Nemačko-ruski odnosi su zamrznuti: Koliko će to potrajati? – Svet

Nemačka i Rusija su godinama gotovo savršeno sarađivale: Rusija je isporučivala energente po povoljnim cenama i tako nemačkoj industriji pomagala da postiže velike uspehe na svetskim tržištima.

Takvu politiku su na nemačkoj strani od početka 2000-ih godina zastupali najpre kancelar Gerhard Šreder (SPD), a kasnije i kancelarka Angela Merkel (CDU). Na ruskoj strani, tada kao i danas – Vladimir Putin.

Čak i kada je Rusija 2014. anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, biznis je nastavljen: sporazum o izgradnji direktnog gasovoda Severni tok 2 između Rusije i Nemačke, koji je zaobilazio Ukrajinu kao tranzitnu zemlju, potpisan je tek nakon aneksije Krima. Druge evropske zemlje i SAD upozoravale su još tada da Rusija tim gasovodom dobija moćno sredstvo pritiska.

Pokazalo se da su bili u pravu. Ruski tenkovi su 24. februara 2022. ušli u Ukrajinu. Putin je toj zemlji osporio pravo na samostalno postojanje.

Raspršile su se nemačke nade u stabilan evropski poredak, demokratizaciju Rusije i nastavak unosnog ekonomskog modela.
Kako je toliko nemačkih političara moglo da pogreši u proceni?

„Neposredno pre invazije bilo je rasprostranjeno uverenje da, racionalno gledano, nema razloga za napad na Ukrajinu, jer bi ekonomska, vojna, ali i politička cena pokretanja rata za Rusiju bila previsoka“, kaže Mario Bauman, stručnjak za Rusiju iz Nemačkog društva za spoljnu politiku, objašnjavajući iznenađenje i šok koji su tada zavladali u Berlinu.

„Sopstvena racionalnost projektovana je na Rusiju. Potcenjene su imperijalističke i revizionističke ambicije režima“, kaže Bauman za DW.

Razmena svedena na minimum

Od tada u odnosima dveju zemalja ništa više nije kao pre. Kancelar Olaf Šolc (SPD) najavio je 2022. „prekretnicu“ u spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Nemačka vojska se od tada ubrzano naoružava. Ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) je naredne godine izjavio: „Moramo da budemo sposobni za rat.“ Kritičari mu i danas zameraju da je time doprineo zaoštravanju situacije.

Nemačka je okončala višedecenijsku energetsku zavisnost od Rusije i zaustavila Severni tok 2. Krajem septembra 2022. nepoznati počinioci digli su u vazduh jedan od dva kraka gasovoda. Nemačko savezno tužilaštvo sumnja da je za to odgovorna jedna ukrajinska grupa.

Čitav niz sankcija EU odavno je sveo trgovinske odnose Rusije i Nemačke na minimum. Praktično je obustavljena i saradnja državnih institucija u kulturi, nauci i obrazovanju.

Dok je vlada Olafa Šolca u početku oklevala pre svakog novog koraka u isporukama oružja Ukrajini, Fridrih Merc je uglavnom odbacio tu uzdržanost, pa i u svojim izjavama.

„Ukrajina mora da dobije rat. Rusija mora da ga izgubi“, rekao je 2024. kao lider opozicione CDU.

Kada je 2025. postao kancelar, govorio je o „ekonomskom iscrpljivanju“ Rusije, kojem Zapad mora da „doprinese“. Međutim, od tog iscrpljivanja za sada nema mnogo.

Rusija ni danas ne pokazuje ozbiljnu spremnost na kompromis radi postizanja mira.

Dron u Lajpcigu dodatno zaoštrio odnose

Nemačka u međuvremenu oseća posledice svoje vojne podrške Ukrajini. Savezna vlada već dugo sumnja da Rusija stoji iza hakerskih napada na državne institucije i kritičnu infrastrukturu.

Kada je u avgustu 2026. na aerodromu u Lajpcigu, preko kojeg se odvija veliki deo isporuka vojne pomoći Ukrajini, među ukrajinskim transportnim avionima pronađen i deaktiviran dron sa eksplozivom, nemačka vlada više nije imala dilemu. Prvi put je za takav incident javno optužila vlasti u Moskvi.

Zatvoreni su Ruski dom u Berlinu i Generalni konzulat Rusije u Bonu. Nemačka vlada smatra da su obe ustanove služile kao centri za špijunažu. Moskva je odgovorila zatvaranjem Geteovih instituta i Generalnog konzulata Nemačke u Sankt Peterburgu.

Putin odbacuje tvrdnje da je Rusija odgovorna za incident u Lajpcigu i govori o „ozbiljnoj grešci“. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužbe je čak nazvao „početkom pravog rata“.

Stručnjaci: Ne treba se plašiti

Mario Bauman, međutim, smatra: „Ne bi trebalo podleći strahovima koji se namerno podstiču, jer je to deo ruske strategije slabljenja Nemačke i Evrope.“

Slično razmišlja i Johanes Peters, stručnjak za pomorsku bezbednost sa Univerziteta u Kilu. On tako vidi i oklevanje nemačke vlade da odlučnije nastupi prema brodovima ruske „flote u senci“, koji se dovode u vezu sa sabotažom i špijunažom.

„Druge evropske države postupaju odlučnije, a suprotno strahovanjima i, pre svega, suprotno ruskoj retorici, zapravo se ništa ne događa“, rekao je Peters za DW.

U Nemačkoj ipak raste strah

Savezna vlada je pod pritiskom i na unutrašnjopolitičkom planu zbog uspeha Alternative za Nemačku (AfD), stranke koja je delimično krajnje desničarska. AfD je 6. septembra u pokrajini Saksoniji-Anhalt osvojila ubedljivo najviše glasova. Već mesecima je na prvom mestu i u istraživanjima javnog mnjenja na nivou čitave Nemačke.

AfD bi najradije obustavila podršku Ukrajini i normalizovala odnose s Rusijom, uključujući i trgovinu naftom i gasom. Ta tema je posebno važna i zbog veoma visokih cena goriva u Nemačkoj.

„Nemačka podrška Ukrajini zabrinjava mnoge ljude“, rekao je posle izbora u Saksoniji-Anhalt Sven Lojnig, politikolog sa Univerziteta u Jeni, u Tiringiji.

Ipak, kako kaže, „manje je reč o načelnom odbacivanju same podrške, a više o reakciji izazvanoj strahom. Ljudi žele da se ’drže podalje’ od sukoba kako i sami ne bi bili još dublje uvučeni u njega.“

U najnovijem istraživanju ARD Dojčlandtrend, udeo ispitanika koji smatraju da je vojna pomoć Ukrajini preobimna porastao je na 42 odsto.

„Ako podrška građana bude dugoročno slabila, vlada će u jednom trenutku morati na to da reaguje“, smatra Lojnig.

Nastaviti istim putem ili promeniti kurs?

Nemačka vlada za sada nastavlja da sprovodi dosadašnju politiku. Merc je to još jednom jasno poručio u Bundestagu nakon izborne pobede AfD.

Međutim, o tome kako bi trebalo postupati prema Rusiji i ratu u Ukrajini različita mišljenja ne postoje samo među političarima. Podeljeni su i politikolozi i drugi stručnjaci.

Johanes Varvik sa Univerziteta u Haleu, u Saksoniji-Anhalt, smatra da je odavno došlo vreme za promenu politike.

„Nemačka i evropska politika prema Ukrajini liče na mešavinu parola kojima se poziva na istrajnost i spiska lepih želja“, rekao je Varvik nedavno za DW.

„Krajnje je vreme za promenu kursa. Nemačka bi trebalo da izvrši pritisak na Ukrajinu da se približi najnovijim američkim predlozima, koji imaju za cilj postizanje kompromisa i koji bi možda mogli da dovedu do političkog rešenja.“

Mario Bauman iz Nemačkog društva za spoljnu politiku ima drugačiji stav: „Podrška Ukrajini i dalje je najbolja investicija u očuvanje nemačkih i evropskih interesa. Savezna vlada je to shvatila i trebalo bi da ostane pri tom kursu, ali i da to i dalje jasno saopštava.“

Važno je, dodaje Bauman, da Berlin deluje zajedno sa svojim evropskim partnerima.

Rat u Ukrajini već traje duže nego Prvi svetski rat, a kraj se ne nazire. Iluzorno je nadati se da bi rusko-nemački odnosi u dogledno vreme mogli da se vrate na staro.