Počelo rano glasanje na međuizborima za američki Kongres, republikanska većina na udaru – Svet
Amerikanci danas ubacuju prve glasove na međuizborima, čiji će glavni dan biti 3. novembar, i na kojima će biti odlučeno da li će republikanci i dalje kontrolisati Kongres ili će kontrolu preuzeti opozicione demokrate, u okolnostima visokih troškova života, rata u Iranu koji ne prestaje i drugih gorućih problema po stanovništvo tokom drugog mandata republikanskog predsednika države Donalda Trampa.
Rano lično glasanje počelo je u Virdžiniji, a nekoliko drugih saveznih država kao što su Minesota i Južna Dakota može se glasati u odsustvu, po pravilu u lokalnoj izbornoj kancelariji ili u glasačkom centru. Skuplje varijante ranog glasanja počeće narednih sedmica u drugim saveznim državama.
Izborni zvaničnici tvrde da su spremni i ubeđeni da će glasanje biti tačno i bezbedno, iako Tramp nastavlja sa naporima da unese sumnju u određene glasačke metode i da preoblikuje način na koji se izbori sprovode. On to čini sudskim postupcima, federalnim „lovom“ na glasače koji nisu državljani SAD i kampanjom pritisaka na izborne zvaničnike da ustupe federalnim vlastima osetljive podatke o glasačima.
U Ferfaksu u Virdžiniji, među prvim glasačima bila je 18-godišnja učenica Sanja Singal koja je stala u red za glasanje pre no što je glasačko mesto otvoreno. Kako je objasnila, „zašto se malo ne zabaviti u životu i pokušati da budeš prvi među onima koji glasaju ranije?“
„Stvarno želim da učestvujem u mojoj demokratiji“, rekla je.
U predgrađu Ričmonda, među prvima za glasanje bio je Stiven Guira koji je ocenio za AP da su ovi izbori „kritični“ i da se „Trampova agenda mora zaustaviti“. Rekao je da je glasao za demokratskog senatora Marka Vornera i za demokratkinju Šenon Tejlor koja je nominovana za mesto u Predstavničkom domu Kongresa nasuprot republikanskog poslanika Roba Vitmana.
Na izborima 3. novemra glasa se za guvernere saveznih država, za poslanike državnih skupština u većini saveznih država i za poslanike i senatore u Kongresu SAD.
Republikanci imaju minimalnu većinu od samo par poslanika u Predstavničkom domu, a u Senatu imaju nešto malo jaču većinu. Ako je izgube u bilo kom od ova dva doma, to će promeniti trajektoriju poslednjhe dve godine Trampovog mandata i najverovatnije će voditi kongresnim istragama i drugim nadzorima nad radom njegove administracije.
Republikanac Vilijam Kari (74) je u Ričmondu glasao za Berta Mizusavu, republikanskog konkurenta senatoru Marku Vorneru, kao i za Vitmana. On odobrava sve što Tramp radi, ali ne i rat u Iranu. Za Trampa kaže, u vezi sa Iranom: „On je u haosu i ne može da ga se otrese“.
U Sju Folsu u Južnoj Dakoti, Bil Gering (67) glasao je rano, jer će u vreme izbora 3. novembra biti na putu. Glasao je malo za demokrate a malo za nezavisne kandidate. Za Trampa je rekao: „Diktatorske tendencije su loše za Ameriku“.
Izborima su prethodile krupne izmene granica izbornih jedinica za Kongres koje su neoubičajena za sredino decenije, a počele su zahtevom Trampa da republikanske države to urade kako bi stranka zadržala većinu u Kongresu.
Kada je to uradio Teksas, kao odgovor je došla slična promena u Kaliforniji koja je pod kontrolom demokrata. Slično je postupilo nekoliko republikanskih država a potom i demokratskih država.
Procenjuje se da jedna desetina Amerikanaca sada pripada drugačijem glasačkom okrugu nego 2024. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
