Kosovo čeka presudu Hašimu Tačiju – BBC News na srpskom

Nestabilno političko tlo, velike podele među strankama, pet izbornih ciklusa u godinu i po dana, ključne institucije jedva konstituisane u poslednjem trenutku i velika očekivanja.

U takvoj atmosferi Kosovo dočekuje 16. septembar i izricanje prvostepene presude Hašimu Tačiju, bivšem premijeru i predsedniku Kosova, nekadašnjem komandantu Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), i trojici njegovih saboraca.

Njima se od 2023. sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999. pred Specijalnim međunarodnim sudom u Hagu.

Specijalno tužilaštvo u Hagu traži 45 godina zatvora za svakog, a sva četvorica optuženih – Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi – saradnici tokom i posle sukoba, tvrde da nisu krivi.

Na Kosovu se mnogi nadaju da će presuda biti oslobađajuća, ocenjuje Donika Emini, politikološkinja sa Univerziteta u Gracu.

„Slika o Tačiju se znatno promenila od kada je u Hagu i na određeni način, uzdignut mu je status, pa se o njemu sve više govori ne samo kao o bivšem političaru, već i državniku i jednoj od ličnosti koja se vezuju za nezavisnost Kosova.

„Ako se vrati, to bi bilo u trenutku kada oslabljenoj opoziciji nedostaje jako vođstvo, pa bi njegov povratak mogao da imao važan uticaj na raspored političkih snaga na Kosovu“, objašnjava ona za BBC na srpskom.

Tači je osnivač Demokratske partije Kosova (PDK) i bio je godinama lider ove, trenutno, opozicione stranke.

Uoči izricanja presude Kosovo je konačno dobilo vladu, koju četvrti put predvodi Aljbin Kurti, lider pokreta Samoopredeljenja, najjače političke partije poslednjih godina.

„Nijedan domaći ni međunarodni sud ne može da ukalja OVK“, poručio je Kurti tokom predstavljanja programa nove vlade.

Presuda Tačiju za zločine nad Srbima i drugim nealbancima na Kosovu biće „takva da pokrije pritvorske dane“, smatra Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

„Najvećim delom biće oslobađajuća za sva zlodela protiv srpskog naroda“, tvrdi bez iznošenja dokaza.

Okončan je i drugi postupak protiv Tačija, za odavanje zaštićenih svedoka i ometanje i nepoštovanje suda, u kojem su tužioci tražili šest godina zatvora, ali presuda još nije doneta.

Ričard Grenel, nekadašnji specijalni izaslanik za Kosovo i bivši šef američkih tajnih službi, tvrdi da „postoji dvopartijska podrška Amerike Tačiju“.

„Čak su i američke demokrate svedočile u Hagu u Tačijevu korist, izjavljujući pod zakletvom da su tvrdnje Džeka Smita bile potpuno neistinite“, poručio je u objavi američki diplomata iz redova republikanaca na Iksu.

Kristofer Hil, bivši ambasador SAD u Srbiji i specijalni američki izaslanik tokom sukoba na Kosovu, kao svedok odbrane, rekao je da Tači nije komandovao OVK.

Tači je bio među osnivačima OVK, militantne gerilske grupe etničkih Albanaca koja se sukobljavala sa srpskim bezbednosnim snagama krajem 1990-ih.

U sukobima 1998. i 1999. poginulo je više od 10.000 ljudi.

Devet godina posle okončanja sukoba i povlačenja srpske vojske i policije 1999, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost koju Beograd ne priznaje.

Iako je potpisano nekoliko sporazuma, dijalog Beograda i Prištine godinama tapka u mestu.

Višestruko odbrojavanje

Iz Prištine izveštava Aleksandar Miladinović

Veliki sat koji odbrojava do izricanja presude Hašimu Tačiju i trojici njegovih saradnika iz nekadašnjeg OVK na centralnom trgu u Prištini samo delimično mogu da pokažu nestrpljenje u očekivanju odluke Suda za Kosovo u Hagu.

Zastave OVK, česte i inače na jarbolima širom Kosova, sada su mnogobrojne i svedoče o velikom skupu za vikend kada su hiljade ljudi pokazale podršku ratnim liderima pred sudsku presudu.

I dok se zastave vijore u većem broju, pripadnika kosovske policije dan pre ključnih vesti iz Haga na ulicama nema više nego što je uobičajeno.

Poruke da će policija obezbediti red i mir na čitavom Kosovu stigle su više kao odgovor na najave da bi na odluke iz Haga reakcije mogle da budu burne – radosne ili nezadovoljne.

Ipak, nije slučajno što je sat koji odbrojava vreme do presude baš ispred zgrade Vlade Kosova.

U centru političkog odlučivanja, gde se pre nekoliko dana po četvrti put na premijersko mesto vratio Aljbin Kurti, sigurno se razmišlja o političkim posledicama haških odluka.

Eventualni povratak i politički angažman nekadašnjeg predsednika Tačija mogao bi da predstavlja veliki izazov do sada nedodirljivom premijeru Kurtiju i novu dinamiku izborima umorne političke scene na Kosovu.

‘Nisam kriv’: Tači na suđenju

Hašim Tači rođen je 1968. u Drenici, uporištu pobune etničkih Albanaca protiv režima Slobodana Miloševića.

Kao politikolog, pridružio se OVK, a tokom perioda koji obuhvata optužnica, bio je zadužen za politička pitanja i informacije.

„Svako bi na našem mestu uradio isto kada bi im bila uskraćena sloboda.

„OVK je bila vojska običnih ljudi, mnogi od njih su umrli hrabrom smrću i to je bila cena kojom je plaćena sloboda“, rekao je Tači na suđenju u aprilu 2023.

Sukobi OVK i srpske vojske i policije eskalirali su 1998. i 1999. godine, i neposredno posle okončanja vazdušnih napada NATO snaga i povlačenja srpskih snaga bezbednosti sa Kosova.

Specijalizovano veće Kosova u Hagu formirano je deceniju i po kasnije, posle izveštaja tadašnjeg predstavnika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija o navodnoj umešanosti pripadnika OVK u otmice, ubistva i trgovinu organima.

U trenutku podizanja optužnice, Tači je bio predsednik Kosova, ali je dao ostavku i od 2020. je u Hagu.

Prethodno je dva puta bio premijer, a veliki poster sa njegovim likom i dalje krasi sedište njegove stranke u centru Prištine.

Prema optužnici, zločini su izvršeni na više od 100 lokacija na Kosovu i u severnoj Albaniji, gde su srpski civili navodno bili pritvarani i zlostavljani ili ubijani.

Šest tačaka optužnice navode zločine protiv čovečnosti – progon, zatvaranje, mučenje, ubistva i prisilni nestanak, a još četiri se odnose na ratne zločine – protivpravno hapšenje, surovo postupanje, mučenje i ubistva.

„Razumem optužnicu i potpuno negiram krivicu“, rekao je Tači na suđenju.

U optužnicama nema trgovine organima, koje je navedeno u izveštaju Dika Martija.

Prema navodima tužilaštva, najmanje 440 ljudi, među kojima je bilo Albanaca, Srba, Roma, Bošnjaka i Crnogoraca je protivpravno zatvoreno i to onih kojih su se bavili šumarstvom, poljoprivredom, novinarstvom ili predavali u školama i nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima.

Mnogim svedocima je bio sakriven indetitet tokom suđenja, ali ne svima.

Prema svedočenju Dragice Božanić, pripadnici OVK napali su njenu porodicu u selu Opteruša kod Orahovca južno od Prištine 1999. – supruga i sina su joj odveli.

Čulo se kako članovi OVK prebijaju muškarce prethodno razdvojene od žena, tvrdila je u iskazu.

OVK je oteo i Agima Idrizija, kosovskog Albanca u martu 1999.

On je, navodno, prodavao ogrevno drvo srpskim policajcima i iako je podržavao OVK nikada se nije pridružio organizaciji.

Tokom svedočenja, Idrizi je negirao da je radio u srpskoj policiji.

Neki svedoci su negirali da su videli Tačija na imanjima u mestima gde se tvrdi da su bili zatvori.

„Radi se o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti i to su ozbiljni zločini, a ove optužbe ne gube težinu sa protokom vremena“, rekla je Kim Vest, glavna tužiteljka tokom završne reči u februaru 2026.

Presuda bi mogla da ima težinu koja prevazilazi pravnu sudbinu četvorice optuženih, izjavio je Mark Elis, direktor Međunarodne advokatske komore.

Važnost odluke neće biti samo u njenom zaključku, već i u načinu na koji će se obrazložiti kao i u tragovima koje može ostaviti na međunarodno krivično pravo i razumevanje sukoba na Kosovu, rekao je za Radio Slobodnu Evropu (RSE).

„Ovde su dve paralelne linije: jedna se tiče komandne odgovornosti, a druga zajedničkog zločinačkog poduhvata, koja može da opstane čak i bez dokazivanja da je svaki od optuženih lično naredio ili počinio određeno nezakonito delo ili zlostavljanje“, ukazao je.

‘Podizanje morala i mobilizacija pristalica’

Izricanje presude Tačiju ujedinilo je dojučerašnje političke rivale na Kosovu, što je bilo istaknuto i u zgradi parlamenta gde se danima raspravljalo o formiranju vlade.

„Sa Tačijem sam imao nesuglasice, ali bi bila čast za Kosovo da se vrati na mesto predsednika, jer je sa te funkcije uklonjen“, izjavio je Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova.

I ovom bivšem komandantu OVK-a se sudilo pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, ali je oslobođen optužbi za ratne zločine.

„Tači je dugo bio jedan od popularnijih političara i njegov povratak bi mogao da doprinese ravnoteži moći“, kaže Emini.

Pitanje da li će on želeti da se aktivno vrati u politiku i da li će politički kapital iz Haga moći da prenese u izbornu moć, dodaje.

„Poznat je što je uspevao da spoji drugačije partije, pregovara i pomaže u uspostavljanju vlade i institucija tokom kriznih perioda“, zaključuje Emini.

Nekoliko dana pre prvostepene presude u Prištini je hiljade ljudi tražilo oslobađanje optuženih, noseći transparente „Oslobodioci, vratite ih kući“ i „Kosovo čeka“.

„Marševi nisu prvi put organizovani, a ovaj konkretno je više kao pokušaj da se održi moral i mobiliše podrška ne samo oko Tačija, već oko stranke koju je osnovao“, kaže Emini.

„PDK jeste među glavnim političkim snagama na Kosovu, ali je od Tačijevog odlaska beležila lošije rezultate i suočavala se sa unutrašnjim podelama“, ukazuje.

Dok ga hiljade pristalica nestrpljivo iščekuje, porodice nestalih i kidnapovanih na Kosovu se nadaju da će presuda biti osuđujuća, kako bi se rasvetlile okolnosti stradanja i nestanka.

Još se traga za 1.620 ljudi na Kosovu, prema zvaničnim podacima Međunarodnog crvenog krsta.

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]