Očito da je Vučiću znatno opao rejting i autoritet – Lični stavovi

U jednom periodu tokom kojeg su Srbijom plamteli požari, naročito u Deliblatskoj peščari i Stolovima, vrh režima je paralelno organizovao, u okviru predizborne kampanje, šatorske sabore, tj. krkanluke uz konzumiranja alkohola i puštanja najprimitivnije turbo muzike.

Ovi oblici veselja koji su se premeštali iz jednog u druga mesta nisu delovali, s obzirom na postojeći društveni kontekst, hrišćanski nadahnuti, mada su se njihovi organizatori uvek predstavljali kao zakleti pravoslavci. Naprotiv, ovakva šenlučenja imaju nesporno prehrišćanski, tj. paganski karakter.

Treba se samo podsetiti starogrčkog Dionisa kao boga vina čiji je pandan u antičkom Rimu bio Bah ili Bahus čiji se praznik slavio na festivalu Bahanalije, koji se ogledao u opijanjima i orgijima. U načelu, prema predanju, paganski bogovi su težili agresivnom potvrđivanju svojih moći u odsustvu savesti.

Drugim rečima, organizatori ovakvh bahanalija pretpostavljali su Bahusa razapetom Hristu, tj. hrišćanstvu čije su osnovne vrednosti – samilost, saosećanje i solidarnost prema ugroženima, nemoćnima, onima, u našem konkretnom slučaju koji se suočavaju sa vatrenom stihijom koja za sobom ostavlja „spaljenu zemlju“ i ugrožava živote ljudi sa tih područja, ali i njihovo zdravlje jer nužno moraju da udišu toksične supstance.

Aleksandar Vučić je kasnije organizovao brojne susrete sa ljudima iz sela i mesta, ali nijednom u onima koji su blizu požarima. Razgovarao je sa njima o različitim temama, ali nikad o problemima vezanim za požare.

Po svoj prilici, ta tema nije zgodna u predizbornoj kampanji. Ali je, i pored toga, delovao veoma nervozno jer ovoga puta prisutni nisu bili krotki i ponizni, već su izražavali bez straha svoje nezadovoljstvo time što njihov „Deda Mraz“ ne ispunjava ono što je obećavao, štaviše prekidali su ga ne omogućujući mu da drži svoje monologe. Kao da i oni koji su ga ranije podržavali nisu više sigurni da će opstati na vlasti, te su ga pritiskali da što pre ispuni obećano, jer nisu znali kakav će odnos prema njima imati nova vlast.

Pošto se kraj požarima nije moglo naslućivati, Vučić je u jednom momentu, blizu mesec dana pokušaja da se požar u Deliblatskoj peščari savlada, javno izjavio da je bitno da nije bilo ljudskih žrtava, čestitajući vatrogascima na efikasnosti, hrabrosti i požrtvovanosti.

No, posle toga je zatraženo od Rusije da pošalje veliki avion opremljen za gašanje požara koji bi pomogao u borbi sa vatrenom stihijom. Ali, pošto se pokazalo da to nije dovoljno, zatražena je i pomoć od EU. Posle kritika opozicije da je pomoć trebalo da se zatraži mnogo ranije, Vučić je teatralno i narcisoidno odgovorio da je Srbija velesila u pogledu sposobnosti gašenja požara i da su naši helikopteri veći i bolje opremljini od onih koji su stigli iz zemalja EU.

Ovom pompeznom izjavom nije uspeo da otkloni ocenu koju deli ogromna većina stanovništva da je nesposoban da rešava probleme. Ostavimo na stranu pitanje da li ovo njegovo mišljenje ima ikakvo realno pokriće. Taman da je njegova teza tačna, opet je jasno da je, zahvaljujući pomoći iz EU i Rusije, broj letelica namenjenih gašenju požara daleko veći. Bez te pomoći ne bi bilo moguće savladati vatrene stihije. Sasvim je sigurno da je data pomoć zakasnila. Jedino nije sigurno zbog čega pomoć nije zatražena mnogo ranije.

Očito da je Vučiću znatno opao rejting i autoritet. U panici povlači niz pogrešnih poteza. Nema državnika u civilizovanom svetu koji su demonstrirali toliko neodgovoran i ravnodušan odnos prema požarima u svojim zemljama.

Poziv koji je uputio generalnom direktoru NATOa Ruteu da zaustavi otvaranje mosta na Ibru u Kosvskoj Mitrovici neoboriiva je potvrda da je njegov lični, neposredni uticaj na zbivanja na Kosovu ravan nuli.

Pretnja iz prazne puške da će preusmeriti tok Ibra još više svedoči o njegovom očajnom pokušaju da našu javnost uveri da može da zastraši albansku vlast. Međutim, ljudi koji iole imaju zdrav razum svesni su da je to blef nad blefovima.

Sve je manje prostora za njegove blefove koji postaju sve providniji. Njegova poruka da će na izborima pobediti u Novom Sadu zasmejava blizu 80% biračkog tela.

Upravo ova poruka je svedočanstvo da Vučić, ako uopšte raspiše izbore, računa da će mu ovoga puta uspeti da izvede dosad najveću izbornu krađu. Međutim, ni pomoću velike krađe on ne može ostvaritii ubedljivu pobedu.

U svakom slučaju, ne postoj način da on pacifikuje ogromnu antirežimsku pobunu. Posle izbora, ako ih bude, pobuna će biti još dublja i šira. U načelu, Vučić ne može pobediti, već samo kratko odgoditi svoj krah.

Autor je počasni predsednik Međunarodne škole Felix Romuliana       

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.