Biznis na prvom mestu: Tramp osmislio novo “kreativno rešenje” da privoli Putina da okonča rat – Svet

Rekao je da će ruske trupe za nekoliko meseci konačno zauzeti čitav ukrajinski Donbas. Rusija je, dodao je, bila spremna da snažno udari na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu, čime bi se otvorio put za veoma težak zimski period.

Tada je jedan od izaslanika, Džared Kušner, pokušao da mu odgovori.

„Uz dužno poštovanje, vi ste nam upravo to govorili i pre godinu dana. Kolike su šanse da se za godinu dana ponovo vratimo ovde, a vi nam opet kažete isto? Možda ne bi trebalo da izgubimo još jednu godinu?“

Ovu komunikaciju opisala je osoba upoznata sa razgovorima i jedan američki zvaničnik, a ona oslikava dilemu sa kojom se suočavaju napori gospodina Trampa, koji već više od 18 meseci pokušava da okonča rat u Ukrajini, piše Njujork tajms.

Kongres je ove nedelje usvojio značajan zakon o sankcijama usmeren protiv ruskog energetskog sektora, u novom pokušaju da Rusija „trpi posledice“ zbog invazije i da se izvrši pritisak na gospodina Putina da napravi ustupke.

Ali čak i dok taj zakon stiže na sto Trampa, njegova administracija dodatno insistira na drugačijem pristupu: nuđenju koristi Rusiji za koje zvaničnici očekuju da bi mogle da navedu Putina da razmotri okončanje rata.

Među novim podsticajima jeste i to što Bela kuća sada razmatra sklapanje poslovnih sporazuma sa Rusijom pre nego što ona prestane da ratuje u Ukrajini, prema rečima dve osobe bliske pregovorima.

Američki zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti kako bi otvoreno govorio o pregovorima, rekao je da su dogovori sa Rusijom pre završetka rata mogući jer bi pokazali da su Sjedinjene Države ozbiljne u nameri da obnove odnose sa Rusijom.

Ovaj pristup predstavlja zaokret u odnosu na obećanje Trampa iz prošle godine da poslovnih sporazuma sa Rusijom neće biti „dok ne rešimo rat“.

To ukazuje na to da Trampovi izaslanici zaduženi za okončanje rata, Stiv Vitkof i Kušner, traže nove načine da privole Rusiju da prestane da ratuje, sada kada je postalo jasno da Ukrajina neće povući svoje snage sa dela sopstvene teritorije kojim gospodin Putin insistira da mora da upravlja pre nego što se rat okonča.

To je u suprotnosti sa pristupom koji zagovaraju i republikanci i demokrate u Kongresu a takođe i evropski saveznici Kijeva i sama Ukrajina, koji smatraju da samo pojačan ekonomski i vojni pritisak na Putina može da ga primora na kompromis.

„Ovaj zakon će onesposobiti rusku ratnu mašinu i konačno dovesti Putina za pregovarački sto“, rekao je u sredu kongresmen Majkl Makol, republikanac iz Teksasa i jedan od vodećih zagovornika zakona o sankcijama, nakon što je dvostranačka većina usvojila zakon sa 262 glasa za i 159 protiv.

Tramp je nagovestio da će potpisati zakon, koji je do svoje smrti u julu snažno podržavao senator Lindzi Grejem, republikanac iz Južne Karoline.

Zakon bi predsedniku omogućio da uvede carine od čak 100 odsto zemljama koje kupuju najveće količine ruske nafte ili gasa, kao i da uvede sankcije ruskim zvaničnicima, poslovnim ljudima i finansijskim institucijama.

Senatorka Darlin Grejem, sestra Grejema koja ga je nasledila na funkciji, rekla je da će zakon „povećati pregovaračku moć predsednika“.

Međutim, ako Trampova administracija zaista primenjuje pristup „šargarepe i štapa“ prema Putinu, čini se da je naglasak na šargarepi. Američki zvaničnik rekao je da administracija želi da stvori više podsticaja za pripadnike ruske elite da se zalažu za mir.

Sklapanje određenih poslovnih sporazuma pre završetka rata moglo bi da pomogne u uveravanju antiamerički jastrebova oko Putina da Tramp zaista želi da uspostavi novi odnos sa Rusijom, dodao je zvaničnik.

Uključivanje američkih kompanija u prodaju ruskog prirodnog gasa Evropi

Balaž Jarabik, bivši diplomata Evropske unije u Kijevu koji sada radi u kompaniji za političke analize R. Politik, rekao je da postoje pokazatelji da Sjedinjene Države „razmatraju veće ustupke Rusiji“.

„Vašington sada signalizira da bi neki sporazumi mogli da budu realizovani ako Moskva prethodno pokaže konkretnu uzdržanost“, rekao je Jarabik, koji pažljivo prati pregovore. „Vašington je ranije odbijao da potpisuje takve sporazume pre postizanja prekida vatre“.

Nije bilo jasno o kojim se konkretno sporazumima radi. Savetnik Kremlja za spoljnu politiku Jurij Ušakov rekao je nakon Putinovog sastanka sa Vitkofom i Kušnerom 5. septembra da su detaljno razmatrana „ekonomska pitanja i potencijalni veliki rusko-američki projekti od obostranog interesa“.

Kremlj promoviše poslovne prilike Beloj kući još otkako se Tramp prošle godine vratio na funkciju. Ruski zvaničnici predlagali su sporazume o retkim zemnim metalima i aluminijumu, zajednička ulaganja na Arktiku, pa čak i uključivanje američkih kompanija u prodaju ruskog prirodnog gasa Evropi.

Tramp je ekonomski potencijal Rusije opisao kao „ogroman“, ali je ranije poslovne sporazume predstavljao kao nagradu za Rusiju koja postigne mir.

„Oni žele da posluju“, rekao je Tramp uoči prošlogodišnjeg samita sa Putinom na Aljasci. „Ali neće poslovati dok ne rešimo rat“.

Ovaj tihi zaokret izgleda odražava nastojanje administracije da pronađe nove ideje za okončanje rata, nakon što su pregovori o mogućem povlačenju Ukrajine iz preostalog dela Donbasa zapali u ćorsokak.

Ranije ove godine ukrajinski zvaničnici predložili su da se to područje nazove „Donilend“, u pokušaju da privole Trampa da izvrši snažniji pritisak na Rusiju zbog njenih teritorijalnih zahteva.

Kušner se osvrnuo na zastoj tokom video-obraćanja skupu međunarodnih pristalica Ukrajine u Kijevu prošlog vikenda, na godišnjem sastanku Yalta European Strategy.

„Predsednik Putin je izložio svoju liniju onoga što želi da postigne“, rekao je Kušner. „Ako bi Ukrajina, znate, želela da se povuče do te linije, onda je očigledno da je ostatak sporazuma već pripremljen i dogovoren. Ukrajina to trenutno ne želi da uradi“.

Kušner je dodao da je zadatak Trampove administracije „kao posrednika“ da „osmisli kreativno rešenje“ koje će „omogućiti obema stranama da krenu napred“. Rekao je da su Tramp i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski veoma posvećeni pregovorima i da su „čuli da je i predsednik Putin veoma posvećen tome“.

U tom trenutku deo publike u Kijevu prasnuo je u smeh, što je bio znak dubokog skepticizma među saveznicima Ukrajine prema nastojanju administracije da pregovore predstavi kao uravnotežene. Dva dana kasnije, ruski dron sa mlaznim pogonom pogodio je voz na graničnom prelazu kojim su putovali zvaničnici, među njima i Dejvid Petreus, bivši direktor CIA.

Pregovori o okončanju ruskog rata, koji sada traje više od četiri i po godine i u kojem je stradalo na stotine hiljada ljudi, uglavnom su zapali u zastoj početkom ove godine, kada su se Vitkof i Kušner usredsredili na rat sa Iranom.

Ovonedeljna poseta Vitkofa i Kušnera Moskvi, a zatim i Kijevu, delovala je kao pokušaj da se pregovori obnove. Ukrajinski zvaničnici rekli su da bi trostrani mirovni pregovori između Sjedinjenih Država, Ukrajine i Rusije mogli biti nastavljeni u oktobru.

Očekuje se da će na tim pregovorima biti razmotrena mogućnost ograničenog prekida vatre – odnosno obustavljanja napada na plovidbu u Crnom moru ili na energetsku infrastrukturu.