nekih ličnih interesa, posveti promociji programa i plana studentske liste kako bismo pridobili što više građana – kaže Prpa, koji očekuje nedvosmislenu pobedu studentske liste na predstojećim izborima.

Za njega nije iznenađenje što se na studentskoj listi nalazi značajan broj prosvetnih radnika.

– Od nas 15 koji smo bili prva grupa koja je dobila otkaz, a bili smo zaposleni na neodređeno, petoro ili šestoro je na listi. I svi su bili aktivisti. A kada je reč o profesorima i stručnacima, lista je i zamišljena tako da na njoj budu najstručniji u svojim oblastima. Tako da sam očekivao. Mislim da je lista dobro izbalansirana, na njoj ima predstavnika i pravne, ekonomske struke, kulture, prosvete…Ovo je prva lista na kojoj su ljudi koji nisu profesionalni političari. Zbog toga je ona specifična, jer su na njoj ljudi koji su tu da pokrenu promene, a ne zbog toga što imaju ambicije da se bave politikom – ističe Prpa.

Na listi se nalazi i nastavnica Andrea Besedeš Nađ, za koju je poverenik za ravnopravnost utvrdio da je bila diskriminisana prilikom neprodužavanja ugovora o radu nakon 17 godina rada u OŠ „Vuk Karadžić“ u Bajmoku.

– Ne možemo ostaviti mladima da poprave sve što mi nismo uradili. Godinama čekam da nam bude bolje, nikako da se to desi. Pod njihovim vođstvom moramo nešto učiniti – odlučna je ova nastavnica.

Dušan Blagojević, profesor srpskog jezika i književnosti, kao motiv da se pojavi na studentskoj listi navodi bezrezervnu podršku studentima i svemu što su u prethodne dve godine pokazali i uradili.

– Studenti su pojmu politike vratili njegovo izvorno značenje – kao organizovano delovanje ljudi u interesu zajednice, a ne kao borbu za ličnu korist, funkciju ili moć. Pokazali su svoje znanje, kreativnost, sposobnost da se organizuju, da razgovaraju, da istraju i, što mi je možda najvažnije, da zamisle drugačije društvo. Ja sam im poverovao. A onda su oni pozvali mene. Taj poziv, po mom osećanju, nije bilo moguće odbiti. Ne samo zato što je važan, već zato što verujem da je istorijski važan – uveren je Blagojević.

Dodaje da su studenti otvorili prostor za drugačiju predstavu o društvu – slobodnijem, pravednijem i čovečnijem.

– U vremenu u kojem je bilo mnogo razloga za razočaranje, oni su ovom društvu vratili nešto što je možda bilo najviše izgubljeno, nadu. Zato ovu kandidaturu ne doživljavam kao korak ka političkoj karijeri, već kao odgovor na poziv da svojim znanjem, iskustvom i radom pomognem tamo gde mogu. Ako mogu na bilo koji način da doprinesem viziji društva koju su studenti pokrenuli i za koju su se borili, biće mi čast i radost da to učinim. Jer su nas studenti podsetili i na nešto mnogo važnije od same pobede: pobediti nekoga ne znači poraziti drugoga. Ponekad pobeda znači samo ne izgubiti sebe – ističe Blagojević.

Galjina Ognjanov, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, priliku da podrži studente smatra velikom čašću.

Za nju je, bez dileme, od samog početka to bio poziv koji se ne odbija.

Kaže da nikad neće zaboraviti kasnu jesen 2024. godine kada su studenti na ulicama, u pokušajima da pokažu empatiju i ljubav prema svojim sunarodnicima, doživljavali odmazdu nasilnika.

– Tada su nama, svojim nastavnicima, poslali prvi poziv da ih podržimo i da im pomognemo. Jasno je da u osnovi jednog takvog poziva leži duboko poverenje studenata u njihove profesore, kao i sve građane i građanke koji se zalažu za vladavinu prava u Srbiji. Za mene je upravo to poverenje bilo ključno, jer smatram da bez njega nema ni pravog znanja ni mogućnosti da bilo šta promenite. Rekli su nam da žele Srbiju bez korupcije, Srbiju bez nasilja, Srbiju u kojoj će prvu i poslednju reč imati institucije, u kojoj će se poštovati pravni sistem izgrađen u interesu društva, a ne pojedinih moćnika. Time su pokazali koliko zapravo vole svoju zemlju i jasno nam svima poručili da u njoj žele i da ostanu. Zato, moj lični motiv da podržim, pa i budem deo Studentske liste – Studenti pobeđuju, može da stane u svega dve reči, a to su „ljubav“ i „poverenje“ – ističe Ognjanov.

Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija, politiku je pratila u meri da bude dovoljno informisana, a sebe je videla isključivo u učionici.

– Kroz rad u FBG, uz okolnosti u kojima se nalazimo već duži niz godina, nekako sam zagrebala taj neki politički vid borbe, jer politika nisu samo izbori i parlament. Pristala sam da budem kandidat na listi iz iskrene želje da ovim hrabrim i pametnim mladim ljudima pomognem svojim iskustvom, znanjem i zrelošću. Kada su me pitali da li bih pristala da budem kandidat prva misao mi je bila da zapravo ne želim da se bavim politikom na taj način. Ali je sledeća misao bila: čekaj, zar ćemo pustiti ove mlade ljude da sve loše što smo im ostavili u amanet nose na svojim plecima? I pristala sam – priča Dimitrijević, inače profesorka engleskog u Devetoj gimnaziji u Beogradu.

I ona ističe da političke ambicije nema, te da je tu za studente koliko god treba „da podignemo Srbiju na noge i ustanovimo onaj sistem vrednosti o kom ih učimo u školi, dostojan jedne demokratske, humane, moderne države koja radi za svoj narod, iz koje ljudi ne odlaze trbuhom za kruhom, u kojoj smo svi jednaki pred zakonom, u kojoj se najbolji nagrađuju, a kršenje zakona kažnjava“.

I Zoran Bašić, profesor filozofije i bibliotekar u Trinaestoj beogradskoj gimnaziji, navodi da mu je izuzetna čast i ogromna odgovornost što je dobio poverenje studenata.

To što se našao na listi shvata kao želju studenata da odaju priznanje društvenoj grupi koja je svim srcem stala uz njihovu borbu vođenu najvišim moralnim idealima, a to je srpska prosveta.

– Taj savez pravedno pobunjene omladine i prosvetara posvećen zajedničkom cilju, demokratskoj i uređenoj Srbiji je primer kako napraviti jedinstveni front koji je egzistencijalno potreban našem društvu u borbi protiv strahovitog zla koje je naspram nas i „sisa krv „i svakodnevno ubrizgava medijski otrov našoj zajednici – navodi Bašić.

Dodaje da je toga je svestan i totalitarni aparat koji pojačava represiju do usijanja.

– Prosvetni radnici su skupo platili i još uvek plaćaju visoku cenu odluke da stanu rame uz rame sa studentima. Stotine naših kolega je otpušteno, trpe neviđene pritiske, čitave škole se uništavaju… Ali je zajednička borba sa studentima takođe sigurno i jedan od najsvetlijih trenutaka srpske prosvete. Sudbonosna je bitka pred nama, zahvaljujući fantastičnom podvigu naše školske i studentske omladine vraćena je nada i sada je potrebna njena politička artikulacija i totalna mobilizacija svih segmenata našeg društva. Potreban nam je svaki čovek, jer ovo je kao nikad do sada sudar dijametralno suprotstavljenih modela funkcionisanja države, u suštini epska borba dobra i zla, bitka za dušu Srbije – smatra Bašić.

Ističe da je zahvalan i ponosan što je u studentskom programu obrazovanje na vrhu prioriteta i da su studenti instinktivno osetili da je borba za kvalitetno obrazovanje ključ opstanka naše zemlje i da će od toga apsolutno zavisiti naša budućnost.

– Naravno, važni su i drugi prioriteti, od kojih je suzbijanje korupcije i uspostavljanje institucionalnog okvira, sada totalno razore nog daleko najurgentniji posao. Sada je važno da damo sve od sebe, da izbegnemo zamke koje su svuda posejane, pre svega da se uzdržimo od međusobnog „prozivanja“ i napadanja na našoj strani, da ukrupnimo i osnažimo volju koja će odlučiti o našoj budućnosti 25. oktobra. I naročito da shvatimo šta nas čeka, noći i dani posle glasanja kada ćemo sigurno morati da branimo rezultate i sprečimo flagrantne zloupotrebe koje se uveliko planiraju, a neke već traju. Da se spremimo za ono što neminovno sledi, a to je ako bude potrebno, i odbrana izborne volje na ulicama naših gradova, ali uvek ispred omladine koja nam je pružila ovu najvažniju šansu naših života – poručuje Bašić.

Za Katarinu Šćepanović, profesorku Filološke gimnazije u Beogradu, motiv da pređe na teren politike bilo je to što je shvatila da dosadašnji način borbe za prava prosvetnih radnika kroz sindikalni aktivizam u Forumu beogradskih gimnazija, nije dao rezultate.

– Prosto smo došli do tačke gde smo udarili u zid. Shvatila sam da, dok ne dođe do nekih ozbiljnih, korenitih promena u sistemu i u društvu, ništa ozbiljno nećemo moći da uradimo za prosvetu, a mislim da otkucava vreme da se prosveta spasi – ističe Šćepanović.

Politikom nije planirala da se bavi. Na aktivizam ju je naveo najpre rad kroz sindikat, a potom i učešće u štrajku prosvetnih radnika 2024, koji je počeo pre studentskih protesta. Nakon toga se zahuktalo, a borba prosvetara, s jedne strane, i studenata, s druge, slila se u isti tok.

Kaže i da nije iznenađena brojem prosvetnih radnika na studentskoj listi.

– Prirodno je bilo da studenti traže podršku prvo od svojih univerzitetskih profesora, ali i uopšte od nastavnika. Mislim da su studenti jedini prepoznali koliki smo zalog dali tokom naše obustave rada. Ne samo zato što smo ih podržali, nego smo se borili za jednu od stvari za koje se oni zalažu, a to je da je znanje velika vrednost, i društvena, pa na kraju krajeva i ekonomska. Mi kao prosvetni radnici smo i javne ličnosti. Prema mom mišljenju, svaki prosvetni radnik bi trebalo da bude i intelektualac, a onda i angažovani intelektualac, a ne samo da bude nastavnik – smatra Šćepanović.