U Rusiji počeli trodnevni parlamentarni izbori: Pojačane mere bezbednosti – Svet

Na izborima za Državnu dumu učestvuje deset stranaka, a to su Jedinstvena Rusija, LDPR, Partija direktne demokratije, Zeleni, Pravedna Rusija, Rodina, Komunistička partija Ruske Federacije, Partija penzionera, Komunisti Rusije i Novi ljudi, prenosi Sputnjik Srbija, dok zapadni mediji primećuju da zapravo nema opozicije u izbornoj trci i da je sigurna politička dominacija Kremlja.

Stranke koje učestvuju na izborima imaju ukupno oko 4.500 kandidata, među kojima je više od 500 učesnika Specijalne vojne operacije – kako Rusija naziva rat protiv Ukrajine.

Državna duma ima 450 poslaničkih mesta, a polovina mandata biće raspoređena prema partijskim listama stranaka koje pređu izborni cenzus od pet odsto, dok će preostalih 225 poslanika biti izabrano u jednomandatnim izbornim jedinicama.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izrazio je uoči glasanja uverenje da će izbor i odlučnost birača ponovo pokazati da milioni ljudi stoje iza boraca, da su Rusi ujedinjen narod, povezan zajedničkim vrednostima, istorijskim sećanjem i ljubavlju prema otadžbini.

Prema analizama zapadnih medija, gotovo je izvesno da će vodeća stranka, Jedinstvena Rusija, zadržati apsolutnu kontrolu nad donjim domom parlamenta – Državnom dumom. Očekuje se da će i nekoliko manjih stranaka takozvane „sistemske opozicije”, koje o svim ključnim pitanjima glasaju u skladu sa vladom, takođe zadržati prisustvo u parlamentu.

Vrhovni sud Rusije uklonio je sa glasačkih listića liberalnu stranku Jabloko, koja je jedini registrovani politički subjekt koji se usudio da kritikuje rat protiv Ukrajine, a imala je samo nekoliko desetina kandidata u trkama za jednu izbornu jedinicu. Osim toga, pojedini antiratni političari su zatvoreni ili primorani da pobegnu u inostranstvo uoči kampanje.

Paralelno se održavaju i izbori za čelnike 11 oblasti Rusije.

U Mordoviji, Tuvi, Čečeniji, Belgorodskoj, Brjanskoj, Penzenskoj, Tverskoj i Uljanovskoj oblasti održavaju se neposredni izbori, dok će u Dagestanu, Severnoj Osetiji–Alaniji i Karačajevo-Čerkeziji čelnike birati lokalni parlamenti.

U još 39 regiona biraju se sastavi regionalnih zakonodavnih tela, dok će se u administrativnim centrima deset subjekata Federacije glasati i za predstavnička tela lokalnih vlasti.

Reč je o Ufi, Naljčiku, Petrozavodsku, Saransku, Groznom, Permu, Kalinjingradu, Kemerovu, Saratovu i Hanti-Mansijsku.

Prema podacima CIK, pravo glasa na izborima ima 111.037.047 birača, od kojih se 1.816.504 nalazi van Rusije, dok u Bajkonuru žive još 502 ruska državljanina sa pravom glasa.

Na parlamentarnim izborima prvi put mogu da učestvuju i stanovnici ukrajinskih regiona koje je Moskva prisvojila posle početka rata, kao i na Krimu, koji je aneksiran 2014. godine, prenosi AP.

Ukrajinske vlasti osudile su glasanje u tim oblastima kao nezakonito i pozvale strane vlade i međunarodne organizacije da ne priznajku rezultate izbora, upozorivši ujedno državljane Ukrajine koji učestvuju u organizaciji glasanja da mogu krivično odgovarati.

Za ruske državljane koji se nalaze u inostranstvu biće otvorena 333 biračka mesta u 152 zemlje.

Na biračkim mestima će prvi put biti određene osobe zadužene za evakuaciju i reagovanje u slučaju provokacija.