Prikaz knjige „Smena”: Ledena težina shvatanja – Kultura

Roman „Smena“, koji je na srpskom objavila Čarobna knjiga, donosi priču o poreklu svega onoga što smo videli u prethodnoj knjizi.

Bavi se uzrocima za smeštanje ljudskog roda u silose, otkriva nam čija je to ideja bila i šta je sve zapravo plan iza toga, a da nije golo preživljavanje.

Ova knjiga u početku deluje kao potpuno odvojena od svog prethodnika, ali kako vreme teče, sve više se povezuje sa njim i daje druge perspektive na neke događaje koji su nam već poznati.

Tu vidimo i onaj „normalni“ svet, pre silosa, tako da nemamo sve vreme klaustrofobiju zatvorenog prostora, ali kada je prisutna, pojačana je do maksimuma.

Krhkost ljudskog života i cena gordosti su ponovo među ključnim motivima koji su esencijalni za razumevanje motivacije likova.

Novi trenutak je kretanje kroz vreme, neću otkrivati kako, tako da konačno imamo i odrednice kada je sve počelo i saznajemo u kojoj godini se zapravo dešava radnja „Vune„.

„Smena“ tako sa njom čini finu celinu pa je moja preporuka da ih čitate jednu za drugom, bez velike pauze, kako biste bili spremni za treći deo, koji je takođe izašao na srpskom.

A takođe i da spremno dočekate poslednju sezonu serije „Silo“, koja će naredne godine zaokružiti celu adaptaciju Hauijeve sage.

Ono po čemu se ovaj deo knjige razlikuje od prethodnog je što ovde uglavnom radnju pratimo iz perspektive onih koji su na vrhu piramide upravljanja i koji naizgled poznaju krajnji cilj celog poduhvata.

Saznajemo da i šefov šef ima šefa, kao i da tajne ne prestaju ni na jednom nivou, naročito kada se kriju i po par vekova.

Na tom putu Haui nas stavlja u um osoba koje moraju da donesu naizgled nemoguće odluke da bi preživeli, jer će se kajati šta god da učine.

Bilo da se vode moralnošću, hijerarhijom zaduženja ili pak samo ljudskim osećajem, oni iznova i iznova pate.

Uprkos svoj toj patnji, s vremena na vreme kao da zasija neki tračak nade da nije sve predodređeno i da ipak postoji neki uticaj likova na sopstvenu sudbinu.

Takođe, „Smena“ ima sporiji ritam odigravanja od prethodnika, zbog čega kao da i sami osećamo breme svake pojedinačne odluke i njihovih posledica.

To ni u jednom trenutku ne postaje opterećenje, već čini ovu knjigu jednom od onih koje istovremeno želimo da što pre pročitamo do kraja i da nikada ne završimo zbog svega onoga što krije u sebi.

Haui je već dokazao da je majstor u pisanju dijaloga i dizanju tenzija, a „Smena“ je dokaz o tome da je sve pažljivo isplanirao unapred i da se sve kockice uklapaju u širu sliku.