Smena opozicije na izborima – Jasmina Lukač

Opozicija je prvo otpisana sa ulice. Sve do decembra 2024. grupe studenata su bile politički pratilac opozicionih koalicija, i to kako na protestima 1991/92 koje je predvodio Dragan Đilas, 1996. koje je predvodio Čedomir Jovanović, pa tako sve do studenata iz Protiv diktature i Jedan od pet miliona na čelu sa Jelenom Anasnović i Valentinom Reković.

Decenijama su studenti bili privezak proevropske opozicije, koja je smatrala za neku vrstu obaveze da pokazuje da ima njihovu podršku, dok su njihovi autentični protesti zbog visina školarina bili beznačajni i nezapaženi.

Krajem 2024. desila se strukturna promena, i što je zanimljivo slavu te promene požurili su da pokupe uobičajeni “buntovnički” fakulteti poput FDU, Filozofskog, donekle Pravnog…

Ali, pokretač potresa i nosilac promene ovoga puta je bio sasvim drugačiji. Pobunili su se masovno, onako kako nikad nisu ranije tehnički fakulteti, ETF, građevina, arhitektura, mašinski, pobunio se FTN u Novom Sadu, i drugi, i pobunili su se medicinski fakulteti.

Tehnički i medicinski fakulteti proizveli su masovnost i uticaj kakav je ranije bio nezamisliv, toliki da je postalo nemoguće da ta masa mladih protestanata hoda kao pomoćna grupa iza nekih poslanika i da njih sledi.

Takva promena je nepovratna, sve i ako sadašnje aktivne studentske grupe, a to nisu više one studentske vođe koje su podigle narod na ulici i promarširale Srbijom, izgube od Vučića na izborima.

Sadašnja parlamentarna opozicija načinila je nepopravljivu grešku računajući na to da će biti dovoljno da oni budu sporedna kolona u studentskim protestima i da će vrlo brzo doći vreme kada će ponovo biti na čelu. Podrška DS i ZLF studentskom pokretu, odnosno studentskoj listi, nezgodno podseća i na to da neko može propasti na izborima (ili da na njima i ne učestvuje), a da ipak postane ministar, poput Čomić i Đurđrević Stamenkovski.

Zato sadašnjoj parlamentarnoj opoziciji ostaje borba za četvrto mesto i nada u političko čudo. Vučić za to vreme sprovodi svoju jaku kampanju monarha koga svaki podanik može lično da doživi i proizvodi uverenje javnosti da je posle “toliko kampanje” moguće imati i “toliko glasova”. Iscenira i razmirice sa Ivicom Dačićem, koji je zadužen da pokupi grupe glasača vlasti, koje su više verne Rusiji nego Vučiću, a krilatica “Izdajice nismo, uz Ivicu mi smo”, ukazuje da će Vučić do poslednjeg trenutka da tvrdi suprotno, ali da zdravstveno stanje dozvoljava Dačiću da bude predsednički kandidat i predsednik Srbije.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.