Florijan Biber u Beogradu: U Evropskoj kući predstavljanje knjige “Piromani na Balkanu”, koju je posvetio studentima i građanima u protestu – Kultura

Knjigu „Piromani na Balkanu“, upravo objavljenu u Arhipelagu u ediciji Kapital (u prevodu Maje Matić), Biber je posvetio „hrabrim studentima i građanima Srbije koji su stajali u tišini, protestovali, marširali i vozili bicikle kako bi se borili za vladavinu prava“, a s njim će danas razgovarati Gojko Božović, glavni urednik ove izdavačke kuće.

Ključna tema knjige „Piromani na Balkanu“, čije je nemačko izdanje izazvalo veliku pažnju čitalaca, ali i srpske kritike, jeste kako diktature ostvaruju uticaj u Evropi. Polazeći od toga kako se Balkan pojavljivao u interesovanju velikih sila u modernoj istoriji, Florijan Biber dolazi do pitanja zašto je Balkan danas zanimljiv velikim silama.

Prateći balkansku istoriju, društvo i politiku od osmanskih, preko jugoslovenskih vremena, Biber se usredsređuje na savremenu Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Albaniju. Dok čitava jedna generacija na Balkanu iščekuje evropsku budućnost, neki globalni akteri sarađuju s balkanskim autokratama.

Knjiga Florijana Bibera prikazuje kako su velike i srednje sile aktivne na Balkanu i kakve su posledice po čitav region i Evropu. Neuspeh
Evropske unije da ponudi jasan proces proširenja bio je ključan da se u balkanske prilike umešaju akteri kakvi su SAD ili Nemačka, Kina ili Rusija, Turska ili Ujedinjeni Arapski Emirati.

Pokazujući kako su sve vlade na Balkanu koristile strateški rastuće globalne i regionalne sile, Biber pokazuje i kako je ta saradnja u osnovi bila usmerena protiv demokratije, ekonomskog razvoja i dugoročnih interesa balkanskih društava.

Knjiga Florijana Bibera „Piromani na Balkanu“ pruža istraživačke i provokativne odgovore na pitanja da li je uspon nove geopolitičke ere smanjio manevarski prostor za manje zemlje i da li nastupa smena epoha na Balkanu.

– Transformacija međunarodnog sistema od saradnje do sve veće konkurencije pre dve decenije postala je vidljiva na Balkanu pre nego što je bila primetna drugde u Evropi – kaže autor u predgovoru srpskom izdanju svoje knjige.

– Kada sam „Piromane na Balkanu“ pisao na nemačkom, moj cilj je bio da objasnim kako su velike i srednje sile aktivne na Balkanu i kakve su posledice po region i EU. Cilj je bio da se ospore uobičajene zablude. Prvo, Balkan je neminovno bure baruta u kome se globalne sile sučeljavaju jedna s drugom. Iako se to dogodilo pre jednog veka, u decenijama koje su prethodile Prvom svetskom ratu, u tome nema ničeg neminovnog.

Umesto toga, kako objašnjava Biber, to je izraz regiona koji danas nije u potpunosti integrisan u Evropsku uniju, što je otvorilo vrata ovoj situaciji. Stoga je neuspeh EU da ponudi jasan proces proširenja koji deluje otvoreno bio ključan.

– Drugo, globalne sile se često razumeju kroz njihov maligni uticaj, dezinformacije i ekonomsku zavisnost. Međutim, tvrdim da su lokalne elite te koje pozivaju ove globalne igrače. Da, one su se uključile u kampanje dezinformisanja, a lokalne elite žele da profitiraju od ovih veza, bilo sticanjem legitimiteta, moći ili novca smatra Biber.

– Mnoge od ovih veza su neprozirne i olakšavaju korišćenje resursa za ličnu dobit ili moć. Stoga je uspon globalnih sila pojačao autoritarne
tendencije. Ponekad se to može zasnivati na svesnoj saradnji autokrata, kao što tvrdi En Eplbaum u svojoj knjizi „Autokratija doo“.

To se može desiti i zato što su autokrate sigurnije u poslovanju s drugim autokratama. U svakom slučaju, rastući uticaj globalnih autokratskih
aktera ima negativne efekte na demokratiju na Balkanu i drugde – ističe autor knjige.

Florijan Biber je profesor istorije i politike jugoistočne Evrope i direktor Škole za interdisciplinarne transnacionalne studije u Gracu na Univerzitetu u Gracu, Austrija. Između 2019. i 2023. godine predavao je na katedri „Žan Mone“. Koordinator je Savetodavne grupe za politiku Balkan u Evropi (BiEPAG). Gostujući je profesor na Koledžu Evrope u Tirani i predsednik Udruženja za proučavanje nacionalnosti (ASN).

Studirao je političke nauke i istoriju na Triniti koledžu (SAD), Univerzitetu u Beču i Centralnoevropskom univerzitetu (Budimpešta). Radio je za Evropski centar za pitanja manjina, predavao je na Univerzitetu Kent i na CEU, kao i na univerzitetima u Beogradu, Sarajevu i Bolonji.
Bio je gostujući saradnik na Slobodnom univerzitetu u Briselu, Londonskoj školi ekonomije i Univerzitetu u Njujorku, a predavao je i na katedri „Luiđi Einaudi“ na Univerzitetu Kornel.

Novije knjige Florijana Bibera su „Rasprava o nacionalizmu“ (2026), „Hvar u modernom dobu. Identitet i promene u jugoistočnoj Evropi“ (2026) i „Uspon autoritarizma na Zapadnom Balkanu2 (2020), koja je pre nekoliko godina objavljena na srpskom jeziku u izdanju Biblioteke XX vek.