Šta vam pas zaista poručuje kada vas pogleda „krivim“ pogledom – Život

Međutim, istraživanja ponašanja pasa pokazuju da ono što ljudi nazivaju „krivim pogledom“ verovatnije ima veze sa reakcijom psa na ponašanje vlasnika nego sa osećajem krivice.

Trenutak koji je Trejsi Marej doživela delovao je kao gotovo školski primer. Jednog jutra pronašla je prvu izgrickanu rupu na crnim helankama dok ih je navlačila, još pospana. Na krevetu je ležao njen mini goldendudl Kobi, pored svog brata Mejpl. Kobi je spustio glavu, povukao uši unazad i teško uzdahnuo, piše Hafington post.

Delovao je kao pas uhvaćen na delu.

Mejpl je, nasuprot tome, samo zurio u nju, kao da ima savršen alibi.

Marej vodi posao šetanja pasa u Vašingtonu i svakodnevno radi sa životinjama. Bila je uverena da Kobijev izraz lica predstavlja priznanje krivice. Ipak, nešto joj nije bilo jasno. Kobi nije pokazivao interesovanje za cipele, smeće ili čistu garderobu. Napadao je samo njenu odeću nakon trčanja, koju bi ostavila na podu.

Dve nedelje ranije počela je da trči bez pasa zbog velikih vrućina.

„Možda njegov izraz lica zapravo nije bio krivica, već način da mi potvrdi da više neću izlaziti bez njih“, rekla je Marej.

Psi reaguju na naše ponašanje

Veliki broj vlasnika veruje da ume da prepozna kada se njihov pas oseća krivim. U jednom istraživanju čak 74 odsto vlasnika pasa izjavilo je da veruje da njihovi ljubimci osećaju krivicu.

Međutim, eksperimenti u kojima su istraživači kontrolisali ponašanje ljudi pokazali su nešto drugačije. „Pogled krivca“ mnogo je više povezan sa signalima koje pas dobija od čoveka nego sa tim da li je zaista uradio ono zbog čega ga vlasnik grdi.

U studiji iz 2009. godine, istraživači sa Barnard koledža snimali su pse nakon što bi im vlasnici rekli da ne pojedu poslasticu i zatim izašli iz prostorije. Kada bi se vratili, nekim vlasnicima je rečeno da je njihov pas pojeo poslasticu, bez obzira na to da li ju je zaista pojeo.

Ishod je bio zanimljiv: najizraženiji „krivac“ pogled pokazivali su upravo psi koji nisu pojeli poslasticu, ali su ih vlasnici pogrešno optužili.

Istraživačica ponašanja pasa Šona Baskete, koja se bavi približavanjem naučnih istraživanja vlasnicima pasa, detaljno je analizirala ovu studiju.

„Nevini psi izgledali su najkrivlje. Psi koji su poslušali naredbu i nisu pojeli poslasticu, ali koje je vlasnik pogrešno izgrdio, pokazali su najviše ponašanja koje povezujemo sa krivicom“, rekla je.

Prema njenim rečima, takvo držanje tela predstavlja signal kojim pas pokušava da smiri uznemirenog čoveka, a ne pokazivanje „griže savesti“.

Više nam poručuju: „Možemo li da učinimo ovu situaciju manje strašnom?“

Konsultantkinja za ponašanje pasa Ali Smit smatra da psi često shvate da smo ljuti čak i pre nego što sami postanemo svesni koliko smo promenili ponašanje.

„Zaista mislim da naši psi često znaju da smo ljuti pre nego što mi znamo da smo ljuti. Vide promenu našeg držanja. Menja nam se izraz lica. Menja se način na koji dišemo. Menja se način na koji im prilazimo. Gledamo pocepani jastuk, a zatim pogledamo njih i oni mogu da vide da dolazi oluja“, rekla je.

Ono što vlasnik tumači kao stid ili krivicu može zapravo biti niz signala kojima pas pokušava da umiri situaciju: uši povučene unazad, spušteno telo, lizanje usana i skretanje pogleda.

„Pas ne mora da govori: ’Znam da sam pojeo sendvič i žao mi je.’ Mnogo je verovatnije da govori: ’Uzrujan si. Možemo li da učinimo ovu situaciju manje strašnom, molim te?’“, objasnila je Smit.

Ona deo odgovornosti pripisuje i načinu na koji su psi predstavljeni u filmovima.

„Odrastamo uz pse u filmovima koji razumeju neverovatno složene ljudske razgovore, znaju šta je ispravno, a šta pogrešno, namerno krše pravila, a zatim naprave kriv izraz lica kada ih uhvate“, rekla je Smit. „Pravi psi nisu Diznijevi psi.“

Pas može da nauči da sledi neprijatnost

Psi, međutim, mogu da nauče da određene situacije najavljuju neprijatnost.

Kris Loverseed, koji profesionalno radi sa psima od 2009. godine, objašnjava da se često zanemaruje uloga klasičnog uslovljavanja.

„Ako su izgrižene cipele ranije bile praćene ljutitom reakcijom vlasnika, cipele i vlasnik zajedno mogu početi da znače da dolazi nevolja. To je pomalo kao Pavlovljevo zvono koje znači da dolazi hrana“, rekao je Loverseed, vlasnik centra Positive K9 Training.

To ipak nije isto što i žaljenje zbog onoga što je pas uradio sat vremena ranije.

„Kada je cipela već izgrižena, prekasno je da psu držite lekciju. To ga ne uči šta treba da uradi sledeći put“, rekao je.

Zato je važno i kada se „kriv pogled“ pojavljuje. Da li pas počinje tako da se ponaša pre nego što vlasnik uopšte primeti štetu ili tek kada vidi šta se dogodilo?

Smit smatra da je upravo taj trenutak važan.

„Kada je ponašanje zapravo počelo? Da li je pas ’izgledao krivo’ pre nego što ste primetili nered ili je počeo tako da se ponaša kada ste videli nered, promenili izraz lica i rekli: ’Šta si to uradio?’“, navela je.

Jedan pas je „znao“ da je nešto uradio pre nego što su vlasnici videli šta se dogodilo

Endi Gibs i njegova supruga vratili su se kući nakon večere potpuno raspoloženi i zatekli svog trogodišnjeg mešanca pudle kako se krije u uglu.

„Ponašao se krivo pre nego što smo znali da uopšte postoji nešto zbog čega bi trebalo da se oseća krivim“, rekao je Gibs.

Ubrzo su pronašli izgrizenu kutiju i pocepanu kesu sa sušenim lukom, a u blizini i tragove povraćanja. Luk je toksičan za pse, pa je pas završio u bolnici tokom noći, gde je dobio i transfuziju krvi. Oporavio se, ali je račun iznosio oko 5.800 dolara.

Gibs, koji je ranije razvijao tehnologiju za daljinsko praćenje promena u ponašanju pasa, ne sumnja da psi mogu da čitaju naše ponašanje. Ipak, smatra da nije moguće sa sigurnošću utvrditi da li pritom doživljavaju istu vrstu moralne emocije koju osećaju ljudi.

„Nemam nikakvu sumnju da mogu da prepoznaju da su prekršili neko kućno pravilo i promene svoje ponašanje pre nego što im vlasnik da bilo kakav signal. Međutim, ne mogu da dokažem da doživljavaju istu refleksivnu moralnu emociju koju doživljavamo mi ljudi“, rekao je.

Istraživanje objavljeno 2015. godine, u kojem je učestvovalo 96 pasa, pokušalo je da proveri upravo tu mogućnost. Vlasnici su dobili instrukciju da ostanu potpuno neutralni i da na osnovu samog načina na koji ih pas dočekuje procene da li je pojeo zabranjenu hranu.

Nisu uspeli da utvrde odgovor.

Istraživači su zaključili da se karakterističan „krivi pogled“ nije pojavljivao kada nije bilo grdnje ili drugih reakcija vlasnika.

Baskete ipak upozorava da rezultate ne treba tumačiti kao dokaz da psi nemaju emocije.

„To ne znači da psi nemaju emocije. Ali kontrolisane studije pokazale su da krivica nije objašnjenje“, rekla je.

Šta vlasnik može da uradi drugačije?

Prema njenim rečima, važnije od pitanja da li se pas oseća krivim jeste šta vlasnik može da uradi kako bi sprečio da se isto ponašanje ponovi.

„Ako je vaš pas zaista razumeo šta želite od njega, zašto to stalno radi? Nije on samo neposlušan ili tvrdoglav; vi ste ga doveli u situaciju u kojoj je teško da uspe“, rekla je Smit.

Rešenja su, kako navodi, jednostavna: smeće treba držati iza zatvorenih vrata, psa treba naučiti ponašanju koje želimo da vidimo i zatim ga za takvo ponašanje nagraditi.

Kada je reč o Kobiju, Trejsi Marej danas trči bez svojih pasa tri ili četiri puta nedeljno. Njegov izraz lica pri susretu sa njom više ne tumači kao krivicu.

„Dešava se svaki put“, rekla je.