Lekari brojni i na Vučićevoj i na studentskoj listi: Jedni ne žele da govore o motivima, za druge bi “odbijanje bilo bežanje” – Društvo

Na listi „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, koju predvodi predsednik Srbije, među poznatijim lekarskim imenima najbolje rangirana je Verica Jovanović, aktuelna v.d. direktorka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, tu su i Marija Zdravković, v. d. direktorka Kliničko-bolničkog centra Bežanijska Kosa i poslanica iz redova SNS u poslednjem sazivu Skupštine, zatim doktorka Nada Macura koja je bila i u Skupštinskom odboru za zdravstvo.

Na pitanje koji su njihovi motivi da prihvate da budu na listi nisu nam odgovorile. Neki od lekara sa iste liste su i zamenik direktora Univerzitetskog kliničkog centra Niš Goran Stanojević, zatim v. d. direktor Zdravstvenog centra Valjevo Vladimir Pantelić, te docent doktor Darko Laketić, kao i neurolog Svetlana Miletić Drakulić, jedna od članova Inivijativnog odbora Vučićevog Pokreta za narod i državu.

Nasuprot njima, Studentsku listu – Studenti pobeđuju predvodi kardiolog i profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Ilija Srdanović, a iza njega je i više lekara koji su se kao nezavisni kandidati borili na izborima za Lekarsku komoru, a koji su zdušno podržavali studente.

Lidija Dimitrijević jedna je od tri doktorke i profesorke sa Medicinskog fakulteta u Nišu (Tatjana Pejčić i Ivana Budić) koje su prihvatile poziv studenata da se nađu na listi. U razgovoru za Danas kaže na nije mogla da odbije poziv svojih studenata u trenutku duboke društvene krize. Ličnih interesa, kaže, nema, niti planira da gradi političku karijeru posle 35 godina rada u zdravstvu i više od 26 u obrazovanju.

„Biti apolitičan ili neutralan je možda potpuno legitiman stav neke osobe kada je društvena situacija normalna, u uređenim društvima. Ali, u našoj situaciji, gde je zaista duboka društvena kriza, to je pristajanje na nepravdu. To je moj motiv. Lični ineres ne postoji, imam svoj posao, karijeru, rešena sva životna pitanja. Ostati uljuljkan u toj zoni komfora nije korektno u ovim trenucima. Ne očekujem, niti želim, niti imam motiv da gradim političku karijeru, niti da imam političku funkciju, poziciju ili neki lični interes, apsolutno ništa od toga, ne. Moja uloga na toj listi će isključivo biti servisna i privremena. Dakle, u ime te dece, studenata koji toliko dugo traže pravdu, transparentnost, odgovornost, ja ću biti njihov glasnik. Odbijanje bi bilo bežanje, ja ne bežim ja sam njihov profesor. A profesor nije samo da održi predavanje, već čovek koji je tu zbog njih“, navodi naša sagovornica.

Dodaje da bi bilo neodgovorno odbiti studente, čiju stranu brani dugo. S druge strane, kaže, velika joj je čast što su je odabrali među 250 ljudi kojima izuzetno veruju.

“Sve ono što studenti budu tražili od mene a što ja mogu da doprinesem i pomognem, uradiću. I apsolutno im stojim na raspolaganju, jer sam 35 godina u zdravstvenom sistemu i mnogo znam o tome. U zdravstvu sve treba prvo postaviti na zdrave osnove, jer je sve problematično, što nije dobro ni za pacijente, niti za lekare i medicinske sestre”, ističe Dimitrijević, specijalista za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Univerzitetskom kliničkom centru Niš.

Smatra da je organizacija najveći problem u zdravstvu, jer su, kako kaže, rukovodioci tu zato što su poslušni i lojalni, a ne zato što su sposobni.

“To nas je pojelo u svim segmentima društva. Urušeno je ne samo zdravstvo, već i prosveta, visoko obrazovanje, naš Filozofski fakultet u Nišu. Mislim da bi bilo u redu da se tim ljudima sa Filozofskog pomogne i da im se uplate donacije, što ja i činim koliko mogu. Tek ćemo možda, posle 25. oktobra, da shvatimo sve razmere krize u kojoj smo se našli. Studenti imaju dobru viziju kako da grade društvo ispočetka, a ne pomoći im u tome i skloniti se sa strane ne bi bilo fer, zaista”, zaključuje doktorka Lidija Dimitrijević.

Na listi je i Slavica Plavšić, specijalista pulmologije u penziji. Njen motiv da prihvati poziv studenata bio je, kaže, vrlo jednostavan, jer je kao lekar sa višedecenijskim iskustvom naučila da “čoveka ne ostavljate samog kada mu je teško i da ne okrećete glavu kada možete da pomogne”.

“Tako sam živela i van ordinacije. Bila sam tamo gde su ljudi ostajali sami pred problemom, tragedijom ili nepravdom, govorila kada sam mislila da se ćutati ne sme i pomagala tamo gde sam mogla. Uz studente sam od početka njihove borbe, mnogo pre nego što sam mogla i da pretpostavim da će me jednog dana pozvati da budem na njihovoj listi. A oni su uradili nešto što godinama nikome nije uspevalo. Vratili su ljudima nadu, osmehe i veru da Srbija može da se promeni. Kada su me pozvali da preuzmem i ovu vrstu odgovornosti, prihvatila sam. Za mene je to velika čast, ali još veća obaveza. Utisci od juče su mi još veoma snažni”, priča doktorka Plavšić za Danas.

Kako kaže, na predaji liste RIK-u bilo je veličanstveno videti toliku energiju, mladost, zajedništvo i ljude koji ponovo veruju da nešto zavisi i od njih.

“Uzbuđena sam, srećna i ponosna, ali potpuno svesna da je pred nama ozbiljna i teška kampanja. Ne plašim se ni pritisaka ni mogućih tabloidnih targetiranja. Godinama javno iznosim svoje stavove i znam šta takva odluka može da nosi. Ako ih bude, suočiću se sa njima kao i do sada: činjenicama i svojim imenom i prezimenom”, ističe ona i potvrđuje da je na studentskoj listi dosta lekara.

“Ne poznajem ih sve, ali za one koje poznajem znam da su izuzetni stručnjaci, naučnici i lekari evropskog i svetskog formata, sa besprekornim profesionalnim i ličnim biografijama. To su ljudi koji svojim znanjem i iskustvom mogu mnogo da doprinesu da se zdravstvo konačno vrati na mesto koje mu pripada i da počnemo da rešavamo brojne probleme koji su se u njemu nagomilavali decenijama”, dodaje naša sagovornica.

Ako bude u poslaničkoj klupi Narodne skupštine, Plavšić poručuje da će zdravstvo svakako biti jedna od oblasti kojima će se najviše baviti, ali ne i jedina.

“Godinama javno govorim i pišem o radu institucija, ljudskim pravima, pravosuđu, ekologiji i problemima građana koji ostaju sami pred sistemom. U zdravstvu ću se prvenstveno zalagati za pravovremenu i dostupnu dijagnostiku i lečenje, bez obzira na to koliko novca pacijent ima i gde živi. Posebno kod malignih i drugih teških bolesti vreme ne sme da se gubi na čekanje, lutanje kroz sistem, veze i traženje novca za ono što bi moralo da bude dostupno svakom osiguraniku. Potrebni su nam odgovornost, transparentnost, mnogo bolji uslovi za rad i život zdravstvenih radnika, ali pre svega sistem u čijem je centru pacijent”, naglašava ona i dodaje da je zdravstvena politika samo deo mnogo šireg programa, a da će narednih dana studenti intenzivirati aktivnosti sa svojim planom i programom.

“Ne očekujem, niti obećavam čuda preko noći. Ali očekujem da počnemo da gradimo državu u kojoj institucije rade svoj posao, odgovornost ponovo ima značenje, a građanin ne mora da moli, traži vezu ili bude privilegovan da bi dobio ono što mu po zakonu pripada”, zaključuje Plavšić.

Na studentskoj listi su, između ostalog, Katarina Stanković specijalista za ORL sa Instituta za zaštitu zdravlja majke i deteta „Dr Vukan Čupić“ (druga na listi), zatim kardiolozi Marija Bjelobrk i Aleksandar Nešković, specijalista radiologije Aleksandra Perkov….