Mladić i murali: Što nas farbate? – Društvo
Murali posvećeni Ratku Mladiću tihovali su sve ove godine na marginama navijačko-kvartovske scene. Zaboravljeni i pomalo izbledeli. Mladić je u istorijsku sinkopu od više od decenije upao upravo dolaskom naprednjaka na vlast, a vraća se spektakulatno upriličenom sahranom u osvit prvih izbora u kojima bi ovi suvereni mogli da ih izgube.
Da aktivistkinja Aida Ćorović nije pre tri godine dobila presudu Prekršajnog suda da je kriva zbog toga što je remetila javni red i mir, kada je u novembru 2021. gađala jajima grafit osuđenika za ratne zločine i bivšeg komadanta VRS, malo ko bi inače javnost podsetio da ti murali postoje.
Bliža hronologija istorijske neozbiljnosti išla je ovako. Aleksandar Vučić je kao generalni sekretar SRS, tokom sednice u Skupštini Srbije pokazao plakat sa natpisom „Sigurna kuća za Ratka Mladića“. Već 2011. godine kao co-founder SNS-a, posle hapšenja Mladića, sazvao je konferenciju za medije na kojoj je dosta smirenijim glasom sa papira pročitao da je: „Srbija preuzela svoje međunarodne obaveze, a među njima je hapšenje Mladića“.
Na proteste niko nije zvao. Sigurna kuća pokazala se kolebljivom. Sve je to naravno išlo po liniji Vučićevog kopernikanskog obrta vlastite politike, koju moguće jeste objasnio svojim bližnjima, ali javnosti i nakon skoro 15 godina vlasti evo nije.
Pa čak i ono što je ostalo od današnjih radikala i nije prešlo u SNS, od Mladića se oprostilo jednim saopštenjem. Novi Sad su nešto ranije prelepili vojnom šapkom koja treba da podseća na njegovu, što je takođe jedan dopola urađen posao. Gde su ona vremena „žutog ološa“ kad je čitava Srbija bila oblepljena Mladićevim likom ispod kog je pisalo „SrbiIN“?
Ako se krenulo u kampanju obnarodovanja Mladića kao junaka, a gledajući režimske portale pa i analize na javnom servisu, jeste, onda neka se pokrenu i zakonske inicijative koje će da te tvrdnje da ozvaniče, kao i da se odbace sve presude međunarodnih sudova. Onda se valjda mogu podizati i spomenici, ovako, napola posla, ostaćemo prefarbani.
Trenutno ljubitelji „street art scene“ produžavaju kampanju. Ljudi kažu da grupe dekoratera putuju po Srbiji i malaju. Kao primera u Inđiji, gde su momci na zgradi u centru, odnosno privatnoj svojini, bez pitanja oslikali mural. Policija i tužilaštvo kao i u drugim slučajevima ne reaguju, a predsednici kućnih saveta naprasno oboljevaju i ne javljaju se na poruke po stanarskim Vajber grupama.
Sve ostaje na pojedincu koji može da pokuša da pita scenske dekoratere zašto zidine socijalističkog brutalizma ubodobljuju bez dopuštenja, ali mogu i da naslute kako će u tom poslu proći.
Ova priča na kraju će se izgubiti u kampanji, sve i da je vlast forsira, prosto, ne nameće više jedina teme. Postizborna dinamika koja se naslućuje, tek će je prekriti prašinom. Murali će ipak ostati i čekati.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
