Festival zdravlja 24. septembra: Kako zavisnosti pokreću epidemiju hroničnih nezaraznih bolesti? – Društvo

Posetioci će bez knjižice i čekanja moći da provere svoje zdravlje, da čuju predavanja o raznim temama iz oblasti medicine i posavetuju se sa zdravstvenim stručnjacima.

Povodom najave ovogodišnjeg Festivala zdravlja održana je konferencija za medije na kojoj su o povezanosti bolesti zavisnosti sa nekim od najčešćih zdravstvenih problema današnjice, značaju prevencije i faktorima rizika govorile dr Mira Mićović, pedijatar i predsednica Organizacionog odbora Festivala zdravlja, dr Svetlana Vučetić Arsić, neurolog i specijalista za lečenje bolesti zavisnosti, dr Vesna Mandrapa, specijalista opšte medicine, i prim. dr Lela Ilić, epidemiolog.

„Želimo da poručimo da je prevencija jako važna, jer ne umiremo samo od infarkta, već od navika koje mu godinama prethode. Zato želimo da pozovemo građane da dođu i dobiju savete koji će im pomoći o očuvanju zdravlja, a ako je ono narušeno da saznaju na koji način mogu da ga unaprede. Posetioci će moći da provere nivo šećera u krvi i krvni pritisak, kao i sluh i vid, nivo minerala i vitamina u organizmu, pulsnu oksimetriju (kontrola procenta kiseonika u krvi), provere bodi mas indeks i nivo uhranjenosti, utvrde sastav sopstvenog tela na specijalnoj vagi i saznaju šta prema njihovoj konstituciji treba da jedu i kojim fizičkim aktivnostima da se bave, posavetuju se oko zdravlja zuba, testiraju se na demenciju, anksioznost i depresiju, provere rizik za pojavu dijabetesa. Mogu da obave i spirometriju i test kože za atopijski dermatitis, a biće im omogućen i pregled mladeža i drugih promena na licu i otkrivenim delovima tela. Takođe, žene do 45. godine moći će od 14 do 19 sati da obave ultrazvučne preglede dojki, stomaka i štitaste žlezde. Biće još dosta značajnih vrsta pregleda. Građane očekuju i savetovanja sa lekarima raznih specijalnosti. Posetioci će moći da isprobaju i neke od tehnika za relaksaciju, kao što je terapeutska masaža ruku.” – istakla je dr Mirjana Mićović, predsednica Organizacionog odbora Festivala zdravlja u Beogradu.

Na bini će se smenjivati programi vežbanja, nastupi dečijih plesnih i sportskih klubova, radionice za mlade. Predavanja za zainteresovane posetioce držaće najeminentniji stručnjaci iz oblasti medicine, a biće održane i kontinuirane medicinske edukacije za zdravstvene radnike, kao i tribine za osnovce i srednjoškolce. Za najmlađe će biti organizovan „Dečiji kutak” i „Bolnica za medvediće”, gde deca mogu da donesu omiljene igračke na „preglede”, da razgovaraju sa medicinarima i razbiju strah od „belih mantila”, kao i „Apoteka i laboratorija za medvediće” koju će voditi studenti farmacije.

Ovogodišnji Festival zdravlja otvara važnu temu: kako zavisnosti pokreću epidemiju hroničnih nezaraznih bolesti? Da li infarkt počinje kada se pojavi bol u grudima? Da li dijabetes počinje kada stigne dijagnoza? Ili mnogo ranije, kroz navike koje svakodnevno ponavljamo?

Upravo ova pitanja biće u fokusu jednog od panela Jesenjeg festivala zdravlja i otvoriti temu koja se često zanemaruje u javnom zdravlju – povezanost bolesti zavisnosti i hroničnih nezaraznih bolesti (HNB).

Iako se zavisnosti, odnosno pušenje, alkohol, kockanje ili prejedanje, najčešće posmatraju odvojeno od infarkta, karcinoma, dijabetesa i hroničnih bolesti pluća, stručnjaci sve češće ukazuju da su oni deo istog zdravstvenog kontinuuma. Zbog toga Svetska zdravstvena organizacija među ključnim merama za smanjenje opterećenja HNB navodi smanjenje upotrebe duvana i štetne upotrebe alkohola.

Nova analiza zasnovana na tzv. UBI indeksu, indeksu nezdravog ponašanja, (Unhealthy Behaviour Index) pokušala je da izmeri koliko su različite populacije izložene ponašanjima koja vode ka razvoju hroničnih bolesti. Ovaj indeks ne meri infarkte ili karcinome. On meri ono što im prethodi: pušenje, alkohol i nezdrave obrasce ishrane.

Ova analiza pokazuje da se Balkan i Istočna Evropa nalaze među regionima sa najvećom koncentracijom faktora rizika za razvoj hroničnih nezaraznih bolesti. Srbija se posebno izdvaja po visokoj izloženosti zavisnosničkim obrazcima ponašanja, alkoholu i pušenju, odnosno ponašanjima koja predstavljaju jedne od najvažnijih pokretača budućih zdravstvenih problema.

„Kada govorimo o hroničnim nezaraznim bolestima, često se fokusiramo na posledicu, infarkt, moždani udar, karcinom ili dijabetes, a mnogo ređe na ponašanja koja godinama prethode njihovom nastanku. Upravo zato je važno da prevenciju posmatramo šire, kroz prepoznavanje i kontrolu zajedničkih faktora rizika kao što su pušenje, štetna upotreba alkohola i nezdrava ishrana… Sa javnozdravstvenog aspekta, najveći efekat postiže se kada se rizici prepoznaju rano i kada se ljudima pruži podrška da postepeno usvajaju zdravije obrasce ponašanja,” ističe prim. dr Lela Ilić, epidemiolog.

Jedna od tema Festivala biće i razumevanje razlika između različitih oblika zavisnosti i njihovog uticaja na zdravlje.

Kod alkohola je situacija relativno jasna: ista supstanca istovremeno izaziva zavisnost i direktno doprinosi oštećenju jetre, kardiovaskularnim bolestima, pojedinim karcinomima i drugim zdravstvenim posledicama.

Kod pušenja je priča složenija.

Savremena medicina pravi razliku između nikotina, koji pre svega održava zavisnost i duvanskog dima nastalog sagorevanjem duvana, koji se dovodi u vezu sa najvećim delom bolesti povezanih sa pušenjem. Upravo zbog toga danas se sve više govori o različitim nivoima rizika i o tome kako pomoći osobama koje žele da prestanu da puše, ali u tome ne uspevaju iz prvog pokušaja.

Prema rečima dr sci. Svetlane Vučetić Arsić, neurologa i adiktologa, jedan od razloga zbog kojih je pušenje i dalje među vodećim faktorima rizika za razvoj hroničnih nezaraznih bolesti jeste činjenica da se često posmatra samo kao navika, a ne i kao bolest zavisnosti.

„Mozak pamti ponovljena ponašanja i supstance koje izazivaju promene, zbog čega se zavisnički obrazac teško prekida, a žudnja postaje jedan od ključnih izazova u promeni ponašanja. Važno je razumeti da kod pušenja nikotin pre svega održava zavisnost, dok najveći deo zdravstvenih posledica nastaje usled dugotrajne izloženosti duvanskom dimu.

Duvanski dim sadrži više od 7.000 hemijskih jedinjenja, među kojima su brojne toksične i kancerogene supstance. Zbog toga proizvodi koji ne uključuju sagorevanje, prema dostupnim dokazima, izlažu korisnike znatno manjoj količini štetnih materija. Upravo zato razumevanje prirode zavisnosti i mehanizama nastanka bolesti predstavlja važan preduslov za donošenje informisanih odluka o zdravlju“, ističe dr Vučetić Arsić.

Da su zavisnosti i hronične nezarazne bolesti neraskidivo povezane potvrđuje i svakodnevna praksa lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Brojni pacijenti sa dijabetesom, gojaznošću ili kardiovaskularnim oboljenjima istovremeno imaju i dugogodišnje navike ili obrasce ponašanja koji dodatno povećavaju zdravstveni rizik. Upravo zato stručnjaci sve više naglašavaju značaj ranog prepoznavanja faktora rizika i podrške ljudima da postepeno usvajaju zdravije navike.

“Nikada nismo imali više alata za odvikavanje od pušenja nego danas. Na raspolaganju su savetovališta, nikotinska supstituciona terapija, farmakološki tretmani i različiti programi podrške. Uprkos tome, veliki broj pušača nastavlja da puši. Pitanje na koje javno zdravlje mora da odgovori nije samo kako pomoći onima koji žele da ostave cigarete, već i šta možemo da uradimo za one koji to ne uspevaju ili trenutno nisu spremni da prestanu. Zbog toga se sve više govori o pristupima koji, uz nastavak podrške za prestanak pušenja, mogu doprineti smanjenju izloženosti najštetnijim sastojcima duvanskog dima“, navodi dr Vesna Mandrapa, specijalista opšte medicine.

Pored registrovanih zavisnosti, stručnjaci sve više pažnje posvećuju i ponašanjima koja mogu doprineti razvoju hroničnih bolesti, poput prekomerne konzumacije ultra-prerađene hrane. Slatka hrana, pušenje, alkohol, pa čak i društvene mreže aktiviraju slične puteve nagrade u mozgu.

Hronične nezarazne bolesti nastaju kroz godine izloženosti faktorima rizika kao što su pušenje, alkohol, nezdrava ishran. Zato stručnjaci sve češće naglašavaju da prevencija i kontrola HNB ne mogu biti odvojene od prevencije i lečenja zavisnosti.

Ovakav pristup ukazuje na potrebu za sveobuhvatnijim strategijama prevencije i kontrole hroničnih nezaraznih bolesti, koje bi pored zdravstvenih ishoda sistematski obuhvatile i zajedničke faktore rizika, uključujući različite oblike zavisnosti. Poseban značaj imaju pristupi zasnovani na proceni nivoa rizika, kao i prepoznavanje koraka koji mogu doprineti smanjenju izloženosti najznačajnijim faktorima rizika kod osoba koje promene ne uspevaju da sprovedu odmah.