Čija je Jovina gimnazija: Prvo i poslednje pitanje je šta će biti sa zgradom? – Društvo

Najbolja novosadska gimnazija i jedna od najpopularnijih škola u Srbiji, dočekala je da ima praznih mesta i da se broj učenika smanji za 40 odsto. Upisati Jovinu gimnaziju pre samo dve godine, značilo je ne samo da si na dobrom putu, nego da si taj put već dobrano utabao, da te čeka neka blistavija, izvesnija budućnost.

Danas, učenici su raseljeni u tri škole, često štrajkuju i ne idu na nastavu. Roditelji pokušavaju da spasu ono što mogu.

Na društvenim mrežama ljudi većaju, a deo je i šaljiv, zabavlja se pitanjima koliko je Stojković uračunljiv, dele se njegove neverovatne izjave i meri mu se koliko je klečao na kolenima (kada je bila blokada) ili gledao u jednu tačku.

Za to vreme on očigledno radi posao koji mu je poveren. On se prepoznaje u njegovoj rečenici sa poslednje konferencije za medije koju je upriličio, gde je inače za stanje u gimnaziji optužio roditelje i učenike, ali i sudije za koje kaže da ruše Ustav Srbije jer vraćaju nezakonito otpuštene profesore na posao.

„Ako je vraćen objekat koji je koristila Muzička škola Rimokatoličkoj župi, ako je vraćen objekat koji je koristila Baletska škola Jevrejskoj zajednici, u čemu je problem da se po istom principu objekat koji koristi Zmaj Jovina gimnazija vrati Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini Novi Sad?“, rekao je Stojković i napravio lažnu paralelu.

Ako se pažljivo prati ono što direktor radi, a ne toliko šta priča, ne deluje više tako daleko da će da ovo velelepno zdanje Stojković predati SPC.

Učenici, koji su u ovoj priči očigledno višak, taman se svode na razumnu meru, što ih manje i što je škola beznačajnija, grad će joj lakše pronaći novi „adekvatan prostor“.

Šta će crkva posle sa nekretninom u centru grada, slatke su muke. Neki nagađaju da bi tu mogao biti deo budućeg pravoslavnog univerziteta, ali nije ni važno, dokazano je da naša crkva zna sa nekretninama.

I ministar prosvete Dejan Vuk Stanković uključen je u ovu kampanju. On je izjavio da bi rešenje za gimnaziju možda bilo da se ona „vrati“ Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja ju je osnovala.

Kako je ova izjava ostala nedorečena, Stojković je novinare na konferenciji upitao da li misle na vraćanje „škole ili zgrade“. Školu, dakako, po trenutnim zakonima ne može da vrati crkvi, ali zgradu izgleda, može da pokloni.

Nije zato slučajno što je sa glavnog ulaza još 2007. godine sklonjen natpis koji je podsećao kako je osnovana Jovina gimnazija – „Baron Miloš Bajić srpskom narodu“.

Tadašnji imućni građani Novog Sada platili su izgradnju zgrade i poklonili je narodu. I niko ne spori niti treba da zaboravi da je u ondašnjoj monarhiji SPC bila ključna institucija za okupljanje i obrazovanje Srba, ali u vremenu kada Srbi imaju svoju državu, koja ima sve nadležnost u domenu obrazovanja, crkva tu više ne mora da pomaže? Ili je ovo tek početak?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.